Пише: Иван Милошевић
Читам ова саопштења ПЕС-а и бившег ДФ-а и међусобне оптужбе и нијесам изненађен. И када су представници ДФ-а ушли у Милојкову владу било ми је јасно да ће кад-тад доћи до међусобних оптужби и да су те двије стране заправо стране два свијета који мало тога имају заједничког. И споразум који је направљен између њих био је заправо једностран и односио се само на српске представнике. Они морају да ћуте и да никакве захтјеве не помињу, јер у супротном покрећу питања која дијеле Црну Гору и која удаљују цјелокупно друштво од коначног циља – уласка у ЕУ! ( И не знам што се данас мало не ревидира тај коначан циљ, јер видимо да у ЕУ не цвјетају руже и можда ће то друштво ускоро, ако већ нијесу и данас, бити непожељан партнер!)
Више пута сам истицао да Милојко може да поднесе само ћутљиве Србе, односно Србе који и не знају да су Срби, а и када сазнају, за њих то уопште није битно! Од националног, идеолошког, много је важније економско схватање живота и уколико би упростили идеолошке погледе ПЕС-а, сви они се своде на стомак и новчаник. Амблем ПЕС-а умјесто жутих звјездица требало би да буде стомак и новчаник, јер се у та два појма садржи сва политика и доктрина Милојка и његових другара!
По ко зна који пут постављам питање ко доведе Милојка, Јакова и сличну дружину у Црну Гору? Како они, тако и њихова политика, потпуно су непотребни Црној Гори и само је сплет чудних политичких околности, али и утицај људи или групе утицајних људи из сјенке и из разних области живота, увезао Милојка и Јакова у Црну Гору. Нека се љуте Јаков и Милојко колико хоће, али сматрам да та два лика ни у каквим приликама не могу да представљају Црну Гору, њену традицију, прошлост, садашњост и будућност. Суштина њиховог бављења политиком је бизнис или мешетерање на берзи! Све изнад тога не припада њиховом погледу на политику!
То не значи да не треба да мислимо о стомаку и новчанику, али Црној Гори је од тога много потребнији идеолошки и национални договор. А он се састоји у равноправном третману националних Срба и националних Црногораца као јединствених дјелова једног народа који су стварали и створили Црну Гору и чија је мисија да је одрже у животу и развијају. Занемаривање, потискивање, гурање под тепих и заобилажење те теме удаљује Црну Гору од нормалног живота! Џабе нам сви стомаци и новчаници овога свијета уколико не ријешимо свеукупна спорење Срба и Црногораца, а уколико је то немогуће бар да их сведемо на подношљиву мјеру која неће оптерећивати црногорско друштво! Једноставније речено, негдје у неком врховном акту, да ли уставу или некој посебној повељи, мора писати и мора се поштовати да су Срби и Црногорци дјелови истога народа који су стварали Црну Гору и чија је обавеза да је штите и да са њом управљају. Наравно у складу са демократским принципима и државном уређењу у којем има мјеста за све, посебно за оне који нијесу Срби или Црногорци.
Представници ПЕС-а којих у домаћој политици нигдје није било 30 година, појавили су се као неки међустраначки експеримент за омамљивање Црне Горе и држање ове државе и народа у једном чудном стању самохипнозе или кибернације, односно идеолошког замрзавања. Појавили су се као да су дошли са неке друге планете, наметнули као спасоносна политичка опција, заузели кључна мјеста у држави и кренули у опчињавање и завођење Срба и убјеђивање да све што је српско треба оставити за неке, наводно, боље дане, а да је данас најважније напунити стомак, имати мобилни и пун новчаник! И у томе су потпуно исти са ДПС-ом и бившим режимом који је 30 година градио и изградио један антисрпски систем и који би данас хтио да се у том систему ништа не мијења. У њему су Срби реметилачки фактор, изазивају државну нестабилност и ваља их третирати као непријатељску и плаћенићку дружину која ради за туђе интересе. На тој идеолошкој матрици ДПС је владао 30 година, након њега су дошли Милојко и Јаков који сматрају да је тај систем у суштини био солидно направљен и да га не треба мијењати. Само искористити за свој бизнис и берзанско мешетарење!
Српски представници уколико желе да остану српски представници мораће врло брзо да одлуче. Да ли ће да ћуте ради стомака и новчаника или ће бити досљедни рјешавању тема који воде ка успостављању односа Срба и Црногораца гдје једни друге поштују и схватају да Црна Гора не може без једних, а ни других, и да од њиховог подношљивог политичког и осталог живота, зависи и живот Црне Горе! А за то је потребан нови државни и идеолошки систем, односно национални аранжман у којем су Срби и Црногорци равноправни у свим областима животима!
На жалост, не видим да је то кључним људима у Црној Гори јасно и да нешто раде на томе. Напротив, баш тај неопходан и дугорочан договор Срба и Црногораца, стално гурају под тепих и остављају за послије и неко друго вријеме. И баш то данас ради ПЕС када замјера бившем ДФ-у што помиње српски језик, двојно држављанство и сличне српске политичке снове. Док је тако стомак и новчаник можда ће бити пунији, али главне теме у Црној Гори ће и даље бити неријешене и претвориће се у домаће тешке и нерјешиве политичке окове. А човјек може да буде сит и пун пара, али и да као такав осјећа да му још нешто фали и да тај недостатак не може купити. Уколико су Срби и Црногорци по нечему препознатљиви, онда су баш по том осјећају да им нешто недостаје и да тај недостатак не могу залијечити личним или друштвеним богаством!
