Пише: Дејан Бешовић
Јован Четиревић – Грабован рођен је у знаменитој српској сликарској породици у Берату -Мокра Гора 1720. године од оца фрескописца, иконописца и надасве сликара Бранка Четиревића и мајке православне Влахиње Софије Ћако ћерке Свештеника Андона Ћака који је био старешина цркве Светог Димитрија у Берату. Бранко Четировић пак био је син Српског Свештеника Ђорђа Четиревића старешине Цркве Свете Петке у древној Митрополији Пилотској коју је основао Патријарх Цариградски Калиник и дао је на управљање Првом Српском архиепископу Сави Немањићи.
Ова породица важила за једну од значајнијих српских фамилија у данашњој Албанији. Било је међу њима од угледних свештеника до мајстора православног иконостасног и живописног сликарства. Између осталих Јован Четиревић је осликао је манастире Лепавину и Ораховицу, а са братом Ђорђем и многе цркве у Србији и Албанији, попут Успења Пресвете Богородице у Берату, Цркве Светог Николе у Ванају код Фира, цркву Светог Атанасија Великог у Каравасти (Музеке).
Своју професионалну каријеру , започео је на хабзбуршким територијама, осликавајући православне цркве попут оне у Осијеку (данас у Хрватској), и данашње Војводине, у служби православних Срба (карловачка митрополија). Иако је његов сликарски стил био са јужног Балкана, искључиво византијски, он се опредијелио за барокни умјетнички стил, како би задовољио шире укусе својих послодаваца. Његова дјела налазе се у српским православним црквама раштрканим по Хрватској (Славонији), Мађарској и Војводини.
Из црквених књига сазнајемо да је Јован Четиревић живио у Осијеку са мајком, братом, сестром и шесторо деце. Ту се Четиревић упознао са барокним сликарством које ће у потпуности трансформисати његово дело. Јован Четиревић одустао од израда икона и фресака у византијском стилу. Насликао је свега 14 икона у византијском стилу које се данас чувају у Онофријевом музеју .У овом граду је остао до своје смрти, а већину својих икона потписао је као „становник осјечки “. Грабован се сматра једним од најбољих иконописаца тог периода. Моделовао је представе о касносредњовековном, тзв. „зоографском” сликарству које је донео из родног краја и упијао толико тражени нови, барокни стил. Развио је оригиналан стил, нешто традиционалнији у односу на друге српске иконописце тог периода. С друге стране, Грабован је био радозналог ума и усвојио је многе барокне карактеристике развијајући храбрији, независнији стил, са изузетним барокним моделовањем фигура које су сада много мање статичне, натуралистички портрети и одсуство златне позадине. Грабован се у неким својим делима (иконостас у Будиму) својом свјетлосном палетом приближава чак рококо стилу.
Јован Четиревић је осликао више десетина иконостаса, сви у српским црквама и манастирима. Ово је листа неких његових дјела:
Моловинска црква у Срему (1772)
Ораховачка црква у Славонији (1775)
манастир Лепавина у Хрватској (1775)
Црква Секешфехервар у Мађарској (заједно са Григоријем Поповићем, 1776)
Слатинска црква (1785)
Павловачка црква у Хрватској
Његов последњи иконописни рад датира из 1780. године. Четиревић је радио не само као класични сликар,већ и као дрворезбар и резбар у злату и сребру , а једно вријеме имао је школу за обучавање иконописаца и фрескописаца коју су завршили и угледни иконописци: Павле и Викентије Поповић, Јован Мудрекић, Стефан Милић, Микеле Музрековски ,Атанас Џуверов, Леонтије Павловић и Мића Мужреков.
У Онофријевом музеју у Берату чува се Бератско Јеванђеље.Ријеч је о укориченом јеванђељу које је штампао трећи Српски штампар Стефан Мариновић године 1562 такође познат и као Стефан Скадранин, који био српски штампар из Скадра. Стефан Скадранин је живио у 16. вијеку, а радио као штампар у периоду од 1561—1583. године.Јеванђеље се налазило готово два вијека незаштићено у Цркви Светог Димитрија у Берату .
Године 1755 .Јован Четировић у вјешто израђеном у злату и сребру облаже ово јеванђеље а следеће године враћа Цркви у Берату .
Обије корице приказују библијске сцене из Новог завјета, углавном из Христовог живота.
У доњем дијелу лијеве стране налази се натпис на српском. језику који, говори о аутору Јовану Четиревићу из Мокре горе Берат.
