Девета чета ослободилачке војске Скадра састављена од Срба комунистичке и монархистичке оријентације имала је задатак да се директно сукоби са оснивачима концентрационог логора „Пуке „Мирдићанима ,нарочито посебно са Орошанима . Успон породице Ђонмаркај до централне власти и мобилизација

Балцаница ЛИВ(2023)182

децембра 1942. и почетком јануара 1943. г.

„Добровољци из Лума били су 

од стране породице Ђонмаркај  мобилисани у Берату у исто вријеме против Партизанских снага које дјелују у рејону Скрапара“…Поред регрутовања људи из свог региона и његових оданих следбеника у добровољачке дружине, у исто вријеме, Ђон Марка Ђони је почео да јача своје положај породице у држави и структурама власти. Многи из његове породице припадници су постављени на командне улоге у снагама МФШ“…

и поново читамо :

„Конституисао је Жандармерију марта 1943. године Његов најстарији син Марк Ђјонмаркај је после

године именован за државног подсекретара у Министарству унутрашњих послова.Влада Крује (децембар 1941.–јануар 1943.), унапријеђен је у министра унутрашњих послова током предсједништва Малића Бушатија (фебруар–април 1943.године).

На овај начин, Гјон Марка Гјони и његова породица, пошто су прихватили нову политику у  такталном току, били су у потпуности интегрисани у централне структуре, ојачавајући њихову

политичку моћ на националном нивоу као никада до сада. 

Дејан Бешовић „Зус и Дањ за време фашистичке окупације “ ,Београд -САНУ  –балканолошки институт св.1 .стр .22-29 2017 .године 

“ У Зусу  за време међуратног

периода Ђонмаркајеви су били гурнути тамо где им је природно станиште на   маргиналну улогу, а са доласком фашистичкиг окупатора  постали су један од главних актера на албанској политичкој сцени.У ствари, у Влади Бушатија, која је одмах тврдила да јесте спремна за суочавање  са озбиљном ситуацијом која је резултат интензивирања и  акције против партизанских трупа “ 

Марк Ђонмаркај, као министар унутрашњих послова, показао

себе као одлучнијег човека уборби против партизанског отпора.Све Србе он  је сматрао партизанима .ibid  44.стр .

Уз подршку свог оца, Ђонмаркај је био, за вријеме трајања Бушатијеве

владе, главни посредник између његове владе и италијанске фашистичке фаланге . Док је био на функцији министара и по његовом одобрењу италијанска

војска је извела низ импресивних кампања репресије против партизана. Мерлика Кроја,се поново одлучио

да  прибегне мобилизацији добровољачких чета. „Једном

опет међу утицајним именовани  фигурама еза њихову организацију било кључно то што  је Ђон Марка Ђони, постављен у марту 1942. у сектор за регрутацију људи“ ibid 55-58 

у Луми и Пуки, као и у Мирдити.

Једном успостављени, они су морали бити они

који се налази у зони Лума, где је дјеловао Мухамед Бајрактари, у области

Крује, гдје је деловао Анди Купи, са јасним циљем спрјечавања и

евентуално потискивање сваке акције коју изводе њихове групе. Иако под

одговорност личности које су их формирале и под директном

под командом њихових локалних вођа, ови добровољачки састави су ипак били под високом командом МФШ, не само да омогући њихову координацију већ и да

извуче из њих, једном употријебљене, најпогодније елементе за интеграцију

чинови МФШ“ ibid 90-99 .стр .

...У складу са овим новим директивама, прве операције великих размјера за

сузбијање ових антифашистичких бендова почело је после неколико недјеља. Између 21. и 26. априла 1942. године извршена је велика операција добровољачких група које су биле присталице 

батаљона МФШ у рејону Лума за сузбијање и заузимање Бајрактаријевих 

присталица . Бјекство Бајракатарија и дјелимични неуспех ове операције довели су до

централне власти да привремено расформирају нерегуларне јединице и да се обрате на

реорганизацији снага МФШ за сузбијање појасева отпора „.ibid 103-105 

У септембру месецу је уследила још једна велика операција; овог пута је спроведено

од стране формација МФШ у области Пезе против групе Мислим Пеза и

против базе ПКШ (Партиа Комунисте Шћиптаре– албанска комунистичка 

 Партија), која је такође дјелимично пропала због бјекства М. Пезе и скоро свих чланова ПКШ.

