1) Институција краља као титуларног шефа државе који не може да буде члан ниједне политичке партије онемогућава било ког појединца да дође до места председника и приграби апсолутну власт и исту злоупотреби, као што је то очигледан случај у републици.

2) Краљ је краљ свих Срба и свих поданика Краљевине Србије. Он представља цео народ, а не једну партију.  Круна је капа под коју можемо сви да станемо.

3) Земљом управља влада која се бира на изборима и која се смењује на 4 године, док законодавну власт има Народна скупштина. Са краљем као титуларним шефом државе чије су дужности јасно одређене уставом овакав модел гарантује позитивну смењивост власти. Институције председника нема, а тиме ни позиције око које би се водила највећа политичка борба у тежњи за апсолутном влашћу појединаца.

4) Краљ се, као и сви чланови династије, од детињства васпитава да служи свом народу и својој земљи, за разлику од председничког кандидата за кога се шире сазна у његовим зрелим годинама и за кога се гласа на основу његових предизборних обећања. Ако се наследник престола покаже недостојним краљевског достојанства замењује га члан династије који је достојан владарског положаја. Такав пример имамо и у нашој модерној историји.

5) Будући краљ и сви чланови династије добијају најбоље образовање. Када је у питању краљ нема опасности од лажних диплома као што смо имали и као што имамо случајеве.

6) Од чланова наше народне династије Карађорђевића нико нема боље и јаче везе у свету, како пријатељске, тако и рођачке. Све оне донеле би Србији и српском народу конкретну корист. Краљевска породица Карађорђевић је најпоштованија српска породица у свету, која се са највећим уважавањем дочекује и на Истоку и на Западу.

7) Карађорђевићи су од почетка деведесетих, затим преко повратка у земљу када им је повратак дозвољен 2001, па све до данас захваљујући својим везама унели десетине милиона евра хуманитарне помоћи за народ у Србији и српским земљама, а да од народа нису узели апсолутно ништа.

8) Уставна парламентарна монархија је знатно јефтинији облик владавине од републике. Нема председничких избора и трошења народних пара на исте, као ни трошења пара на председнички кабинет који је далеко скупљи од краљевог, као ни финансирања вила и обезбеђења бивших председника.

9) Млада генерација Карађорђевића представља велику наду, а ту се посебно истичу Њ.К.В. Принц Филип и Њ.К.В. Принцеза Даница који јасно и недвосмислено стоје у свој народ, иду на протесте, подржавају студенте, подижу сина и ћерку у православном, српском духу, обилазе мучени српски народ на Косову и Метохији и осталим српским земљама, затим као и други Карађорђевићи живе и издржавају се искључиво од свог рада. Затим, ту су Њ.В. Принц Михаило и Њ.В. Принцеза Љубица који се истичу у хуманитарним активностима, нарочито оним посвећеним деци, итд.

10) Што се тиче нас који смо православни хришћани, а уз уважавање свих осталих који живе у нашој земљи, институција монархије за нас представља и нешто што је у складу са вером. То је, за нас, благословено уређење које су подржавали сви наши духовни оци, сви наши светитељи без изузетка, укључујући ту и Светог Николаја Охридског и Жичког, као и Блаженопочившег патријарха Павла који се срчано залагао за обнову монархије и био близак пријатељ Њ.К.В. Престолонаследника Александра Другог. Монарх влада по Милости Божијој и вољи народној и он је једини лаик који се причешћује пред олтаром заједно са свештеницима. Он  уводи патријарха на патријаршијски трон и он се крунише у православном храму. Краљ се од детињства духовно образује као православни хришћанин.

Важно је уз све ово напоменути да су Србија и српски народ све своје победе остваривали као монархија, а своје најгоре поразе доживљавали као република. Ма шта упорно говорила удбашка, шешељевско-бокановска пропаганда измишљајући глупости о издаји српских интереса, српских ратних ветерана и других бесмислица које немају никаквог утемељења у историјској науци народна династија Карађорђевића дала је највеће људе и слободаре у нашој модерној историји, уз које су верно стајала и стоје имена и презимена највећих људи разних позива које је дао српски народ. Са друге стране о оним именима која стоје уз републику и тренутно стање сувишно је трошити речи. У темељима Краљевине Србије стоје отац и син, Свети Сава и Стефан Немања (Свети Симеон) док у темељима Републике Србије стоји Јосип Броз Тито и она нема никакве везе са оном правом и слободарском Србијом.

На нама је да изаберемо и да се изборимо, а времена је врло мало. Са љубављу упућујем ове редове свим здравомислећим Србима и Српкињама и подсећам их на наш вечни завет за који су полагали животе и коме су били верни најбољи синови и кћери нашег народа:

Са вером у Бога за Краља и Отаџбину!

*Историчар и потпредседник одбора за Северни Чикаго Српске народне одбране у Америци.