Пре више од годину дана Грчка је гласала да *Косово уђе у Савет Европе… то не чуди много… бар оног ко познаје историјске прилике. Давно сам писао о тој мрачној теми… ЗЛОЧИН ГРКА НАД СРБИМА.
О томе морамо бар да знамо и да покушамо ову тему да вратимо у српске уџбенике.
Има ту неколико питања, која су у архиви, у прашини… Зашто се не позабавимо скидањем те прашине и питањем страшног злочина који су починили Грци над нашим становништвом током грађанског рата на простору Егејске Македоније, зашто се о томе ћути?
У Егејској Македонији пре 1878.године (Берлински конгрес) готово да није било Грка.
Према попису из 1912. године, Грци су били мањина у читавој Егејској Македонији, па чак и у самом Солуну.
А ко су били већински народ? – Срби!
У Егејској Македонији Грци после размене становништва са турцима постају већина тек на попису из 1920. године, након низа прогона и убистава над тамошњим Србима.
Заборављени су и грчки злочини над српским живљем током грађанског рата од 1946. до 1949. године, и ту је можда кључ, те историјске чињенице треба вратити у уџбенике, у јавност, у истраживања, у научна доказивања. Можда је баш ово била завршна фаза етничког чишћења Срба у Егејској Македонији, који су пре тога вековима живели на том простору.
Разменом становништва из Азије… (Турци-Грци фанариоти) Грци су почели масовно да се насељавају на том простору данашње Грчке… и почели су да угњетавају, убијају и протерују староседеоце Србе.
Размена становништва између Грчке и Турске утврђена је потписивањем конвенције о размени становништва, потписане у Лозани јануара 1923. од стране влада Грчке и Турске. Размена је укључивала скоро 2 милиона становника (око 1,2 милиона Грка из Мале Азије, Источне Тракије,Трабзона, Кавказа и Понтијских планина, уз око 400.000 муслимана из Грчке.
На крају 1922. већина Грка је побегла из Мале Азије, због злочина над Грцима у периоду 1914—1922 и пораза Грчке у Грчко-турском рату (1919—1923). У току 1922, око 900.000 Грка је стигло у Грчку.
Фанариоти су припадници грчке елите у Цариграду.
Назив су добили по Фанару (део Истанбула), који се налази у европском (старом) делу Цариграда.
У истом делу града налази се и седиште Цариградске патријаршије (Васељенска патријаршија), са саборном црквом Светог Ђорђа.
Током раздобља османске власти, Фанар је постао стециште грчке трговачке и црквене елите, окупљене око Цариградске патријаршије. Богате фанаротске породице су вршиле велики утицај на цариградску патријаршијску управу, а многи патријарси и митрополити су бирани управо из њихових редова.
Део грка фанариота (грчка буржоазија) Турска је оставила на миру, и задужила да води турске трговачке послове, пошто се у то време сами Турци нису трговином бавили. Фанар је био заштићен, и ниједан јаничар није могао без дозволе самог султана, односно везира, да ступи на тло Фанара.
Та аутономија је плаћана великим порезом плаћеним турској порти.
Цариградска патријаршија од пада Цариграда под Турке 1453. год, нема дозволу да иступа као заступник и бранитељ православља. Цариградског патријарха од тада поставља турски султан.
Тек од времена Кемала Ататурка, патријарх може бити постављен само уз одобрење турске владе.
За нас Србе занимљиво је и то да је фанариотски патријарх Самуил Цариградски (1763-1768), главни виновник укидања Српске патријаршије (1766 ) и Охридске архиепископије (1767).
Пре тога због побуна Срба за ослобођењем од османских окупатора, турци су изгубили свако поверење у српско свештенство. Такво стање искористили су грци фанариоти.
Када се после сеобе и побуне патријарх Арсеније IV Шакабента иселио у Аустрију, Грци фанариоти из Цариграда утицали су на турску Порту.
Након укидања патријаршије, сви Срби еписколи су уклоњени. За епископе су у Србију доведени Грци фанариоти, који углавном нису имали много разумевања за Србе.
Овакво стање трајало је у Српској цркви све до 1920. године.
Да се вратимо на суштину… Грци -фанариоти су нас Србе протерали, то је сурова чињеница, део поубијали, део македонизирали… Сличан проблем смо ми имали и у Хрватској, где су Срби донедавно били већина… сада се то исто дешава у Црној Гори… питам се докле више?
Изгледа да су Срби су Србима највећа опасност.
И тако Грци, дођоше на Српску територију (део егејске македоније), извршише злочин широких размера над Србима и врло брзо постадоше Српска „браћа“.
То је свакако била сурова Грчка политика (власт је једно а народ друго), али увек смо имали и део братског грчког народа који нас је увек гледао као браћу и ми њих. Тако је и данас… и тако треба и да буде на даље, али чињенице морамо да знамо… иако су јако болне.
*Занимљив је и историјат пописа становништва:
*1904. (турски попис):
Срби православни – 896.494 (око 85%)
*1912. (грчки попис):
Срби/Македонски Словени (православни) – 326.426,
Срби/Македонски Словени (муслимани) – 41.000
Турци – 295.000
Грци – 234.000
Јевреји – 60.000
Власи – 50.000
Цигани – 30.000
Албанци – 9.000
*1913. (грчки попис):
Македонски Словени (православни) – 370.371
Турци – 274.052
Грци – 236.755
Јевреји – 68.206
Власи – 44.414
Цигани – 25.302
Албанци – 15.108
остали – 8.019
*1920. (грчки попис):
Срби/Македонски Словени (православни) – 500.000
*1949. (грчки попис):
Срби/Македонски Словени (православни) – 195.395
*Данас (грчки попис):
Срби/Македонски Словени – 0
Грци који говоре словенским језицима – 10.000
И на крају бих додао, да се зна… да је Васељенски патријарх Вартоломеј признао Украјинску православну цркву, а Руска црква због тога прекинула све односе с првим међу једнакима православним патријархом.
А признао (Томос…) је и Македонску прсвославни цркву… која је била под управом Српске патријаршије.
Зато, ми Срби и о овоме морамо да знамо, исто онако као што знамо и о помоћи Грка за време Великог рата када смо настанили Крф… за то им Велико хвала. И за то знамо сви… али за ово горе не знамо.
Увек је проблем код Срба када се склања прашина са чињеница и истине… да не би увредили тадашње ,,џелате“… па то покушавамо да умањимо, сакријемо, оспоримо или нађемо кривца у нама… или да још није време за истину.
КОЈОМ БРЗИНОМ СВЕ ОЛАКО ЗАБОРАВЉАМО… РЕТКО КОЈИ НАРОД ЈЕ ЗАНЕМАРИО СВОЈУ ИСТОРИЈУ КАО МИ СРБИ.
О свом страдалаштву кроз историју… срамота је да ми потомци не знамо ништа.
Поштуј, памти, праштај, али никада не заборављај- заборав је дуга и коначна смрт!
Аутор: Ђорђе Бојанић
Извор: Српска историја
