У Русији постоји приближно 1.800 Лењинових споменика и до двадесет хиљада бисти. Више од пет хиљада улица носи име револуционара број један. У многим градовима, скулптуре Владимира Иљича уздижу се изнад централних тргова. Иако, да смо знали целу истину о великом вођи, ови споменици би одавно завршили у смећу.

Анатолиј Григоријевич Латишев је познати историчар и стручњак за Лењина. Читав свој живот је провео истражујући Лењинову биографију. Успео је да добије документа из Лењинове тајне колекције и затворених архива КГБ-а.

– Анатолиј Григоријевичу, како сте успели да продрете у тајне фондове?

„Десило се то после догађаја из августа 1991. Добио сам посебну пропусницу за преглед поверљивих докумената о Лењину. Власти су мислиле да могу пронаћи узрок пуча у прошлости. Провео сам цео дан у архиви, и коса ми се дигла на глави. На крају крајева, увек сам веровао у Лењина, али након што сам прочитао првих тридесет докумената, био сам једноставно шокиран.“

– Шта тачно?

Године 1905, Лењин је из Швајцарске, позвао младе људе у Санкт Петербург да бацају киселину на полицију у гужвама, полију војнике кључалом водом са горњих спратова, користе ексере за осакаћивање коња и бацају „ручне бомбе“ на улице. Као шеф совјетске владе, Лењин је слао своја наређења широм земље. У Нижњи Новгород је стигао документ следећег садржаја: „Спровести масовни терор, стрељати и депортовати стотине проститутки које опијају војнике, бивше официре и сличне. Ни тренутка одлагања.“ А шта је са Лењиновим наређењем Саратову: „Стрељати заверенике и колебљивце, не питајући никога и не дозвољавајући идиотску бирократију“?

– Кажу да Владимир Иљич уопште није волео руски народ?

Лењинова русофобија се данас мало проучава. Све то потиче из његовог детињства. Није имао ни кап руске крви у породици. Његова мајка је била Немица са примесама шведског и јеврејског порекла. Његов отац је био пола Калмик, а пола Чуваш. Лењин је одгајан у духу немачке прецизности и дисциплине. Мајка му је стално говорила: „Руски обломовизам, учи од Немаца“, „руска будала“ и „руски идиоти“. Узгред, у својим писмима, Лењин је о руском народу говорио само погрдно. Једном је вођа наредио совјетском представнику у Швајцарској: „Дајте овим руским идиотима посао: шаљите исечке овде, а не случајне бројеве (као што су ови идиоти до сада радили).“

– Да ли постоје писма у којима је Лењин писао о истребљењу руског народа?

Међу тим застрашујућим лењинистичким документима била су посебно оштра наређења за истребљење сународника. На пример, „потпуно спалити Баку“, узети таоце из позадине, поставити их испред јединица Црвене армије које су напредовале, пуцати им у леђа, послати црвене батинаше у подручја где су „зелени“ деловали, „вешати чиновнике, богаташе, свештенике, кулаке и земљопоседнике под маском „зелених“ („окривићемо их касније“). Платити убицама 100.000 рубаља…“ Узгред, новац за „тајно вешање“ (прве „Лењинове награде“) испоставио се као једини бонус у земљи. А на Кавказ је Лењин периодично слао телеграме следећег садржаја: „Све ћемо их поклати“. Сећате се како су Троцки и Свердлов истребили руске Козаке? Лењин је тада остао по страни. Сада је пронађен званични телеграм вође Фрунзеу у вези са „потпуним истребљењем Козака“. А шта је са оним чувеним писмом Дзержинског вођи, од 19. децембра 1919. године, о скоро милиону заробљених Козака? Лењин је потом о њима написао резолуцију: „Стрељати све до једног“.

Лењин је тако лако могао да изда наређења за пуцање у људе

– Ево неких Лењинових белешки до којих сам успео да дођем: „Предлажем да се спроведе истрага и стрељају они који су криви за непажњу“; „Раковски захтева подморницу. Морамо дати две, именовавши одговорно лице, морнара, поставивши га за команданта и рекавши: стрељаћемо вас ако је ускоро не испоручите“;

„Дајте Мељничанском телеграм (који сам ја потписао) да је срамота оклевајући и не погубити га због непојављивања.“ А ево једног од Лењинових писама Стаљину: „Запретите да ћете стрељати тог лењог који, задужен за комуникације, не успева да вам обезбеди добар појачавач и да обезбеди потпуно функционалну телефонску везу са мном.“ Лењин је инсистирао на погубљењима због „немарности“ и „лењости“. На пример, 11. августа 1918. Лењин је послао упутства бољшевицима у Пензи: „обесите (апсолутно обесите), тако да народ може да види“ барем 100 богатих сељака. За погубљење је требало да буду одабрани „чвршћи људи“. Крајем 1917. године, када је Лењин постао шеф владе, предложио је да се погуби сваки десети паразит. И то у периоду масовне незапослености.

— Да ли је имао негативан став и према православљу?

