Пише: Дејан Бешовић
Мустафа Мерлика-Кроја рођен је 15. март 1887.године и је био један од потписника албанске Декларације о независности . Био је премијер Албаније током италијанске окупације од 4. децембра 1941. до 19. јануара 1943. године.Рођен је као Мустафа Асим Мерлика, син Мехмеда. Породица му је припадала муслиманима – Бектешима . Његов отац је био локални администратор земље Есад-паше Топтанија , који је са његове стране спонзорисао образовање Мустафе. Према албанским изворима, студирао је у локалној Руштији , затим у Јанини , прије него што је отишао на данашњи Факултет политичких наука Универзитета у Анкари -Мектеб-и Мулкие“- који је завршио 1910.годинд . Према турском аутору Мустафи Чанкаји , студирао је у локалној школи у Елбасану, затим у Мектебском факултету истанбулском-цариградском Мерчану .Ту је научио турски и француски језик .Као студент у османској престоници придружио се Револуционарној лиги „Цемиет-и Инкилабие“ против аутократије султана Абдула Хамида Другог . После Младотурске револуције радио је на подршци албанском језику у Мулкие-у , и објављивао чланке у либералној штампи против Комитета уније и напретка користећи потпис „Асим Ченан“. Супротно ономе што је Есад-паша Топтани имао на уму ,да умјесто да постане Кајмакам, више је волио каријеру у образовању. Године 1910. постављен је за секретара управе у Министарству народног образовања у Истанбулу . Годину дана касније именован је за директора Народне просвете за санџак Елбасан и Манастирски Вилајет .Након што је учествовао као добровољац у османској војсци током италијанско -турског рата 1912. године, придружио се покрету за независност Албаније. Мерлика-Кроја је учествовао у Скупштини у Валони 28. новембра 1912. и његово име се налази на списку потписника Акта о независности Албаније . Године 1913. приступио је Министарству просвете и 1914. постао савјетник Министарства народне просвјете.Године 1918. учествовао је на Конгресу у Драчу , фаворизовао је италијански протекторат над Албанијом и био изабран за министра поште и телеграфа. Према сјећањима албанског делегата Сејфија Вламасија (1883–1975), у књизи „Тајне Албаније “ – Тирана 1967 стр .9 каже Ту је Кроја био главни противник догађаја Лушањског конгреса заједно са Фејзијем Ализотијем , Мифитом Либоховом и Сами Врионијем .То укључује убиство жупана Драча и делегата у Лушње Абдула Ипија (1876-1920) од стране Сула Мерлика, лично рођака Кроје,као и забрану делегатима из Кроје да се придруже конгресу, са покушајима да се зауставе делегати Комитета за националну одбрану Косова , као и покушаји спречавања Фејзи Ализоје да се придружи покрету за народну одбрану Косова. Мифит Либохова покушавао је на све начине да заустави друге делегате са сјевера и југа земље уз помоћ италијанске милиције “ .Године 1921. изабран је у албански парламент гдје је припадао прогресивном тренду, отворено се противећи клану Ахмета Зогуа , а постаје веома близак са Одбором за народну одбрану Косова који ће касније Зогу ,званично забранити. Године 1922. учествовао је у покушају државног удара против владе Џафера Ипија заједно са кланом Цен Елезија и Елеза Исуфија са сјевероистока Албаније конкретно Дибра и морао је да привремено побјегне из Албаније у Југославију . Тамо је смештен у логор за политичке избјеглице . Кроја је тражио дозволу да посјети Беч из личних разлога што је резултирало жестоким одговором Југословенских власти и добио је привремену забрану боравка у Југославији . У Југославију се није враћао, прекршивши договор и тако је доспио на „ црну листу “ југословенских власти. Фан Нолијева влада га је 1924. именовала за жупана .Као активни учесник јунске револуције 1924. године уТирани ,морао је да побјегне из земље и пресели се у Задар , Беч, а касније се настанио у Швајцарској. Тамо се придружио КОНАРЕ-у –„Револуционарни национални комитет Албанаца који је основао Фан Ноли. Током година изгнанства, Кроја је био проиталијански истакнути противник Зогуа, одржавајући тијесне везе са организацијом „Башкими Комбетар“ -Национална унија и другим личностима у егзилу као што су :Хасан Приштина , Сејфи Вламаси , Али Келцира , Ћазим Мулетић , Азим Митровић , Џевад Митровић ,Џевдетом Зоранијем као и са другом познатим албанским националистима. 4. августа 1939.године након персоналне уније краљевине Албаније са круном Италије , Мерлика-Кроја је постављен за сенатора у оквиру италијанске Краљевине за Албанију. Током свог мандата био је члан законодавног тијела за спољне послове, трговину и царину. Остао је упамћен по јавном говору одржаном 24. децембра 1942. као одговор на изјаву Ентонија Едена у складу са саопштењем грчке владе у Лондону у егзилу у којем се наводи :-Да Британија и САД-е неће признати никакве промјене граница које су успоставили фашисти и да ће сусједне земље имати право да траже дјелове Албаније на крају рата-.
