Другачија је ситуација у Албанији јер је ова држава и њени дивљи становници мало познати у цивилизованој Европи, и ако је од свих покрајина које чине Отоманско царство, Албанија најближа хришћанској Европи. Опасности са којима се суочава сваки странац, а посебно сваки Европљанин, који путује међу варварским Албанцима; анархија која наставља да мучи ову земљу која једва признаје власт султана; велике тешкоће које изазивају лоши путеви који су и опасни и неугодни и увијек пролазе кроз планине и клисуре; недостатак мостова преко већине ријека; бројне банде разбојника; тиранија и суровост масе бегова који пустоше земљу с краја на крај; природна склоност већине Албанаца за пљачку, насиље, издају и убиство; неотесаност, дивљаштво и претјерану прљавштину цијелог народа; тешкоће узроковане њиховим одбојним, варварским идиомом који се не може рутински научити јер нема писмо; недостатак индустрије и резултирајуће сиромаштво које мало нуди могућности за трговину – то су разлози који су навели већину радозналих појединаца и трговаца да се држе подаље. Међу онима који су путовали у Албанију у последњих десет година владавине Али-паше , када се могло путовати потпуно безбиједно, мало је оних који су заиста могли да посматрају земљу и њене становнике. Ови становници су међу најсумњивијим, најнеповерљивијим, најгрубљим и најохолијим људима који се могу замислити, а поред тога мрзе све што није албанско. Сходно томе, нису нимало друштвени.Клименти живе у најсјевернијем дијелу Албаније, у окрузима Скадар (Скадар), Улцињ, Драч, Елбасан, Тирана, Кроја и Дибра. Припадници овог племена су мање прљави од осталих Албанаца. Од остатка земље разликују се и по облику и боји своје одјеће, која је, уз неколико изузетака, увек иста са одјећом Србије .

Клименти  су најиздржљивији од свих племена и добри су коњаници и одлични пјешаци, док су остали Албанци добри само као пјешаци. Припадници овог племена су изузетно ревни сунитски муслимани, веома жестоки и окрутни. Сви они одмах реагују на питања која се тичу њихове части. Они су бескрајно друштвенији и мање груби од остатка племена. Турци им одају почаст називајући их Османлијама Албаније. Они  не воле друга племена. Међу Климентима  има много хришћана римокатоличког обреда који себе називају Латинима и које тако зову муслимани. Њих није лако увриједити јер су својим поштеним, лојалним и мирољубивим понашањем научили да задобију поштовање муслимана. Ове вриједности су довеле до поштовања њихових мирољубивих начина. Округ Климент који је потчињен скадарском паши и  скоро је у потпуности насељен латинохришћанима, који су иначе по језику и обичајима Срби . Они себе називају Латинима само због своје религије која признаје Папу у Риму. Мора им се чинити правда. Недостаје им већина мана које околна племена чине једним од најомраженијих људи на свету. Латини или Климентски (ово је друго име које они воле) су, углавном, угледни људи који гледају своја посла, односно своју трговину и обраду своје земље. Они знају како да одбију напад, али никада сами нису агресори. Они су прости људи који су побожни, али без смијешних сујеверја којима расколници [православни] присталице грчке вјере унаказују хришћанство.Куће православних Климената  су лоше грађене и лоше опремљене. У њима се не може поднијети зими због дима, који је утолико гори јер се љети не муче да спреме   сува дрва. Сјеку дрво једноставно како им је потребно. Сходно томе, оно је зелено када га баце у ватру. Пошто немају димњаке, дим може да излази само кроз пукотине у зидовима које никада нису малтерисане или кроз рупе на крову. Прозори су без стакла и изнутра су затворени капцима. Зими запуше отвор комадом папира или старом крпом. Ова земља је била у сталном стању анархије све док Али-паша није постепено успио да је ухвати и подвргне својој власти. Начин на који граде своје куће не разликује се од њихових варварских обичаја којима обилују и муслимани и католици овог племена . Куће се не граде једна поред друге као у другим земљама. Свака кућа је изграђена на што већој удаљености од комшија и изграђена је, колико је то могуће, на узвишењу са погледом на околину тако да се може заштитити пушком. Свака кућа је врста тврђаве или упоришта са пушкарницама које служе као прозори. Већину времена су прикључени и отварају се само током битке. Улаз у ове куће налази се дванаест-петнаест стопа од земље и може се ући само помоћу мердевина које се у кућу увлаче ноћу, а и дању ако дође до оружаног сукоба. Неке куће имају назубљене врхове, чак су и неке од мунаре џамија назубљене. Сва села ,ако се може употријебити овај израз за тако раштркана насеља која немају праве улице и градови на висовима изграђени су са циљем одбране.Јадне и прљаве Климентске куће врве од гамади свих врста. Укратко, човјека муче свакакве сметње без икаквих услова. Сматрао сам да је то чисто мучење позивање да останем са људима током моје службе. Зими ми је био потребан заклон због временских прилика, али сам љети увијек преферирао камповање на отвореном, испод дрвећа и далеко од људских насеља у овим крајевима “ .Клименти су су готово десетковани ушли у 20-ти вијек .Током побуне 1911. 23. јуна муслимански припадници племена и други револуционари окупили су се у Црној Гори и израдили Грчки меморандум којим су захтијевали своја друштвено-политичка и језичка права, а тројица потписника била су Клименти .У каснијим преговорима са Османлијама, саплеменици су амнестирани уз обећања владе да ће изградити једну до двије основне школе у ​​нахији Клименти и исплатити плате наставника који су им додијељени.

