Пише :Дејан Бешовић
Војо Кушић рођен је у Младом Боричу Враке Скадарске Скадар, 3. август 1918. — , учесник Ослободилачке борбе Албаније, национални херој Албаније и Југославије.
Рођен је 3. августа 1918. године у Враки . Потиче из породице која је припадала српској мањини у Албанији.
Након италијанске окупације Албаније у априлу 1939. године, први анти-фашистички покрет организован је у Скадру (Скадарска група), која је обухватала углавном српско становништво. Чланови су били : браћа Василије и Бранко Кадић, Војо Кушић, Јордан Мишовић, Иво Јованов, Војин Драговић, Петар Булатовић ( огранак познате врачке Свештеничке породице Поповић ) ,Василије и Владимир Шантић , Ђорђе Мартиновић ,Јако Брајовић,Драго Брајовић .Када је у прољеће 1939. ескалирала дипломатска криза у Европи, односно када је нацистичка Њемачка окупирала Чехословачку, Мусолини је добио додатни мотив за акцију у настојању да сачува свој престиж, односно да се покаже раван свом партнеру из Тројне Осовине -Адолфу Хитлеру .
Повод за акцију било је рођење Зогуовог сина, односно могућност стварања династије која би дала додатни легитимитет независној Албанији. Италијанска влада је 25. марта 1939. послала званични ултиматум Тирани тражећи да Албанију окупирају италијанске трупе. Албанска влада на то није одговорила, али се није ни припремала за рат, нити је обавијестила јавност о ултиматуму, која је за њега сазнала тек када је 6. априла 1939 .године , стотине италијанских авиона прелетело Тирану, бацајући летке са информацијама о предстојећој окупацији.Ахмет Зогу, свјестан да је лоше опремљена и обучена албанска војска и да не може подједнако да се одупре италијанским снагама које подржавају морнарица и ваздухопловство, планирао је да намјерно остави луке и градове небрањеним, односно да се са војском повуче у планинску унутрашњост и организује отпор одатле. Тај план се, међутим, већ првог дана претворио у општу панику и бјекство челних чланова владе. Иако су на појединим мјестима локални добровољци и официри пружали жесток отпор Италијанима, италијанске снаге су првог дана успјеле да заузму све албанске луке, а сјутрадан главни град Тирану, као и Скадар .Краљ Ахмет Зогу већ наредног дана,са породицом , бјежи за Грчку .
Пет дана касније, Италијани су сазвали национални парламент који је италијанског краља Виктора Емануела Трећег прогласио за новог краља Албаније, а Шефкета Верлаћија за премијера. Италијани су задржали власт над Албанијом ,са изузетком јужног дијела, који је накратко изгубљен током грчко-италијанског рата.
Српска гериласка скадарска група ступа у контакт са Југословенским официрима распоређеним по Бановини Зетској .Први сусрет већ у децембру 1939 .године Војо Кушић имао је са тадашњим ђенералштабним капетаном Ђорђијем Лашићем у Лијевој Ријеци,јер је Подгорица била прилично несигурна .Битно је напоменути да је то први сусрет 21-годишњег Кушића са једним југословенским краљевским официром . Почетком 1940 .године Војо Кушић имао је сусрете са пуковником Бајом Станишићем ,командантом подофицирске академије у Билећи и капетаном Павлем Ђуришићем командант 1. чете 48. пјешадијског пука којег је начелник Тајне војно-обавештајне службе Краљевине Југославије ђенералштабни обавештајни пуковник Угљеша Поповић након италијанске инвазије на Албанију, послао са четом 7. априла 1939. у Плав код границе са Албанијом, ради прикупљања обавјештајних података. Успоставио је контакт са појединцима у Албанији и стекао обавјештајне податке, али информације које је добио нису биле од велике користи за одбрану Југославије те вратио у Беране са својом четом. Контакти које је Ђуришић остварио у овом периоду постаће важни у наредним годинама.После 17 .априла 1941 .године Војо Кушић више није долазио у Југославију .