Након осовинске окупације Југославије у којој је Косово окупирала Албанија, албанске власти под Мустафом Кројом су насилно протјерале 70.000–100.000 Срба, првенствено колониста. Академик Димитрије Богдановић (1985). Књига о Косову . Београд: САНУ. стр. 203., (2000).описује злочинца Мустафу Кроју : „Треба да се трудимо да српско становништво Косова буде што пре уклоњено… Све староседеоце Србије који овде живе вековима треба назвати колонијалистима и као такве, преко албанске и италијанске владе, послати у концентрационе логоре у Албанији. Српске насељенике треба побити .Фашистичка Италија је колонизовала Косово и Македонију са 70.000 Албанаца, који су вршили верски прогон у виду оштећивања и конфискације цркава и манастира, те прогонства и убистава православних свештеника“. У јуну Мустафа Кроја 1942. године одржао је јавни говор у коме је рекао да ће Србе слати у логоре или убијати.Током свог живота, Кроја је писао чланке за многе албанске часописе у Албанији и ван ње, укључујући Ел Коријере дела Пулиа (1914),као и у албанским новинама у Риму Кувенди -Скупштина, (1918) и Мбројтја Комбетаре -Народна одбрана ,које су излазиле у Валони између 1920. и 1920. до 1923. године на албанском језику. Наставио је са радовима до краја живота, а неке од њих је објављивао у периодици и књигама, а неке је у последње вријеме објавио његов потомак после пада комунизма у Албанији од 1991-1997 .године .
Радослав Гаћиновић у студији Албанско насиље над Србима у краљевини Албанији и краљевини Југославији мај 2021 .године. 71(1/2021):41-63 Београд -Српска политичка мисао пише : „Великоалбанска иредентистичка активност између два светска рата имала је снажну подршку фашистичких сила, заинтересованих за разбијање новонастале југословенске државе. Била је то у првом месту фашистичка Италија и Трећа комунистичка интернационала (Коминтерна) са седиштем у Москви. Великоалбански „Косовски комитет” се почетком 1920. године повезао са Коминтерном. Италија је непосредно подржавала акцију албанских терориста (качака) у Југославији у годинама после Првог светског рата. „Вође тог покрета Хасан Приштина и Мустафа Кроја добијали су од италијанске владе у почетку 50 000 лира месечно, касније око 200 000 од септембра 1927. године знатно више”. На Београдском универзитету формирана је 1935. године тајна студентска организација албанска „Беса” са основним програмским опредељењима да ради на прикључењу Косова и Метохије Албаније. Идејне вође тајне терористичке организације били су Ћазим Блаца, Шаип Мустафа и Ибрахим Љутва, њихов основни задатак био је да на Београдском универзитету створи атмосферу о неопходности стварања Велике Албаније, да формирају оружане формације у и датом моменту крену са терористичким акцијама. Финансирали су их је албанско и италијанско посланство у Београду“ .
Овдје се недвосмислено показује да је иредентистички рад на Београдском универзитету био веома разгранат .
Дејан Бешовић у раду Скадар и Врака у другом свјетском рату 1939-1944 .године ,САНУ Београд стр .7-12 2018 .године пише :
Ферад Драга се 8. октобра 1940. године обратио писмом краљу Италије
и Дучеу тражећи подршку Италије за ослобођење Косова. Лидер косовских Албанаца жалио се због лошег положаја свог народа под српском владавином и тврдио да су Албанци чекали на Дом
Савојаца да им донесе спас и слободу. Говорећи у име албанског народа Косова, тражио је заштиту краља Виторија Емануела Трећег и „генија“ Мусолинија, пишући да су се Албанци са Косова радовали уједињењу са остатком Албанаца у оквиру новог италијанског царства .