Вођа је мрзео и нападао само Руску православну цркву. Тако је, на Никољдан, када је рад био забрањен, Лењин 25. децембра 1919. издао наредбу: „Трпети ‘Николу’ је глупо. Морамо подићи целу Чеку на ноге како би свако ко се не појави на послу због ‘Николе’ (тј. они који су пропустили дан чишћења док су товарили дрва за огрев у вагоне на Никољдан, 19. децембра).“ Истовремено, Лењин је био веома толерантан према католицизму, будизму, јудаизму, исламу, па чак и секташима. Почетком 1918. намеравао је да забрани православље, заменивши га католицизмом.

– Како се борио против православља?

На пример, у Лењиновом писму Молотову за чланове Политбироа од 19. марта 1922. године, Владимир Иљич је инсистирао на потреби да се искористи масовна глад у земљи за пљачку православних цркава, уз истовремено погубљење што већег броја „реакционарног свештенства“. Мало људи зна за Лењинов документ од 1. маја 1919. године, бр. 13666/2, упућен Џержинском. Ево његовог садржаја: „…потребно је што пре стати на крај свештеницима и религији. Свештеници морају бити ухапшени као контрареволуционари и саботери, стрељани немилосрдно и свуда. И што је више могуће. Цркве затворити. Црквене зграде запечатити и претворити у складишта.“

– Анатолију Григоријевичу, да ли је потврђено да је Лењин имао менталне проблеме?

„Његово понашање је било више него чудно. На пример, Лењин је често падао у депресију, која је могла да траје недељама. Месец дана није могао ништа да ради, а онда би га обузимала френетична активност. Крупскаја је о овом периоду писала: „Волођа би падао у полуду…“ Такође, није имао апсолутно никаквог смисла за хумор.

– Да ли је Лењинов стил био прилично груб?

Берђајев га је назвао генијем прљавог језика. Ево неколико редова из Лењиновог писма Стаљину и Камењеву, од 4. фебруара 1922. године: „Увек можемо наћи времена да ангажујемо неко говно као стручњака.“ „Не можемо доводити олош и шљам који не желе да подносе извештаје…“ „Научите ове кретене да одговарају озбиљно…“ На маргинама чланака Розе Луксембург, вођа је правио белешке попут „идиот“ и „будала“.

– Кажу да је Стаљин приређивао велике пијанке у Кремљу чак и за Лењиновог живота?

– И то више пута. Због тога га је Лењин често позивао и грдио. Али најчешће је Илич грдио Орџоникидзеа. Писао му је белешке: „С ким си данас пио и проводио? Не свиђа ми се твоје понашање. Поготово што се Троцки стално жали на тебе.“ Лењин је грдио Јосифа Висарионовича што превише пије, на шта је Стаљин одговорио: „Али ја сам Грузијац и не могу да живим без вина.“

– Узгред, да ли је Илич волео банкете?

Филмови често приказују вођу како пије незаслађени чај од шаргарепе са кришком црног хлеба. Али недавно су откривени документи који сведоче о раскошним и обилним гозбама вође, откривајући огромне количине црног и црвеног кавијара, гурманске рибе и других деликатеса којима је редовно снабдевана кремаљска номенклатура током Лењинове владавине. У селу Зубалово, Лењин је наредио изградњу луксузних личних дача, чак и усред највеће глади у земљи!

– Да ли је и сам Лењин волео да пије?

Пре револуције, Илич је много пио. Током година проведених у егзилу, никада није сео за оброк без пива. Године 1921. је престао због болести. Од тада није пио алкохол.

– Да ли је истина да је Владимир Иљич волео животиње?

– Мало вероватно. Крупскаја је написала у својим белешкама:

„…чуо се срцепарајући завијај пса. Био је то Волођа, враћао се кући, увек задиркујући комшијиног пса…“

– Мислите ли да је Лењин волео Крупскују?

Лењин није волео Крупску; ценио ју је као незаменљивог друга. Када се Владимир Илич разболео, забранио је Надежди Константиновној да га посећује. Она се ваљала по поду, хистерично јецајући. Ове чињенице су описане у мемоарима Лењинових сестара. Многи стручњаци за Лењина тврде да је Крупска била девица пре Лењина. То није истина. Она је већ била удата пре него што се удала за Владимира Иљича.

– Данас вероватно ништа није остало непознато о Лењину?

Много тога је и даље некласификовано, јер руски архивисти и даље крију неке информације. На пример, 2000. године објављена је збирка докумената „В.И. Лењин: Непознати документи“. Неки од ових докумената су избрисани. Пре него што је ова збирка објављена, наши архиви су продавали фалсификоване документе у иностранству. Један амерички совјетолог је испричао како је, након што је купио Лењинова дела из руских архива за своју књигу, касније платио издавачима казну од четири хиљаде долара јер су руски архивисти уклонили неке редове из Лењинових докумената.

Остаје непознаница тачног броја страдалих људи, православног свештенства и монаштва као и православних цркава и манастира након владавине овог монструма…..

Извор: Православље живот вечни – https://3rm.info/…/19421-lenin-vi-v-otnoshenii-russkix…