Пише :Дејан Бешовић

Клименти су историјско племе ( фис ) и регион у Малесији ( општина Клименти  ) и источној Црној Гори дјелови општине Гусиње . Налази се у горњој долини ријеке Цем(Ћем ) и њених притока у ланцу Проклетих планина- Динарских Алпа . Ријека Врмоша извире у истоименом селу , које је најсеверније село данашње Албаније. Врмоша се улива  у Плавско језеро.Клименти  се помињу још у 14. вијеку а као територијално племе се развија у 15.вјеку. На Балкану је историјски надалеко познат по свом дугогодишњем отпору Отоманском царству и опсежним биткама и нападима против Османлија који су сезали чак на сјевер до,Босне и на исток до Бугарске.До 17.вијека они су толико нарасли у броју и снази да се њихово име понекад користило за сва племена сјеверне Албаније и Црне Горе.Османлије су више пута покушавале да их потпуно протерају са њихове матичне територије и насилно населе негдје другдје,али се заједница изнова и изнова враћала у своје прадједовске земље.Климентско  наслеђе се налази у цијелом региону.Клименти се налазие иза долине Цем Селце ,Вукел ,Никач ,Гусиња посебно села Вусање , Доли, Мартиновићки и само Гусиње и Плава ,на истоку у Рожајама и Пештерској висоравни. На Косову и Метохији,Климентски потомци живе углавном у кањону Ругове и на западу Косова. У Црној Гори половина племена Старог Цеклина и дио Куча који су се ту населили у 16. вијеку потичу од Климентскиог племена.Најсјеверније насеље од Климената је у сремским селима Хртковци и Никинци када се 1737. године населило 1.600  избјеглица.Народна етимологија име објашњава као Кол Менди. Историјско поријекло топонима води до римске тврђаве Климента,коју Прокопије из Кесарије  помиње средином 6. вијека на путу који је повезивао Скадар и Призрен.Као презиме Климентић се први пут се појављује 1353. године у латинском документу који помиње“ Господин Георгије, син Георгија Клементића од Спаса „у данашњој сјеверној Албанији.Регија Клименти се налази од Скадра у сјеверној Албанији, која се налази у најсевернијем и најизолованијем дијелу земље. Граничи се са племенским областима Груда на западу, Хота на југозападу, Бога на југу, Шаљана на истоку и  племенских региона Куча и Васојевића на

сјеверу.Постоји много  теорија о мјесту поријекла овог племена . Прије 20. вијека, неколико путника, историчара и духовника забиљежило је различита усмена предања и изнијело сопствена тумачења. У савремено доба, архивска истраживања су пружила историјски утемељенији приступ. Милан Шуфлај је двадесетих година 20. вијека пронашао прву референцу на име Клименти у венецијанским архивима. Објављивање Османског дефтера санџака Скадра 1974. године означава објављивање првог историјског записа о Клементима, њиховој антропонимији,топонимији и друштвеној организацији.

У раним вјековима Климената у 15. и 16. вијеку једини податак који се помиње о њима је њихов језик,етничка група и вјера. Како пише католички бискуп Франк Барди у својој преписци са Римском куријом ,закључује “ они припадају словенској  нацији, говоре Старо-српски језик и држе се наших светих римокатоличких вјеровања „Acta Bollandina  221-159 s.3. Први спис о Клименттском подручју вуче поријекло од фрањевачког мисионара Бернарда да Вероне који је 1663. године написао „да није лако коментарисати Климово   поријекло, али је постало уобичајено да се каже да потичу од Куча или неког од сусједних племена“.Други коментар о Климентовом мјесту поријекла долази 1685. године у писму католичког надбискупа Петра Богдана који пише да је „по усменим предањима родоначелник Климената дошао из Горње Мораче као православни поп Раде „.

Француски конзул Хиацинт Хекуард (1814–1866), примијетио је да сви  „Клименти осим породица које се зову Ороши вјерују да потичу од једног претка, Клима“ .Фрањевачки свештеник у Скадру, Габријел Никачић је испричао причу о једном Клименту „који је био Млечанин и који је био свештеник у млетачкој Далмацији и Херцеговини прије него што се склонио у Албанију“…  Прича даље говори „да је поријеклом из било које од те двије провинције и да га је срео пастор у Трипшију “ .

