Пише :Дејан Бешовић
У складу са упутствима Драже Михаиловића , мајор Марковић је писао совјетском официру да је“ Цео 2. косовски корпус спреман да у сарадњи са савезничким трупама настави борбу против Немаца. Ситуацију корпуса додатно је отежавао проблем смештаја, исхране и лечења великог броја војника Црвене армије, америчких, британских и грчких заробљеника, које су четници побили у претходним борбама против Немаца. Због тога је Марковић предложио да их све преузме совјетско-бугарска команда и да та команда размени официре за везу са 2. косовским корпусом.Писмо је послато по савјету једног од распуштених официра, капетана совјетске авијације Ивана Андрејевича Фесенка. Андрејевич се нашао на челу делегације послате да успостави везу са „руском командом”. Међутим, српски дио делегације је одмах по доласку у Куршумлију ухапшен, а потом ликвидиран, док је Андрејевић завршио у Сибиру, као и многи други затвореници који су „видјели Европу”.Када су, по одласку Њемаца, бугарске трупе упале у Косовску Митровицу, не знајући за судбину прве, Марковић је послао другу делегацију на челу са Луком Радоњићем. Радоњић је са собом повео црвеноармејце које су четници ослободили од Њемаца, као и једног ослобођеног бугарског официра. Комунисти су тада убили Луку Радоњића и чланове његове делегације.
Како поново није било одговора, Марковић је био принуђен, због зиме и несташице санитетског материјала, да пошаље у Косовску Митровицу последњу групу исцрпљених савезничких војника, а са њима и своје рањенике, на челу са др Гидеоном Алковићем, који је прије рата био најпознатији специјалиста социјалне медицине у земљи. Несрећног доктора комунисти су тако сурово мучили да је покушао самоубиство у затвору у Косовској Митровици.Тако није успостављен контакт са представницима бугарске и совјетске војске на Косову.
После ових догађаја, Други косовски корпус је расформиран у мање јединице и окренут герилском рату, сада против комуниста. Мајор Жика Марковић преминуо је на планини Рогозини, на Видовдан 1945. године.У јесен 1944. Први косовски корпус је кренуо на босанску голготу, где је највећи дио страдао.Четнички командант Жика Марковић претходно се повезао са познатим Грчким генералом који је од почетка рата био на првој линији фронта од Химаре и Драча до Скадра Геоергијем Гривасом .
Георгиос Гривас „Дигенес“ – назван још и Достојни син отаџбине- Херој Грчке
Рођен је у Кризалиниотиси, у Никозији, на Кипру, 5. јула 1897. године, а одрастао је у селу Трикомо у округу Фамагуста. По завршетку школе у Трикому одлази у Никозију гдје учи у Панкипарској гимназији од 1909-1915 , живјећи у кући своје баке. Затим ДИГЕНЕЗА Кипра заузима место у Војној школи кадета коју завршава 1919. године.Петрос Рицудис грчки војни историчар пише у студији Хеленски ратници ,Атина 1984 .године Академија војске стр.62 – Георгије Гривас је од почетка своје војне каријере доказао да није случајан војник, већ велики патриота и борац невиђене снаге. Па када га отаџбина позвала да се бори у малоазијском походу, дао све од себе, гдје је одликован и унапријеђен у поручника. Неколико година касније, биран да буде студент на француској ратној академији. Године 1925.године унапријеђен је у капетана, а 1935. у мајора. Године 1937. оженио се у Атини са Василиком Дека, из Сјеверног Епира-Химара .Почетком Другог свјетског рата премештен је у Оперативну управу Генералштаба армије, гдје је преузео команду над 2. пјешадијском дивизијом. Његова следећа мисија је да се бори против Осовине у планинама Сјеверног Епира и да заједно са осталим грчким јунацима испише једну од најславнијих страница у историји модерног хеленизма.Потпуковник Гривас, после пораза грчких трупа и њемачке инвазије на копнену Грчку, ствара организацију отпора „Кс“. Борба његове организације против комунистичке побуне децембра 1944. у Тизију и Макригијанису постала је повод и њему лично и члановима његове организације да прихвате блатњави рат поражених чланова банде, у којима је срушио снове о трансформацији Грчке у народну демократију.У међувремену, као Кипарски Грк , Георгиос Гривас је пратио дешавања у својој домовини. После референдума Уније у јануару 1950. године и одбијања Британаца да дају право на самоопредељење кипарском народу, било је очигледно да за Кипране нема другог избора осим оружане борбе.Овај велики вођа може бити контроверзна личност у модерној грчкој историји за многе историчаре, али не и за нас, као већина херојских личности у хиљадугодишњој историји хеленизма. Тако је генерал Георгиос Гривас Дигенис поткопан, издан, против њега се борио, али је остао веран својој заклетви и послу на који је позван. Он ће заувек остати у нашим срцима, као наш једини Вођа.