Употреба добровољачких снага  сјевера, међутим, није се завршила са

операцијом Лума против снага Бајрактарија;Затим  током зиме

1942–1943, ове јединице су реорганизоване и распоређене на југу 

земље да сузбију партизанске и националистичке трупе. Поред

јединства добровољаца Дибра распоређених да пацификују партизане и националисте као и групе отпора у селу Ђорм у округу Валоне  између краја године.Мухарем Бајрактари и Мислим Пеза били су познати дугогодишњи противници краља Зогуа и због тога је провео много година у изгнанству, враћајући се у Албанију тек после италијанске окупације. Бивши је са својим људима оперисао на подручју Лума

на сјевероистоку земље, док је овај радио у области Пеза, неколико килотера из Тиране, у области Љача ,одакле је и дошао. За разлику од њих, Абаз Купи је био велики присталица

краља Зогуа и имао је, са својим људима, као командант жандармерије у Драчу,који 

пружио једини конкретан отпор током италијанској инвазији. После периода изгнанства у

Истанбул и Београда, априла 1941. вратио се да предводи оружану побуну.Албаника енциклопедија  ЛИВ(2023)180

За Италијане је именовање Ђона Марк Ђонија за сенатора, с

све привилегије које су му дате, имао је, прво осветољубиви карактер , као гарантцију  стабилности  и

лојалност становништва Мирдите режиму, и, када је дошло вријеме,

такође мобилизација његових људи и његово посредовање, као моћног и кључног човјека, са осталим сјеверним племенима. Стога није изненађујуће што је у поновном устанку у 

региона Мирдите, током италијанске окупације, није било досљедне војске

гарнизона у Љуми “ , а то је било због личне моћи породице Ђонмаркај

или у одржавању мира у свом региону и чињеница да је од новембра 1940.године

нерегуларна оружана јединица позната као „Албански добровољачки корпус ” или „Албански наоружани батаљон “ .

”. Настао је углавном у сјеверном залеђу око локалних 

лидера и утицајних фигуре, ове формације имале су задатак да обезбиједе јавни

реда ,мир и локалне одбране својих региона, са изузетком

области у којима су дјеловале регуларне војске.ibid 608-612 

И у ствари, један отпрва подручја

гдје су те јединице биле конституисане била је област Мирдита, гдје је, према

документарним изворима, под вођством Ђона Марка Ђонија, одред  је био

мобилисан, најдосљеднији од свих, састављен од хиљаду наоружаних људи.

Ако су у почетку ове нерегуларне трупе  дјеловали само у својим окрузима, са

појаве анти италијанских снага отпора, оне су морале бити реорганизоване и

коришћене чак и ван својих матичних територија. То је у почетку одредило

акциу  прво анти-фашистичких трупа које су дјеловале у централном дијелу и

сјеверу земље и формирали су се око три водећефигуре, Мухар-

рем Бајрактари, Мислим Пеза и Абаз Купи.

Претња од овихпрви анти-

фашистичке групе предводиле су другу колаборационистичку владу.Створен по фашистичком моделу и интегрисан у милицију

волонтариа пер ла сицурезза назионале(МВСН) – познатији као „Камицнере(Црнокошуљашне дивизије)” – МФШ је био паравојни орган који је морао

доприносе одржавању унутрашњег поретка и безбиједности државе.

Састављен од официра Италије које је именовала Генерална команда

МВСН и албанских потчињених, регрутовање у њега је било добровољно и

отворен и за Италијане који живе у Албанији и за Албанце између 21. и 55. година

пунољетних уписаних у своје фашистичке странке“ 

Међутим, да би се избјегао друштвени преокрет који је могао да створи а

низ проблема, власти су одлучиле да одрже континуитет са прошлошћу

ослањајући се на локално племство у својим настојањима да изграде анти-фашистички режим, посебно

циљано  на бегове велепосједнике централно-јужне и планинске поглаваре

племена сјевера. То је био одговор на пуну свијест о личности

престиж који су уживали бегови на својим територијама доминације и јаких

веза између народа са сјеверних планина и њихових локалних вођа.

Спровођење облика окупације, по много чему колонијалног типа док су италијанске власти су много улагале у донације и субвенције Албанцима

племства, посебно оних који су били противници краља Зога, да би

сигуран у њихову лојалност и, посредно, лојалност све њихове пратње. Тефигуре коптед

за нови политички курс фашистичке Албаније укључивао је Ђон Марка Ђонија који

добио највишу част међу свим вођама сјевера и католичке Албаније

, поставши сенатор Краљевине Италије.ibid стр 702-711 св .3

…Поред овог престижног

именовање, које му је доносило плату од 4000 лира месечно,Капетан

Мирдита је такође добијао низ ванредних субвенција што доводи до а

значајно побољшање његове економске ситуације.Енциклопедија Албаника ЛИВ(2023)178

„Да смири побуну и поврати контролу над регионом, што је довело до брзог расада

његове „Републике”.

