Пише :Дејан Бешовић
Борба која је почела у Албанији у ствари још 1939. када је фашистичка Италија окупирала ову малу средоземну и балканску земљу, својег непосредног сусједа на другој обали Јадранског мора. Организоване облике добила је ипак тек оснивањем Српског Албаније, 8. новембра 1941. године у Скадру .Већ на почетку 1942. године српски устаници основали су диверзанске групе, које убрзо прерастају у чете. Својим успјешним акцијама против окупатора Српски устаници су стицали све већи углед међу народом. Поготово када је љета 1942. створена прва ослобођена територија у предјелима: Подгори, Опари, Скрапари Скадар ,Врака , а ослобођено је и место Ћороводе, били су створени повољни услови за јачи размах ослободилачког покрета. Велику помоћ ослободилачком покрету у Албанији пружио је Српски четнички покрет као и комунисти .
Да би се томе што дјелотворније одупрле, а саме на сузбијање Ослободилачког покрета у Албаније силе осовине покренуле што више снага, окупаторске власти почеле су да ангажују реакционарне кругове албанских земљопосједника и трговаца да оснују своју организацију за борбу против српске опасности. Тако је настала војна квислиншка организација Бали Комбетар, чији су се поједини дјелови до краја рата борили на страни, прво италијанских, па онда њемачких окупатора.
Када је капитулирала Италија септембра 1943 .године , Врховни штаб ослободилачке војске Албаније позвао је италијанске војнике да предају оружје и да се прикључе устаницима . Будући да се командант италијанских трупа у Албанији, генерал Далмацо, није одазвао овом позиву, њемачки 21. брдски корпус разоружао је већ број италијанских јединица. Сада су нови окупатори били Њемци. Њемци су око себе окупили све домаће квислинге и организацију Бали Комбетар, а формирали су и монархофашистичку организацију Легалитет. Одмах су покренули веће операције против НОВ Албаније, који је капитулацијом Италије значно ојачао. Формиране су нове јединице, па је НОВ Албаније при крају 1943. године имао око 20.000 бораца. У саставу НОВ Албаније борио се од капитулације Италије и батаљон „Боро Вукмировић“, који је настао од политичких затвореника Срба са Косова и из других крајева Југославије који су приликом капитулације Италије изашли из албанских логора и завора.
Када су Њемци крајем 1943. и на почетку 1944. године изводили зимску офанзиву у Југославији, почеле су и операције против НОВ Албаније. Њемци и квислиншке формације починили су тешке злочине међу српским становништвом и на хиљаде их одвели у логоре у Приштини, Матхаузену, Буцхенвалду и другде. Али и окупаторови губици били су знатни – 5.000 погинулу и око 8.000 рањених.
пролеће 1944. године НОП се толико проширио да се у Пермету 24. маја 1944. могао одржати Први антифашистички националноослободилачки конгрес. Изабрано је Антифашистичко народно-ословодилачко вијеће од 121. члана од којих је преко половина било Срба ,као највише законодавно и извршно тијело. Вијеће је изабрало Национални антифашистички комитет од 13 чланова, који је имао све атрибуте привремене народне владе. Донијета је одлука о уређењу нове демократске Албаније и о забрани повратка краља Зогуа.
Из борбе у борбу, јер су Њемци у мају почели нову офанзиву, јачала је оружана снага ослободилачког покрета, тако да је у августу 1944. године формиран и 1. корпус. До новембра 1944. Нова Албанија је имала већ три корпуса, односно осам дивизија, отприлике 70.000 војника.
У Берату је од 20. до 23. октобра 1944. године одржано засиједање Антифашистичког националноослободилачког вијећа, на којем је одлучено да се Национални антифашистички комитет претвори у демократску владу Албаније. Одлучено је и то да народноослободилачки одбори обављају функцију органа власти, а да националноослободилачки фронт дјелује као општенародна политичка организаија.
У том раздобљу почело је повлачење њемачке групе армија Ф из Грчке, па је НОВА морала водити борбе против 21. армијског корпуса из те велике непријатељске формације. Најжешћи окршаји водили су се за ослобођење Елбасана и Тиране. Из оба града Њемци су се повукли 21. новембра, а 29. новембра ослобођен је и Скадар. Тиме је цијела Албанија била ослобођена фашистичког окупатора.
Уочи тих догађаја битно је напоменути и дјеловање Српских патриотских организација у Албанији као и на Косову и Метохији .