Јохан Георг вон Ханс је 1850. године забиљежио најраспрострањеније усмено предање о Климовом поријеклу.По њему је богати сточар у области Трипши ,која је административно припадала у прошлости Кучима, запослио као сточара младића који је у Трипши дошао из непознате регије. „Младић је имао аферу са Бумчом,ћерком богатог сточара. Када је затрудњела, њих двоје су се вјенчали,али пошто је њихова афера била кажњива по обичајном праву, напустили су то подручје и населили се на југу у садашњој области Климената .Њихових седам синова су историјски преци насеља Клименти и у Старој Рашкој.Никола -Кољо, најстарији је оснивач Селца .Јохан Георг фон Ханс смјестио је насеље Климовог  родоначелника у Бестане, јужну регију Климентског племена .Српски академик ,антрополог Андрија Јовићевић забиљежио  је неколико сличних прича о њиховом поријеклу. Једна прича каже да се „оснивач доселио из Хотског језера , у Хоте, а из Хота у Фундану, село Лопаре у Кучима;Јовићевић наставља „узнемирио се на Хоте и Куче, па је стога напустио та племена. Када је живио у Лопарама, оженио се дјевојком из Трипшија,која је пошла за њим. Звао се Амати, а жена Бумча. По другима, звао се Климент, одакле је племе и добило име“.Друга прича, коју је Јовићевић чуо у Селцу, била је да је“ православни  ктитор из Пипера, сиромашан човјек који је радио као слуга код имућног Куча, ту се сагријешио са дјевојком из племићке породице и отишао преко Цема „.

У усменом предању, Бумча, Климова жена, потиче из братства Бечић из Трипшија у Кучима .О томе пише и др Владимир Јовићевић у студији „Црна Гора капија православља “ -Цетиње 1993 .године „Климо се заљубио у Бумче Бечић и како је то бивало у ондашњим временима -украо је дјевојку и однио је преко Цијевне на Медун а преко Медуна- даље до Климентског језера ,гдје стварају свој дом постављајући темеље новог племена Климената у 15 .вијеку “ .Први историјски запис о Климу  налазимо у

османски дефтеру санџака Скадра из 1497. године, који је био допунски регистар у односу на онај из 1485. године.Дефтер домаћинстава и имовине првобитно је спроведен 1485. године, али се Климо не појављује у регистру јер се снажно одупирао уласку османских војника у његову  земљу и попису .Имао је 152 домаћинства у два села подијељена у пет пастирских заједница ( катуна ).Катун Лићени је живио у селу Селчиша ,док су остала четири ;Лешовић, Мурић, Ђоновић, Колемадић)живјела у селу Ишпаја .Поглавари пет катуна били су:Рабјан,син Коља (Лићени), Мараш, Лазарев син Ђоновић, Степан син Улгаша Мурића, Луло син Ђерђа Колемадића. Клименти су   били ослобођени готово свих пореза према новим централним властима у Скадру.Од пет Климових  катуна, у четири се име Климент  јавља као патроним Лићени, Ђоновић, Љешковић, Мурић,што указује на родбинске везе међу њима. Вођа Лићена у Сеоцу Рабјан из Коља подсјећа на усмено предање сина Климовог Николе- Коља који је основао Сеоца .Кољо  који је основао Сеоца и који је имао три сина: Вуја,Мија и Младог  Коља.Катун који је у дефтеру написан као Колемади припада историјском племену Гољемади које је постало дио Климената .