Писмо Ферада Драге имало је снажан утицај на владу Рима и допринијело је ,уз инсистирање италијанске мисије у Београду и подсекретара за албанска питања Франка Ђура ,да настави са програмом
помоћи, да убиједе Ћана и Мусолинија да промијене мишљење у вези са «подгрупом К»како се звала наведена акција .Џафер Мамели је предложио нови став , у коме је укупан износ за Косовске Албанаце је знатно смањен, а овога пута Ћано није повећао материјална давања за албанске иредентисте .Италијански рат на Балкану је био на почетку.Уочи напада на Грчку 28. октобра 1940. италијанска Влада је одлучила да финансира Ферада Драгу и његову групу и да обезбиједи финансијску подршку за друге групе косовских Албанаца, као што су муслиманска студентска друштава и католичке установе, укупно око 500.000 динара (217000 италијанских лира) . На овај начин званична Италија се надала да ће освојити срца и умовиме водећих косовских и скадарских Албанаца. То би могло бити од највеће важности у години, када је Рим кренуо у напад и на Југославију.Рађање Велике Албаније и подјела Косова и Метохије била је премиса италијанске фашистичке Италије .Током 1940. и почетком 1941.године Италијани су кренули са планирањем прекрајања будуће границе Албаније. Гроф Галеацо Ћано је био свјестан тешкоћа постављања подизање нових територијалних граница на Балкану које би задовољиле амбиције свих . Када је италијанским дипломатама дао задатак да разраде план за Албанију у будућим границама, препоручио је да нове границе не стварају нове
разлозлоге за иредентизам на уштрб сусједних држава. Он је разумио да свако ново прекрајање граница на Балкану доноси и невоље самој Италији “ .
Сматрамо да је на овом мјесту битно навести и преписку Грофа Галеаца Ћана са Пирцијем Биролијем тадашњим комесаром сјеверне Албаније који ће после 6.априла 1941 .године постати и цивилни комесар Црне Горе Писма грофу Ћану , 20. јуна 1941, т. 20317, у АСМАЕ, ССАА, Б. 78. Документ –
садржи извјештај генерала Алесандра Пирзћција Биролија од 16. јуна 1941. о политичкиој и социјалној ситуацији у Албанији и Косову :Косово је постало једно, иако свакако не најважније питање , и
узрок трвења између Италије и Њемачке. У новембру 1941. Ви сте се уважени грофе Ћано се састали са Јоаким фон Рибентропом и тражили од њега да уступи Митровицу, али министар њемачких спољних послова одговорио је да измјена Бечког споразума не долази у обзир.Поново су у прољеће 1942.године Италијани покренули проблем имплементације и права етничких Албанаца у Србији под њемачком влашћу , а опет, према Албанцима, италијанска иницијатива је била бесплодна.Ситуација на Косову окупираном од наше краљевине није ништа боља. Наше
војне и дипломатске власти су се суочиле са низом проблема, почевши од питања о власништву над земљом и кућама. После
избијања рата против Југославије, Албанци су се борили на нашој страни .
Срби и заузели земљу и куће, тврдећи да су им имања припадала у прошлости. Ово је изазвало растућу напетост између
Албанаца и италијанске војне команде , који нису хтјели да прихвате чин
акомликације , али смо се надали да ће се спровести суђења за утврђивање законског власништва Као реакцију, Албанци су оптужили нас Италијане да смо просрпски настројени , а оптужба се је више пута и упорно обнавља током ових година рата.
Укратко, на припојеном Косову свака врста мирне коегзистенције међу Србима
а Албанцима су се показали немогућим. Албанци хоће да се отарасе Срба
а Срби нису хтјели да буду под албанском контролом и радије су
одселили се и одлате у унутрашњост Србије или у Црну Гору. Поштовани Грофе овамо је хаос, и то само два
месеци након окупације италијански командант је дошао до закључка
да би било боље да се избјегне албанска анексија Косова и
умјесто тога смо одредили да Рим Косово остави под италијанском војном управом
У стварности, Рим није могао да прихвати овај предлог. После
окупације Албаније, Италија је спонзорисала ствар албанског национализма
и обећала да ће спровести планове за Велику Албанију. Ми италијани смо се борили у
рату против Грчке и формално ослобађање Албанаца из Чамерије коју је неосновано припојила Грчка . Питате ме какво је стање у Скадру и Враки ?
да ли је сада било могуће негирати инкорпорацију Косова у Албанију?Није .Поштовани Грофе Ћано ,Италијани сада чувају Скадар и Враку да се не припоје Црној Гори . Отпор у Враки свакодневно расте. Срби не воле Италијане а католике који су се спустили из планина називају Латини . Слободан сам затражити једну бригаду црних кошуља како бисмо сузбили све већи отпор Срба у Скадарској регији . Такође није нас сасвим јасно шта треба да радимо са логором у Пике изнад Скадра ? Надам се вашом експресном одговору “ . Гроф Ћано следећег дана послао је телеграм Пирцију Биролију :
Уважени генерале ,сагледавајући разлоге Вашег писма,ми ћемо Вам изаћи у сусрет без оклијевања .Обавјештајни официр Марио Бертолети нас је обавијестио да је стање како на Косову тако и у Враки поразно . У наредних двије недјеље добићете појачање . До тада како знате и умијете одржавајте status quo „Посебно обратите пажњу на групу скадарских и врачких Срба који по извјештају Берзолетија спремају побуну у Скадру и околини као и на тамошњег православног Свештеника Велишу Поповића који буни народ.