Када је избио грчко-италијански рат , Гривас је распоређен на албански фронт у децембру 1940. и служио је као начелник штаба 2. дивизије.Његове активности укључивале су шпијунирање за савезничке силе и покретање напада и саботажних операција против окупатора. Гривас се дивио Дражи Михаиловићу а дубоко презирао Јосипа Броза и његовог пријатеља Архиепископа Кипарског Макарија Трећег Спируа .Једном приликом је рекао : Дража Михаиловић не припада само братском српском народу већ читавом православљу а Титов друг Макариос Спуру припада групи људи која се назива издајници . Увијек ће и једних и других бити „. Гривас се неколико сусретао и са Павлем Ђуришићем ,потпуковником Југословенске војске у отаџбини .Аутор овог фељтона ( Дејан Бешовић ) о томе у тексту Припреме за српски устанак у Албанији 1942 године (11)!- портал српска 24 /Пoртал 083/ Српска наука и уметност /Соколац .нет ,Васељенска .нет /in4s.net пише : Борба која је почела у Албанији у ствари још 1939.године када је фашистичка Италија окупирала ову малу средоземну и балканску земљу, својег непосредног сусједа на другој обали Јадранског мора. Организоване облике добила је ипак тек оснивањем Српског корпуса Албаније, 8. новембра 1941. године у Скадру . Већ на почетку 1942. године српски устаници основали су диверзанске групе, које убрзо прерастају у чете. Својим успјешним акцијама против окупатора Српски устаници су стицали све већи углед међу народом. Поготово када је љета 1942. створена прва ослобођена територија у предјелима: Подгори, Опари, Скрапари Скадар ,Врака , а ослобођено је и место Ћороводе, били су створени повољни услови за јачи замах ослободилачког покрета. Велику помоћ ослободилачком покрету у Албанији пружио је Српски четнички покрет као и дио комуниста.
Да би се томе што дјелотворније одупрле, а саме на сузбијање Ослободилачког покрета у Албаније силе осовине покренуле што више снага, окупаторске власти почеле су да ангажују реакционарне кругове албанских земљопосједника и трговаца да оснују своју организацију за борбу против српске опасности. Тако је настала војна квислиншка организација Бали Комбетар, чији су се поједини дјелови до краја рата борили на страни, прво италијанских, па онда њемачких окупатора.
Када је капитулирала Италија септембра 1943 .године , Врховни штаб ослободилачке војске Албаније позвао је италијанске војнике да предају оружје и да се прикључе устаницима . Будући да се командант италијанских трупа у Албанији, генерал Далмацо, није одазвао овом позиву, њемачки 21. брдски корпус разоружао је већ број италијанских јединица. Сада су нови окупатори били Њемци. Њемци су око себе окупили све домаће квислинге и организацију Бали Комбетар, а формирали су и монархофашистичку организацију Легалитет. Одмах су покренули веће операције против НОВ Албаније, који је капитулацијом Италије значно ојачао. Формиране су нове јединице, па је НОВ Албаније при крају 1943. године имао око 20.000 бораца. У саставу НОВ Албаније борио се од капитулације Италије и батаљон „Боро Вукмировић“, који је настао од политичких затвореника Срба са Косова и из других крајева Југославије који су приликом капитулације Италије изашли из албанских логора и завора.
Када су Њемци крајем 1943. и на почетку 1944. године изводили зимску офанзиву у Југославији, почеле су и операције против НОВ Албаније. Њемци и квислиншке формације починили су тешке злочине међу српским становништвом и на хиљаде их одвели у логоре у Приштини, Матхаузену, Буцхенвалду и другде. Али и окупаторови губици били су знатни – 5.000 погинулу и око 8.000 рањених.У Берату је од 20. до 23. октобра 1944. године одржано засиједање Антифашистичког националноослободилачког вијећа, на којем је одлучено да се Национални антифашистички комитет претвори у демократску владу Албаније. Одлучено је и то да народноослободилачки одбори обављају функцију органа власти, а да националноослободилачки фронт дјелује као општенародна политичка организаија.
