Аутор: Тихомир Бурзановић
Црна Горо, земљо успона и падова, у посљедњих тридесет година пролазила си кроз трансформације које су често маскирале стварну слабост друштвених темеља. Ако гледамо симптоме, јасно је да проблеми нису само економски или политички — они су дубоко друштвени.
Само да набројимо неке.
Одсуство солидарности. Заједништво је потиснуто, а појединци су научени да преживљавају сами, док култура солидарности слаби. Привреда нестаје, домаћа производња опада, а економски развој често је замијењен политиком и интересима малих група.
Помама за потрошњом. Умјесто стварања вриједности, друштво се окреће потрошњи и брендовима, тражећи статус кроз изглед, а не кроз дјело. Повећање пореза. Порези расту, али користи се често виде само у центрима моћи, док обични људи осјећају терет свакодневног живота.
Избјегавање компетенције. Компетентни често бивају занемарени, а привилегију добијају они који знају како се уклопити, а не како радити. Раширеност неправде. Неправда је свакодневна стварност — заштита права је привилегија, а не темељ друштвене правде.
Убијање наде. Млади, уморни од стагнације и без перспективе, гледају ка иностранству, губећи вјеру у будућност овдје.
Убрзање исељавања. Најталентованији одлазе, а земља губи кључни људски потенцијал за развој и иновације. Сатанистички понос и охолост. Егоцентричност и самодопадност надмашују понизност и одговорност — знак озбиљне друштвене болести.
Показивање, разметање и улизивање. Умјесто искрености и аутентичности, доминира површност, извјештаченост и блефирање, маскирајући праву празнину испод сјаја.
Најгоре од свега: друштво које све ово прихвата, одобрава или игнорише — претвара пропаст у норму и губи способност да препозна сопствене слабости.Црна Горо, твоја снага лежи у истини и храбрости да се суочимо са реалношћу. Ћутање или претварање да је све у реду није само заблуда — то је пут ка стварном нестанку вриједности.