у цркви Светих апостола Петра и Павла (16. век) у Тутину, убијени су, док су служили Јутрење пре Свете Литургије на празник Св. Теодора Стратилата, свештеници Лука и Урош Поповић и црквењак Јаблан (18 година) Раковић.
Отац Урош Поповић парох добрињски у Тутину рођен је 1897. године у Азанима (општина Беране) у свештеничкој породици која је дала преко четрдесет свештеника Српској Православној Цркви.
Завршио је Богословско-учитељску школу у Призрену, оженио се Олгом, а Господ им је подари срећу са петоро деце: два сина: Душана и Милорада… и три кћери: Јелицу, Милицу и Лепосаву.
Отац Лука Поповић парох суводолски рођен је 1890. године у Сувом Долу (Пештер) од оца свештеника Милутина и мајке Марије. Његови корени су од Азанске свештенишке породице Поповића одакле је и о. Урош.
Завршио је Богословско-учитељску школу у Призрену, а за свештенишки чин припремао се још и у Пећкој Патријаршији.
Као регрут учествовао је у Првом светском рату, био је рањен у првим ратним окршајима да би потом отишао на лечење у Француску. Оженио се Марицом рођ. Чукановић, имали су шесторо деце: Жарка, Добрилу, Олгу, Градимира, Горицу и Владету. Постављен је за пароха суводолског 1926. године.
У току Другог светског рата муслимански фанатици (одреди ткз. Бали Комбетара) под командом Салка Ганевића из тутинских Гујића спремали су убиство оца Луке и његове породице. Ликвидацију су покушали да изврше на Лучиндан 1942. године.
Опколили су кућу свештеника и уз претњу споља бацили су бомбу у спаваћу собу где је спавала породица, тешко је рањена у главу и руке попадија Марица. Чим је јутро свануло отац Лука је са породицом напустио свој вољени Суви До и своју парохију.
Гостопримство је нашао код оца Уроша пароха добрињског у Тутин
Када је о. Лука избегао у нешто безбеднији Тутин који је у то време био под албанском цивилном влашћу, и италијанском војном, у његову кућу се уселила команда Салка Ганевића нацистичког сарадника, која није одустајала од ликвидације свештеника.
Тешко рањену попадију Марицу и јако обневиделог оца Уроша лечио је италијански војни лекар др. Ривера. Oн је планирао са италијанском командом и породицама свештеника да их све војним санитетом пребаци до Рашке.
На изненађење Италијанске војске и мештана осванула је крвава недеља у Тутину 21. фебруара 1943. године.
У Цркви Светих Апостола Петра и Павла између 08-09 часова хицима бандита Салка Ганевића у току Свете Литургије убијени су свештеници Урош и Лука,а са њима и седамнаестогдишњи црквењак Јаблан.
Поред многих удараца кундацима подносили су и бол живог угљевља које је вађено из кадионице и стављано им у уста. Када је народ чуо пуцњаву позвао је Италијанске војнике који су дошли у Цркву са народом и затекли беживотна и унакажена тела свештеника у одеждама и црквењака, а убице су после овог гнусног злочина побегле.
Мученици су сахрањени испред олтара Тутинске цркве из XIV века. Док је трајао обред опела са брда над клисуром Видрењакa чули су се слављенички плотуни убица и њихових присталица.
После страдања свештеника и црквењака уследило је и још веће страдање српског народа штавичког среза, сав народ је протеран са огњишта, а више стотина Срба је убијено.