У османском дефтеру  области Коринт за 1467 -1478 у јужној Грчкој постоје два српска села под називом Климентос  . Њихова имена указују да су досељеници који су их основали дошли из области Климената .Самоуправна права и слободе сјеверних племена као што су Клименти  и Хоти порасла су када је њихов статус промењен са флорици у дербендци , што је захтијевало од планинских заједница да одржавају и штите копнене путеве, широм села, који су повезивали регионалне и урбане центре-градове . Заузврат су били ослобођени ванредних пореза. Клименти су требали да гарантују безбиједан пролаз путницима на путу од Скадра до западног Косова -Алтунили и оном који је пролазио кроз Медун и стизао до Плава .Већ 1538.године Клименти су поново устали против Османлија, а чини се да су то учинили и 1565. године, пошто су „Кучи и Пипери такође били у побуни“. У дефтеру 1582–83 забељежена је нахија Клименти са два села Сео(л)ца и Ишпаја са по 70 домаћинстава. Катуни из претходног вијека су се или трајно населили или су се преселили у друге области попут Лешовића који су се преселили на сјевер и настанили се у Кучима , 1583.године .Дакле, становништво у Климентима било је мање од половине године 1582. у поређењу са 1497.годином . Антропонимија је остала отприлике иста као 1497.године  јер је већина имена била српска а нека су показивала и влашки утицај. Године 1585 .Клименти су изгледа престали да плаћају порез Османлијама. У то вријеме су постепено почели да доминирају читавом сјеверном регијом данашње Албаније .

У млетачким документима из 1609.године  помињу се Клименти , племена Дукађинског горја и друга као у сукобу са Османлијама 4 године заредом. Локалне Османлије нијесу били у стању да им се супротставе и због тога су били приморани да затраже помоћ од босанског паше.Племе Клименти су било  веома познато у Европи у 17. и 18. вијеку због сталне побуне против Османлија. То је довело до тога да се име Климент  користи као синоним за сва арбанашко  и црногорска племена османског пограничног подручја, јер су они странцима били најпознатија заједница тог краја. Тако Марин Бици (1570–1624), барски надбискуп 1610.године , пише да „Кељменди, који су скоро у потпуности латински, говоре српски  и далматински и да су подијељени у десет катуна: Клименти, Груда, Хоти, Кастрати, Шкрели, Тузи,сви Латини и Бјелопавлићи, Пипери, Братоножићи, то су Далматинци и Кучи од којих је половина расколници и напола латински “ .У поменутом дјелу Бици наводи и „расколнике и шизматике :већину Хота,Шкреле , Груде ,Кастрате ,Пипере, Братоножиће,Куче и Бјелопавлиће који су источног обреда и не признају Римског папу,већ се са њим спрдају  „

Османлије су 1613. године кренуле у поход против побуњених племена Црне Горе. Као одговор, племена Васојевићи, Кучи, Бјелопавлићи, Пипери, Кастрати, Клименти , Шкрели и Хоти формирали су политичку и војну унију познату као „Планински савез“ или „Војне  планине“. Вође су се заклеле да ће се „свим силама одупријети надолазећим османским походима, штитећи на тај начин своју самоуправу и онемогућавајући успостављање власти османских спахија у сјеверној висоравни“. Њихов устанак имао је ослободилачки карактер. У циљу да се ослободи Османлија са слободних  територија , Бици је извијестио о инциденту 1613. године у којем је „османски командант Арслан паша упао у села Климента и почео да узима заробљенике, све док није постигнут споразум  са клановима Климената“  Према споразуму, Клименти  би предали 15 својих чланова као робове, а Османлијама платили данак од 1.000 златних дуката. Међутим, док је Арслан-паша чекао исплату харача, Клименти  су упали у засједу дијела својих трупа и убио тридесетак коњаника. Након овог инцидента, османске трупе су се повукле у Херцег Нови -Кастелнуов.Маријан Болица је у свом извештају из 1614. забележио „Клименте“ као село оба обреда , описујући их као „неуморан, храбар и изузетно грабежљив народ“, са 178 кућа и 650 наоружаних људи којима су командовали Смаил Пренташев и Педа Сука“ . Они су 1614. године, заједно са племенима Кучи , Пипери и Бјелопавлићи , послали писмо краљевима Шпаније и Француске тврдећи да су независни од османске власти и да не плаћају данак царству.

                    ( наставиће се )