У име  пензионера са најмањим примањима, од срца  и гладног стомака се захваљујемо посланику Милошу Конатару, на људској бризи за грађане, који је предложио да се све пензије повећају за 40 еура.  Дужни смо казати нешто право. Да-повећање је потребно, а не понижење од 1,74 евра. Али не  овакав предлог повећања није праведно господине  Конатар.

Партија пензионера јасно и доследно заступа став да  приоритет морају имати најниже пензије.  Пензионер са 450 еура и пензионер са 1.000, 1.500 или 2.000  еура не живе исту стварност. Хлеб је подједнако поскупио за све. Љекови су подједнако скупи за све . Комуналије  не питају  колика је пензија. Зато кажемо гласно. Прво за оне  са најнижим пензијама, за оне на ивици глади , прво за оне који бирају да ли ће купити лијек или хлеб. Све остало је пљување у лице пензиинерима.

Зато је непоштено и социјално слијепо да се пензије  повећају пропорционално или „равно“, без  икакве соцојалне правде. Ако је повећање онда мора бити тако  да прво спасе оне који живе на ивици биједе.

Захвални смо премијеру Спајићу што  је повећао најмање пензију  1.јануара 2024.године на 450 еура. То је тада значило  нешто. Ал данас је инфлација то појела као мрак свијећу.Данас та пензија значи биједу, борбу за опстанак.. Црна Гора има најскупљу храну, најскупље лијекове и лијечење не само у региону ,а пензионери су остали без заштите.Ми не тражимо луксуз.

Тражимо достојанство.

Пензионери нијесу број  у табели. Нијесу експерименат, Нијесу трошак. Ми смо људи који су изградили ову државу. Радили, плаћали, стварали. Сада тражимо само једно. Да не умиремо у сиромаштво.   Ми смо људи. Баке и деке. Имамо унучад. Хоћемо да живимо-а не да преживљавамо.Нећемо мрвице. Нећемо козметику.  Нећемо понижење.

Зато поручујемо јасно:  ако се већ иде и предлаже повећање ,онда  свима једнако, или више онима који имају најмање.

Све дуго је неправо.

Очекујемо од посланика да  стану уз  најугроженије, а не уз козметичка рјешења која лијепо звуче а ништа суштунски се не мијења.

Влада мора да спаси пензионере од биједе. Кад за све има –мора и за пензионере да има.

Пензионери  више немају српљење за фине лажи.

Нећемо стати док се не изборимо.

Ружа Гојковић, Партија пензионера Црне Горе–ПИР