У том раздобљу почело је повлачење њемачке групе армија Ф из Грчке, па је НОВА морала водити борбе против 21. армијског корпуса из те велике непријатељске формације. Најжешћи окршаји водили су се за ослобођење Елбасана и Тиране. Из оба града Њемци су се повукли 21. новембра, а 29. новембра ослобођен је и Скадар. Тиме је цијела Албанија била ослобођена фашистичког окупатора.Уочи тих догађаја битно је напоменути и дјеловање Српских патриотских организација у Албанији као и на Косову и Метохији .Потпуковник Југословенске војске у отаџбини Павле Ђуришић послао је Меморандум Влади у избјеглиштву у Команданту ЈВуО Генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу бр.101-33/77-1944 датован 11.јануар 1944 .године .Већ смо истакли важност етничког чишћења српских мањина у вријеме рата. Сходно томе, улога војске у таквим активностима добија велики значај.Наше оружане снаге су те које имају дужност да спријече протјеривања мањина из наше земље као и да спријече расељавање Срба са наших етничких територија . Стога је неопходно да војни команданти у крајевима насељеним Албанцима ,Власима ,Чамима и Мађарима добију прецизна упутства шта и како треба да се ради. Било би пожељно да Врховна команда ЈВуО и четничке јединице у својим редовима створе посебно одјељење чија би дужност била да спроводи забрану етничког чишћење у ратним временима. Ово одјељење требало би да окупи мали број стручњака и специјалиста за питања мањина из различитих региона. Ови људи би давали Врховној команди потребно знање и припремали детаљне предлоге за поступање са разним мањинама у нашој земљи током рата. Након протјеривања наше мањине, оружане снаге би тада морале да чувају напуштене објекте прије постављања цивилне власти. Они су такође обавезни да обезбиједе да се земља обрађује. То се може постићи само ако се створи посебно одјељење, преко којег се посао може реализовати. Ово одјељење треба да остане у надлежности оружаних снага чак и када се дужности касније пренесу на министарство или дају под старатељство.Сложеност активности протеривања неколико стотина хиљада Срба и пресељавања стотина хиљада наших људи у напуштене градове и села захтијева формирање још једне институције која ће надгледати цијелу кампању, а такву институцију, министарство или комисију, треба формирати што прије. Послије 1918. године имали смо министарство за аграрну реформу чија је дужност била да спроведе реформе и тиме утажи жеђ наших сељака за земљом.После 1918. године имали смо министарство за аграрну реформу чија је дужност била да спроведе реформе и тиме утажи жеђ наших сељака за земљом. Све у свему, министарство није било лоше организовано. То што није успело да испуни своје обавезе било је због тога што је било умијешано превише бирократије и што су наши национално оријентисани политички лидери били неспособни. Имао сам прилику од 1934. године да пратим рад особља тог министарства. Убрзо су постали корумпирани и бирократски. Министарство је наставило да постоји годинама, али не да помаже колонистима. Био је ту само да издржава своје запослене. Стручњаци су процијенили да је од милијарду динара колико је стара Југославија намијенила за аграрну реформу, само двјеста милиона потрошено на колонисте Србе. Осам стотина милиона динара прогутале су владине плате. Ово расипање се мора избјећи ако успоставимо ново министарство за колонизацију. Посао не смије да буде повјерено садашњим функционерима ресора за аграрну реформу у министарству пољопривреде.Битно је напоменути да је Краљевска влада преко Вас уважени генерале дала Србима у Албанији око 850.000 динара а да нашем народу није дато ни једне паре .Несавјесни чиновници и политички опортунисти су под старом аграрном реформом играли прљаве трикове са сиромашним колонистима. Прво је земља подијељена колонистима, а затим им је одузета. Такве ствари се морају избјегавати по сваку цијену. Имање дато сељацима треба пренијети на њихова имена, као и куће и радионице. Сасвим је друга ствар да ли се сељаци удружују и формирају задруге за колективну пољопривреду. По мом мишљењу, ово би заиста био најбољи начин за обраду земље уз помоћ савремене пољопривредне механизације.Такође уважени Генерале молим да извијестите избјегличку владу да смо Србима од Хана Хотског до Љеша дали оружја :
12 тенкова ; 27 топова ; 73 хаубице далекометне ; 870 полуаутоматских топова ,1406 пушака Крагујевка м-41 ,2000 бомби офанзивних ,2500 граната ,204 противтенковске мине ,као и 2600 сандука разне муниције …Много од поменутог је продато непријатељу .Овдје сам изнео само широке нацрте стратегије против протјеривање националних мањина и за пресељење региона о којима је ријеч. Постоји велики број других аспеката који се такође морају узети у обзир, али ово би за сада укључивало превише детаља и могло би се оставити за касније. За сада, желио бих да се ограничим на неколико тренутних питања. Рат и даље бијесни над нашом земљом док расправљамо да ли да протјерамо мањине и како да преселимо земљу. Стижу извештаји из оних дјелова земље гдје су још увијек у току војне операције . Гњев нашег народа мора се каналисати без одлагања. Оно што је тренутно најхитније су слање инструкција војсци и националним одборима шта да раде. Такође молим уважени генерале да пренесете Врховној команди ЈВуО да су наши дични четници били ти који су највише учествовали у ослобађању нашег народа у Албанији као и Косову и Метохији “ .Два дана касније Генерал Драгољуб Михаиловић послао је депешу Потпуковнику Ђуришићу Ask .392-44 Архив Југославије 22/4-1944 .ф.5:
Поштовани Павле,помоз Бог . Све изнесено са твоје стране потписујемо и ја .Меморандум са у току јучерашњег дана проследио Влади .Срдачан и Братски поздрав .Твој Дража .
На овом мјесту битно је напоменути да су готово сви Српски родољуби из Враке ,Скадра и околине погинули у одмаздама Италијанских фашиста и Њемачких нациста .Морамо напоменути да је Грчки четник и герилац генерал Георгије Гривас непрестано помагао Српске четнике како у Албанији тако и у Србији и Црној Гори Гривас је даровао Српским четницима заплијењеног њемачки оружје у вриједности 6 милиона драхми преко свог потчињеног мајора Химариотске ( грчке ) војске Микелоса Каравенгелиса „.
( наставиће се )