Иако је покушај Марка Ђонија сведен на ништа, од тог мо-

мента, централне власти и, посебно, од 1928. године, Круне,

оличен у краљу Зогу, окренут успостављању директне власти на сјеверу планинских региона, напуштајући стратегију покушаја контроле ових подручја преко племенских поглавара. Очигледно је било покушаја побуне против овог новог

политика: 1926. северни регион Дукађини се побунио против таквог централистичког

политике које су имале за циљ да учврсте привилегије које су уживали од времена

Ото Михачни : Човјек империја, Албанска краљевина 1967 .Албанска академија на аука -Тирана стр .19-29 .

…Накнадна примјена од стране Зогуа владиног закона који

успостављена реквизиција оружја изазвала је много незадовољства готово свих

становништва и сјеверног залеђа и реона Мирдита .ibid  стр .30-49 

Неуспех покушаја сецесије и нових централистичких мера,

међутим, није смањио утицај  породице  Ђонмаркај у свом крају.

У ствари, када је Марк Ђони умро 1925. наследно руководство области

прешао на његовог сина Ђона Марк Ђонија  (1888–1966), који је упркос тешкој сјени и  дуга централистичким  властима, наставио да учвршћује свој престиж у оквиру свог поновног региона .Овдје је евидентно , током периода Зогуове  ере, оба Маркђонија

а и остале племенске вође сјевера увијек су остајале неповјерљиве према

новом суверену због покушаја овог последњег да прошири своју власт на националном

нивоу а вољом првих да сачувају своје привилегије и локалну власт.

Фашистичка окупација: кооперативност  и успон на централну власт

Са италијанском окупацијом Албаније 1939. и крајем владавине Зогуа,

фашистичке власти су се кретале у два правца: репродукција својих структура у

албански простор и континуитет са прошлошћу. Очигледно, у репродукцији

сопствених структура, морала се урадити  реорганизација свих албанских оружаних снага.Те ствари играју централну улогу. Сходно томе, албанска војска је била укључена у

Италијанску, док је јавна безбиједност повјерена карабињерима – који су, у

у међувремену апсорбовали стару албанску жандармерију- полицијски корпус, инкорпорисан је

ушао у корпус италијанске полиције и у Милициа Шасхисте Шћиптаре/Милициа

Фашиста Албанесе(МФШ / МФА), основана у септембру 1939. године са сопственим  обичајима .

Та изолација им је усадила снажан осећај припадности

групи и сачували своју ригидно патрилинеарну друштвену структуру. Организовано

у разна племена на челу са аплекни(старешине) или једног племенског поглавара, као у

У случају региона Мирдита, имали су територијално јединство и снажну друштвену солидарност.

ности, посебно у питањима освете.ibid стр . 771-775 

…Иако, у погледу вјерскиг идентитета – регион Мирдита је имао велику католичку већину, ипак је постојао

снажно присуство муслиманских племена, попут оних у региону Лума, који су се 

простирали  од североистока Албаније до југозапада Косова.

Настао племенским уједињењем офпет католика бајрак(мобилизација

зоне или подплемена).Област Мирдита је предводио

Дода Маркај а функцију наслиједио је његов рођак и ривал Марка Ђони (1861–1925),који, међутим, није био веома цијењен у Тирани и убрзо је дошао у сукоб

са централном владом. Ту су , након директног сукоба са

Министаром унутрашњих послова, Мехди Фрашерија , над одређеним локалним прерогативима.Марка

Ђони је, уз подршку Југославије, приступио проглашењу Републике

Мирдита у љето 1921. године.

И поред југословенске подршке, Марк Ђони је имао

ограничен број сљедбеника међу својим становништвом, а централне М. Лоренци, Племена у оружју1 77

сопствени обичаји.Енциклопедија Албаника  ЛИВ(2023)176

Фрашери је Маркаја описао као најокрутнијег репресора Пар-

тизанске снаге концентрисане на југу Албаније, што такође указује на његову личну

одговорност за казнене операције које су довеле до спаљивања бројних

села и убијање многих цивила.

Што се тиче репресије над

Партизанским снагама, које су у многим случајевима и разаеале цивилно становништво, тамо

била је и тенденција да се они представе као насилници над  којим су сјеверњаци извршили геноцид  над

становништвом југа, индиректно алудирајући на подјеле између сјевера

и југа  Албаније“ .

У свом раду предложили смо да се анализира однос између Ђон Марка

Ђони и феномен мобилизације и регрутације многих мушкараца из

сјеверног залеђа у нерегуларне и паравојне снаге, односно у

добровољне групе МФА .