Последњи његов сусрет са неким од Југословенских краљевских званичника десио се 16.априла 1941 .године у Подгорици и то са Драгославом -Бећом Драгићевићем ,министром унутрашњих дјела бановине Зетске који га је савјетовао да више не долази у Југославију „јер ће бити откривен и убијен од стране албанских фашиста и њиховог команданта Марк Ђонмаркаја из Ороша -Мирдите “ -Драгослав Драгићевић -Четници у срезу подгоричком 1941-1944 – Чикаго 1996 .године стр .61 .У поменутом разговору са Кушићем ,Драгићевић је у детаље описао стање Српског народа у Албанији са препорукама о даљем раду на терену у Скадру . Драгићевић ће у поменутој књизи записати и следеће „Младом Српском студенту ,патриоти и родољубу Воју Кушићу сам без околишања изнио цјелокупни план за ослобођење конц-логора за Србе у Пуке изнад Скадра ,као и то да не смије да доживи судбину Влашког патриоте Василија Лачија који је покушао 12.априла 1941 .године да у Тирани убије Краља Емануела Трећег и вођу Албанских фашиста премијера Шефкет Верлација .Како је млади студент Лачи ухваћен без обављеног посла а пар дана касније објешен ,више пута сам Воју Кушићу скренуо пажњу да се чува “ ibid стр .68-69 .Војо Кушић је очигледно послушао искусног Драгићевића .Но како је стање Српског народа из дана у дан у Албанији ,постајало неподношљивије ,скадарска група Срба више није могла чекати .Војо Кушић са око 60-так наоружаних младића и са осталим огранцима Српске Скадарске устаничке групе коју су чинили пуковник Петар Булатовић са 40 наоружаних врачана ,Владислав ,Владимир и Василије Шантић са 140 врачких Срба , Василије и Бранко Кадић са 10-так врачана , Јордан Мишовић са 5 бораца , Иво Јованов, Војин Драговић, Ђорђе Мартиновић ,Јако Брајовић 24 .априла 1942 .године почињу општи напад на гарнизон Албанских Фашиста „Дон Скатини “ у Скадру из шест праваца .За два дана ослобођен је концентрациони логор Пуке у којем је било смештено 832 -је Српске нејачи из Враке ,Црне Горе и Метохије . Готово цијели Скадар био је ослобођен .Ђон Маркђони ,његов син Марк Ђонмаркај ,Ернест Колић,Ђон Дода ,некадашњи стипендиста Пашићеве владе те ,католички свештеник Антон Харапи , Ндре Ђонмаркај,Нуо Ђонмаркај са око 300 Мирдићана побјегли су према Проклетијама и Маранским планинама-Маранај .Крајем септембра Италијанска фашистичка бригада Сан Рего Ауђидио потпомогнута локалним вођом Зеф Орошијем који је контролисао око двије фашистичке Албанске бригаде ,поново је напала Скадар и заузела све до тада ослобођене територије .Српска група повукла се и сакрила у селима Враке а дио устаника сакрио се пред бројнијим и надмоћнијим фашистичким региментама сакрио се у Грујемире .
Воја Кушића , заједно са његовим саборцима Сандром Ставалецијем и Ђорђем Мартиновићем , 10. октобра 1942. године, опколили фашистички италијански окупатори у кући у рејону Кодра Куге. Након шест часова борбе, Кушић је истрчао из куће, напао два карабињера и пуцао све док није остао без муниције. Након тога је убијен .Његово тијело бачено је у Српском православном гробљу у Скадру код Цркве Светог Николе( данас се ту налази регионални Болнички центар Скадар ) . После рата,1946 .године у Тирани и Београду додијељен му је орден Националног хероја тј.Хероја народа .По избијању резолуције Информбироа 1948. спомен о њему и осталим Србима у Албанији је забрањем Законом у ФНРЈ .О њему је 1969. године снимљен први албански црно-бијели филм „Војо Кушић у свом времену “на албанском и француском језику .Академик проф.др. Василије Крестић ,записаће у својој књизи „Срби на југу „- Београд ;Нолит 1987 „Албански народ имао је ретке појединце који су били против фашистичких завојевча. Није тајна да су устанак у Албанији подигли наши Српски родољуби и патриоте ,рођени у Албанији ,који нису могли трпети зулум фашизма “ стр.22-24
Албанска академија за спорт и фискултуру „Војо Кушић “ у Тирани названа је по њему.Споменик испред Академије која носи његово име два пута је рушен . После мартовских демонстрација на Косову и Метохији 1981 .г. а поново је рушен и обновљени споменик после грађанског рата 1997 .године
Војо Кушић је био знаменити предратни спортиста и фудбалер .Стадион у центру Скадра се од 1955-1992 .године звао његовим именом а касније је преименован у Лоро Борић .Он је био познати спортиста и спортски радник ,први професор физичке културе у Зогуовој Албанији . У архиви Bashkia Shkoder -Среза Скадра, готово у свим расположивим нама доступним документима од 1938-1957 ф.бр.88/16 помиње се Војо Кушић као знаменити спортиста и устаник против фашизма ,Србин из Скадра .Комунистичка Партија Црне Горе декретом од 28.новембра 1956 .г. 221/56 забранила је да се ,горе наведени Војо Кушић спомиње у Црној Гори “због кварења међунационалних односа и међувјерски толеранције “ .Истим декретом забрањено је спомињање :хероја народа Генерала Петра Булатовића ,Василија и Владимира Шантића ,Јордана Мишовића,Ива Јованова ,Бранка и Василија Кадића ,Лора Борића ,Алије -Аља и Ћазима Каписазовића ,Драга и Јака Брајовића ,Николе -Усја Крстовића ,Епископа Иринеја Банушевића ,Атанасија Банушевића ,Лазара ,Драга и Риста Силића ,Милоша Николића -Миђенија и још многих других значајних српских личности из Албаније .