Потпуковник Југословенске војске у отаџбини Павле Ђуришић послао је Меморандум Влади у избјеглиштву у Команданту ЈВуО Генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу бр.101-33/77-1944 датован 11.јануар 1944 .године .Већ смо истакли важност етничког чишћења српских мањина у вријеме рата. Сходно томе, улога војске у таквим активностима добија велики значај.Наше оружане снаге су те које имају дужност да спријече протјеривања мањина из наше земље као и да спријече расељавање Срба са наших етничких територија . Стога је неопходно да војни команданти у крајевима насељеним Албанцима ,Власима ,Чамима и Мађарима добију прецизна упутства шта и како треба да се ради. Било би пожељно да Врховна команда ЈВуО и четничке јединице у својим редовима створе посебно одјељење чија би дужност била да спроводи забрану етничког чишћење у ратним временима. Ово одјељење требало би да окупи мали број стручњака и специјалиста за питања мањина из различитих региона. Ови људи би давали Врховној команди потребно знање и припремали детаљне предлоге за поступање са разним мањинама у нашој земљи током рата. Након протјеривања наше мањине, оружане снаге би тада морале да чувају напуштене објекте прије постављања цивилне власти. Они су такође обавезни да обезбиједе да се земља обрађује. То се може постићи само ако се створи посебно одјељење, преко којег се посао може реализовати. Ово одјељење треба да остане у надлежности оружаних снага чак и када се дужности касније пренесу на министарство или дају под старатељство.Сложеност активности протеривања неколико стотина хиљада Срба и пресељавања стотина хиљада наших људи у напуштене градове и села захтијева формирање још једне институције која ће надгледати цијелу кампању, а такву институцију, министарство или комисију, треба формирати што прије. После 1918. године имали смо министарство за аграрну реформу чија је дужност била да спроведе реформе и тиме утажи жеђ наших сељака за земљом. Све у свему, министарство није било лоше организовано. То што није успело да испуни своје обавезе било је због тога што је било умијешано превише бирократије и што су наши национално оријентисани политички лидери били неспособни. Имао сам прилику од 1934. године да пратим рад особља тог министарства. Убрзо су постали корумпирани и бирократски. Министарство је наставило да постоји годинама, али не да помаже колонистима. Био је ту само да издржава своје запослене. Стручњаци су процијенили да је од милијарду динара колико је стара Југославија намијенила за аграрну реформу, само двјеста милиона потрошено на колонисте Србе. Осам стотина милиона динара прогутале су владине плате. Ово расипање се мора избјећи ако успоставимо ново министарство за колонизацију. Посао не смије да буде повјерено садашњим функционерима ресора за аграрну реформу у министарству пољопривреде.Битно је напоменути да је Краљевска влада преко Вас уважени генерале дала Србима у Албанији око 850.000 динара а да нашем народу није дато ни једне паре .Несавјесни чиновници и политички опортунисти су под старом аграрном реформом играли прљаве трикове са сиромашним колонистима. Прво је земља подијељена колонистима, а затим им је одузета. Такве ствари се морају избјегавати по сваку цијену. Имање дато сељацима треба пренијети на њихова имена, као и куће и радионице. Сасвим је друга ствар да ли се сељаци удружују и формирају задруге за колективну пољопривреду. По мом мишљењу, ово би заиста био најбољи начин за обраду земље уз помоћ савремене пољопривредне механизације.Такође уважени Генерале молим да извијестите избјегличку владу да смо Србима од Хана Хотског до Љеша дали оружја :
12 тенкова ; 27 топова ; 73 хаубице далекометне ; 870 полуаутоматских топова ,1406 пушака Крагујевка м-41 ,2000 бомби офанзивних ,2500 граната ,204 противтенковске мине ,као и 2600 сандука разне муниције …Много од поменутог је продато непријатељу .Овдје сам изнео само широке нацрте стратегије против протјеривање националних мањина и за пресељење региона о којима је ријеч. Постоји велики број других аспеката који се такође морају узети у обзир, али ово би за сада укључивало превише детаља и могло би се оставити за касније. За сада, желио бих да се ограничим на неколико тренутних питања. Рат и даље бијесни над нашом земљом док расправљамо да ли да протјерамо мањине и како да преселимо земљу. Стижу извештаји из оних дјелова земље гдје су још увијек у току војне операције . Гњев нашег народа мора се каналисати без одлагања. Оно што је тренутно најхитније су слање инструкција војсци и националним одборима шта да раде. Такође молим уважени генерале да пренесете Врховној команди ЈВуО да су наши дични четници били ти који су највише учествовали у ослобађању нашег народа у Албанији као и Косову и Метохији “ .Два дана касније Генерал Драгољуб Михаиловић послао је депешу Потпуковнику Ђуришићу Ask .392-44 Архив Југославије 22/4-1944 .ф.5:
Поштовани Павле,помоз Бог . Све изнесено са твоје стране потписујемо и ја .Меморандум са у току јучерашњег дана проследио Влади .Срдачан и Братски поздрав .Твој Дража .
На овом мјесту битно је напоменути да су готово сви Српски родољуби из Враке ,Скадра и околине погинули у одмаздама Италијанских фашиста и Њемачких нациста .
( наставиће се )