Каква је била улога Гјон Марка Гјонија и друге локалне елите у мобилизацији и лошем пребјегу ових људи? Поред атракције и

посредовање које су локалне елите могле да спроведу, који су били лични мотиви

варијације које су многе навеле да се ангажују, а затим се нађу у извођењу кампања репресије против снага отпора на југу земље? Коначно, у

репресије снага отпора у којима су били распоређени,како се формирао стил и који  је био

обим и облик њиховог насиља и какав утицај су имали на локално

становништва?

Да бисмо одговорили на ова питања, прво морамо покушати да реконструишемо комплекс и посебну друштвену структуру и историјски контекст из којег су ови људи

дошли

Мирдита је  залеђе ,област сјевера: између моћника и племена

вјековима, током отоманске владавине, регион Мирдита и планинскиних провинција сјеверног залеђа, које су чиниле срце Геге племена је сачувала неку врсту аутономије, живећи изоловано и практиковајући своје обичаје како то описује Фрашери

БЈ Фисшери,Албанија у рату 1939–1945 (Лондон: Харст & Компани, 1999). У овоме

документу , користићу превод на албански: БЈ Фишери,Шћипериа  ђате Луфтес, 1939–1945

(Тирана:Екрем  Чабеј, 2004).

Треба напоменути да се у овој изјави Фишери нетачно позива на Ђона Марк

Ђонија  као министар унутрашњих послова колаборационистичке владе Малића Бушатија

(фебруар–април 1943); међутим, министар је био његов син Марк Ђонмаркај, који је све

чинио  да  су његове одлуке слинедиле политичку линију његовог оца. ibid , 195–197.

Да не би било сумње да од независне албанске државе ништа није остало, угушени су војска, полиција, граничари и Министарство спољних послова. Све ове организације су „спојене“ са одговарајућим институцијама у Италији, а све као резултат „добровољног споразума“.Затим је услиједио споразум из једног члана који је дефинитивно био најсудбоноснији за будућност Албаније. Њиме је у ствари било предвиђено да држављани једне од уговорних страна који су се настанили на територији друге аутоматски постају држављани и уживају иста права и привилегије земље у којој су рођени. Недуго проје него што су погубне посљедице ове конвенције по Албанију постале очигледне. За генералног директора за културу и пропаганду постављен је стари новинар из Барија Франциско Лука .Слично, италијански вијећници су додали различита министарства замијенила министре у испуњавању њихових функција. Забрињавајућом брзином, службеници свих степена у административној машини су удвостручени. Тако су албански званичници сведени на улогу посредника између италијанских владара и народа у Албанији . Али дугорочна и најозбиљнија импликација овог „Споразума“ била је да је отворио пут масовној колонизацији Албаније.

Најтежи ударци задати су просвјети, са којом је ишла слобода културе. Једна од првих мјера предузетих након инвазије било је затварање француског лицеја у Корчи. Мусолинијеви послушници, у својој слијепој мржњи према демократији и слободној култури, били су довољно брутални да затворе лицеј само неколико недјеља прије краја школске године и натерају француско особље да напусти земљу у врло кратком року. Ђаци су се, пркосећи новом угњетачу, дирљиво опростили од својих учитеља и пјевали Марсељезу у њихову част. Такође бисмо морали да обезбедимо басене Охридског и Преспанског језера припајањем Поградеца, као и словенска села Голо Брдо и она између Преспе и Корче.Запоседање Скадра могло би, у овом случају, имати велики морални и економски значај. То би нам омогућило да обављамо велике водоводне активности и да повратимо плодно земљиште потребно за прехрану Црне Горе.После поделе Албаније, Косово би изгубило привлачност као центар за албанску мањину која би се у новонасталој ситуацији могла лакше асимиловати. На крају бисмо добили 200.000 до 300.000 Албанаца, али то су углавном католици чији односи са Албанцима муслиманима никада нису били добри. Депортација Албанаца муслимана у Турску би се тада могла извршити, јер у новим околностима не би било веће сметње за такав потез“ .

Видјеће се по томе да Италија, одржавањем војске у Албанији, наметањем фашизма Албанцима, обавезним учењем италијанског језика, потискивањем здраве златне валуте Албаније, укидањем албанских царинских баријера, итд. само неколико тачака, не само да је уништило Личну унију прије него што је настала, већ је чак није ни замијенила Правом унијом. Оно што сада имамо није ништа друго до Инкорпоративна унија.Инкорпоративна унија превасходно има за циљ да уништи домицилно становништво привреду и економију а тај акт уништења се системом спојених судова преноси на сусједе која ће не само нас већ и њих учинити несрећним и пораженим .Тако се наставила борба за Албанију .

( наставиће се )