Дана 26. маја 1913. године, 130 вођа Груда , Хота, Климената , Кастра  и Шкрељ упутило је Сесилу Берију у Скадару петицију против припајања њихових територија Црној Гори.  Барон Франц Нопкса 1920. ставља Клименте као прве од „албанских кланова, као најчешће помињани од свих“ .До краја Другог свјетског рата, албански комунисти су послали своју војску у сјеверну Албанију да униште своје ривале,националистичке снаге. Комунистичке снаге су наишле на отворен отпор у Никчи-Мертуру, Дукађину и Келименту , који су били антикомунистички. Клименти су били на челу барјактаре  Прек Цалијем  . 15. јануара 1945. вођена је битка између албанске 1. бригаде и националистичких снага на Тамарином мосту. Комунистичке снаге изгубиле су 52 војника, док је у њиховој одмазди брутално убијено око 150 људи у Климентима .Климентски вођа Прек Цали је погубљен.Овај догађај је био почетна тачка других драма, које су се одиграле за вријеме диктатуре Енвера Хоџе. Стриктно је примјењивана класна борба, ускраћивана људска слобода и људска права, Клименти су били изоловани и границом и недостатком путева наредних 20 година, земљорадничка задруга је довела до економског заостајања, живот је постао акција физичког разбијања . Многи Клименти су побјегли , неки други су се смрзли од леда при покушају да пређу границу са Србијом и Црном Гором .Православни и муслимански Клименти

су готово истријебљени у временском раздобљу 1945-1985 .године.Нова социјалистичка идеја праћена Маоцедунговском политиком условила је расељавање и разбијање племена Климената.Остаци племена Клименти албанизовани су и преименовани декретом датованим на 28.мовембар 1967 .годину .У комунистичком Уставу Народне социјалистичке републике Албаније члан 20 каже : +Сви грађани Албаније морају се изјаснити на свим мјестима као Албанци .

– Свако ко не буде промијенио име и презиме ,биће стављен ван закона НСР Албаније .

– Сви грађани Албаније морају уподобити имена и презимена као и топониме новом реалности

– Албанска партија рада може промијенити имена топонима племена без сагласности тзв . племенских старјешина ,које се укидају овим чланом.

Члан Устава који третира територијални распоред Албаније каже у члану  61 .

НСР Албанија дијели се на комуне и башкије …-Башкија Скадарска обухвата :град Скадар ,општине Грујемире као и бивше општине Шаљане ,Дукађине ,Кељменде ,Хоте ,Куче ,Велику Малесију ,Коплик и Бајзе све до Ширђа и општине Ане Маљит на Бојани .