Словеначки премијер Роберт Голоб нашао се на мети политичких пријатеља и непријатеља, након што је најавио планове за референдум о чланству у НАТО, преноси Политико. Прошле недјеље, парламент је гласао за предлог Љевице, коалиционог партнера Голоба, да се одржи консултативни референдум о повец́ању војних издатака на три процента бруто домац́ег производа до 2030. године. Иако је Голобова странка Покрет слобода гласала против тог предлога, премијер се на самиту НАТО у Хагу прошлог мјесеца већ обавезао на још амбициознији циљ издвајања пет процената за одбрану до 2035. године. Криза у влади додатно је ескалирала кад су се центристички Социјалдемократи, који су дио владајуће коалиције, приклонили опозицији и подржали референдумску иницијативу.
Незадовољан тиме, Голоб је одговорио предлогом да се организује много озбиљнији референдум о томе да ли Словенија уопште треба да остане чланица НАТО савеза, у који је ушла 2004. године.
-Постоје само два могућа пута: или остајемо у савезу и плаћамо чланарину, или излазимо из савеза. Све остало је популистичко обмањивање грађана, рекао је Голоб.
Словенија је један од најниже рангираних савезника НАТО када је ријеч о одбрамбеним издацима од само 1,29 одсто БДП и још није успјела да испуни претходни циљ војног савеза од два одсто. Нова обавеза о пет одсто до 2035. изазвала је додатне подјеле, посебно због тога што о томе у земљи није било јавне расправе.
Посланик Европског парламента из Социјалдемократа Матјаж Немец рекао је да је одлука Голоба „емоционална, пренагљена и нестратешка“ и додао да његова странка не сматра мудрим отварати питање НАТО чланства у овом тренутку. Према његовим ријечима, проблем је што премијер није имао мандат да на самиту НАТО прихвати циљ од пет одсто.
Политички аналитичар и професор Миро Хачек сматра да Голоб, који је ушао у високу политику тек 2022. године и одмах побиједио на изборима, показује политичку незрелост.
–Он није навикао да губи на гласању и осјећа да га уцјењују коалициони партнери. Ово је први пут у овом мандату да су оба коалициона партнера гласала против њега. Има мало политичког искуства и није предвидио такав сценарио, рекао је Хачек.
С друге стране, европосланица Ирена Јовева из Покрета слобода рекла је да је најава референдума о чланству у НАТО „промишљена одлука“.
–Како се ближе парламентарни избори сљедеће године, тема повећања потрошње за одбрану све је чешће на врху политичких агенда и пријети да постане средство популистичке мобилизације опозиције. Иако знамо да грађани нису склони повећању издвајања за одбрану, вјерујемо да препознају предности чланства у НАТО, рекла је Јовева.
Иако истраживања показују да чланство у НАТО тренутно подржава само половина грађана, ниједна већа странка не заговара напуштање тог војног савеза. Чак ни опозициона Словеначка демократска странка бившег премијера Јанеза Јанше не тражи излазак. Једина парламентарна странка која се изјашњава за напуштање НАТО је Љевица.
Иако необавезујући, референдум о чланству у НАТО имао би велику политичку тежину. Ако би грађани гласали против савеза, Словенија би се могла наћи пред изазовом сличним Брегзиту.
-То се може догодити. Нико то није очекивао ни у Великој Британији, па се ипак догодило, рекао је Хачек.
извор: ртцг
