Пише: Иван Милошевић

Како пролазе године све је мање наде да ће Срби обновити монархију и вратити се својој традицији, историји и аутентичном српском погледу на свијет. Као да међу Србима постоји нада за све, али све је мање наде за монархију. Срби се свађају са самима собом, горопаде се и јуначе са именом Русије или Запада на уснама и као да чекају да неко са стране ријеши њихове проблеме. А проблема има на тоне и како вријеме пролази све их је више, као да се множе и камен су око врата Србима. Вуку их не на само европско дно, него их удаљавају и од сопствених традиционалних вриједности, начина живота и од монархије. Монархија је била ближа Србима прије 30 година него данас, као да се негдје загубила у идеолошким, економским, политичким и духовним свесрпским лавиринтима. И док остали народи на Балкану након слома комунистичке Југославије његују своје државе као зеницу свога ока, Срби посвађани међу собом не виде више балване у својим очима, али ни труње у очима наших комшија. Тмурни облаци надвили су се над Србима на Балкану и уколико се овако настави Бог сами зна гдје ће Срби завршити и на којем ће рамену плакати и тражити утјеху! 

Просто је депласирано рећи да је монархија природно политичко уређење намијењено Србима. Јуче је патријарх Порфирије на слави Карађорђевића истакао да је Божји дар што Срби имају своју династију и што своје монархе не морају да позајмљују од других народа, као што то неки раде на Балкану. И то је рекао на Краљевском двору и пред престолонаследником Александром и принцом Филипом и осталом краљевском породицом. Мало шта се може томе додати, али питање се намеће само по себи: Уколико је тако, а тако је, зашто Срби не обнове монархију и врате се на стазе славе и европског признања своје династије и свих њених вриједности? 

Није моје да дајем суд о томе, али имам право да поставим то питање, а од моје памети и отворености ка српској судбини зависи и до каквог ћу одговора доћи. И како је кренуло и како се одвија обнова монархије одговор тешко да може бити оптимистичан или барем се то мени тако чини. Могуће је да не осјећам у потпуности откуцаје Срба, посебно у Србији, па је то главни разлог што не видим наду за обнову монархије. У Србији, истина, окупљају се монархисти, дио њих учествује на изборима и осваја од пет до 10 одсто гласова и њихови представници се налазе у србијанском парламенту. Али као да се све сведе на то, односно на посланичке клупе из којих се већ деценијама не чује или не бар у довољној мјери захтјев за промјену Устава Србије и обнову монархије: Чак ни из краљевеске породице нема довољно гласова за повратак на српски престо, а уколико их и има, они су скромни, скоро нечујни и не допиру до шире јавности. А Србији је данас потребан монарх, потребан јој је домаћин који ће управљати српским бродом који ће избјећи идеолошке и остале хриди на његовом путу. Србија је данас подијељена до бола, крај тој подјели није ни на видику, држава се љуља из темеља, као и њена привреда, култура, али и њена младост. Уколико се може тако рећи, постоје сви услови да краљ иступи из сјенке Краљевског двора и хуманитарних активности и понуди народу рјешење – обнову монархије и сврставање Срба у ред озбиљних европских народа са својим сопственим погледом на свијет, српском цивилизацијом и европском демократијом! 

Нема тих понуда или су оне стидљиве, тек се појаве негдје између редова краљевских саопштења и све се на томе заврши. Да ли Краљевски двор, престолонаследник и принц, чланови Крунског савјета, могу више и да ли су у обавези да ураде корак више и понуде посланицима у Србији своје рјешење? Не знам да одговорим на то питање и могу само да дефинишем питање, а до одговора нијесам ни близу.

Да ли су Срби и даље добровољни заробљеници комунистичке идеологије чији је највећи непријатељ, да не заборавимо, баш монархија. Петокраци, српу и чекићу ништа тако не смета као круна, од ње комунистички симболи добијају морску болест и бране се из петних жила и употребљавају сва средства да монархији виде леђа или да је барем гурну у неки државни и идеолошки ћошак гдје неће много таласати и гдје ће се задовољити државном апанажом и тобожњом државном милошћу савремених владара Срба! Није тајна да је комунизам и даље жив међу Србима и да некадашња ОЗНА и УДБА имају своје насљеднике на данашњој српској политичкој сцени. Није ни тајна да су Срби премрежени свим могућим обавјештајним службама и да од њих ока не могу да склопе или отворе и погледају овај свијет својим, српским очима и нађу своје давно изгубљено мјесто у њему. Да ли је то главни разлог или један од главних који спречавају Србе да се врате самима себи и наставе тамо гдје су стали неких година уочи Другог свјетског рата? Не знам прави одговор, али мислим да је питање на правом мјесту, а када се питање постави како треба, онда ни одговор није далеко! 

Убијеђен сам да је обнова монархије спасоносна за Србе, чак и да је Србима то јасно, али као да неко из сјенке такође то зна и не дозвољава да се обнова монархије деси и да се краљ врати међу Србе и заузме мјесто које му припада. Претпостављам да су сјенке моћне и много јаче од Срба, али сматрам да се против њих треба барем симболично борити, а не положити пред њима оружје без борбе. А почетак те борбе је у рукама краљевске породице и они морају бити на њеном челу! 

Уколико не дође до обнове монархије у неком блиском периоду, Срби мало чему могу да се надају. Србија ће мало по мало бити све мања и ко зна докле ће тај процес саморазградње ићи. Да се то не деси има ко да стане на њено чело и каже Србима да се морају ослободити комунистичких и југословенскх заблуда и да су их те државне авантуре скупо коштале и да је вријеме да се Срби отрезне и врате самима себи, односно монархији, своме краљу и отаџбини!