Пише: Иван Милошевић
Када видим ко све гостује на српским телевизијама ухвати ме неки трагичан осјећај. Није да кукам, али да се крстим свако вече – то је сигурно!
Прије неко вече на “Адрији” један тобожњи грађански активиста рече да за 470 година Турци у Црној Гори нијесу починили нити један злочин и да су се у то вријеме између себе клали само браћа Срби и Црногорци. Чак му се придружио и један тип из УРЕ да потврди да су Турци у Црној Гори били миротворци и да су смиривали и чували православну браћу да се међусобно не истријебе. Турци испадоше као неки средњевјекоивни УНПРОФОР или плави шљемови и да њих није било не би било православног увета у Црној Гори. Чак и рече да су све наше епске пјесме о турским зулумима заправо национални мит и да као сваки мит припадају бујној машти, а не реалности. Чак је и водитељ емисије, гдје су се чули миротворни протурски ставови нагласио да свако има право да каже шта мисли, па и да су Турци били припадници хуманитарне средњевјековне организације. И он се у неком чудном и изопаченом облику ставио на страну протурских ставова. И све то на “Адрији”, тобож српској ТВ у Црној Гори! Истина, један Србин у емисији трудио се да одговори протурским миротворцима, али био је сам, као сироче, а њих двојица, идеалан пар такозваних протурских грађаниста, односно доказаних антисрба!
Само што је Душко Марковић, шеф УДБЕ, јуче формирао нову странку, његов представник је јутрос гостовао на “Првој”! Душко и његови сарадници са својим познатим медитацијама о тракторима и реметилачким факторима у Црној Гори огрнули су се плаштом европског прогреса и изгледа да су преко ноћи постали ударна политичка тема. Његов представник се брзопотезно катапултирао у “Прву” , како би са њеног екрана појаснио Србима шта их чека када они дођу на власт! И “Прва” је српска ТВ!
Сличних примјера има сваки дан и понеке монтенегринске персоне више бораве на српским ТВ него код своје куће, а потпуно су заборавили да гостују на ДПС медијима. Који ће им матрак, када на српским таласима шире антисрпске таласе, па то дође као нека релаксација и ментална вјежба монтенгеринских неурона и неутрона!
Српски медији у Црној Гори умјесто да постану српско медијско оружје за супростављање вулгарном антисрпству монтенегринских медијских стручњака и простор за култивисано и аргументовано заступање српских ставова и одбрану српског становишпта, угла и смисла, постају, намјерно или не, помагачи антисрпске хистерије и чак њени покровитељи! Умјесто да јасно одреде са ким Срби у Црној Гори имају посла и шта им је чинити, својим спајањем неспојивог, тјерају воду на монтенегринску воденицу и мељу Србе и претварају их у пластичну идеолошку и националну смјесу коју свако може да обликује како хоће!
Дуго сам у новинарству и знам да у тој области ништа није случајно! Па ни ове појаве нијесу случајно захватиле српске медије, него је то вјероватно дио плана да се по ко зна који пут Срби у Црној Гори заведу за Голеш планину и да се без њиховог знања, а у њихово име, прихвати планирани антисрпски концепт суверене, независне и њима вјечне Црне Горе! Нијесам сигуран да они који уређују српске медије у Црној Гори свјесно сипају воду на антисрпску воденицу, можда су подлегли такозваним грађанским данајским даровима и прихватају да су, на крају и ипак Срби криви за све. Такви Срби, уистину, су прихватљиви за монтенегринску причу и уклапају се у њихов програм вишедеценијске српске ћутње Срба о српским захтјевима и нормалним животом у Црној Гори!
Углавном, Србима у Црној Гори је потребан један српски лидер, једна национална странка и јединствен српски програм, како би се одупрли навали и хајци Монтенегрина и националних мањина на српску ствар, став и поглед на свијет. Српски медији на том путу су неопходни као медијска плодршка и одбрана српског става! Уколико то некоме није јасно, шта ћу и са киме ћу, наставићу да са малим снагама радим свој српски посао и браним Србе од медијске и идеолошке монтенегринске хајке. Гарант да нећу измјенити данашњу медијску српску сцену у Црној Гори, али барем ћу спасити своју душу, јер рекох што мислим. Знам да је много више оних, па и међу Србима, који ме зарезују као лањски снијег, али тако је, како је! Свако је на свом путу, па гдје стигне! Да смо на клацкалици није тајна, па када је бар нека је Ескобар! Шта ми ово задње значи, појма немам, али излете, па нека га. Не користи, али и не штети!
