Прије некоилико дана послао сам мејл госпођи Јелени Боровонић-Бојовић са захтјевом да ме прими око организације равногорског скупа у Подгорици. Када је већ могла да дочека представнике СУБНОРА из градова бивше Југославије, могла би да и Равногорце дочека као и њих, обрати им се и пожели добродошлицу. Јелена Боровинић-Бојовић је одговорила на мој захтјев. Мени је све јасно, а посјетиоцима портала остављам да сами закључе о чему се ради након читања мога захтјева и одговора предсједника локалног парламента.

Мој мејл:

–Госпођо Боровинић-Бојовић у јучерашњем „Дану“ прочитао сам текст о састанку представника СУБНОР-а са Балкана гдје сте се и ви обратили и пожељели добородошлицу гостима. Са не малим изненађењем и разочарањем прочитао сам да сте одржали предавање о партизанском патриотизму и заступали идеје антифашизма, коју наводно баштини тај покрет. Невјероватно је да након скоро 80 година од како је завршен Други свјетски рат, али и грађански рат у Црној Гори, понављате комунистичке аксиоме и чак окупљате представнике једне пропале идеологије која је на свим странама свијета доживјела дебакл и мало ко комунизам уопште и помиње. Међутим, ви се не штедите на том послу, величате комунизам и његове тобожње антифашистичке вриједности, као да нијесте упознати са европским резолуцијама о осуди тоталитарне идеологије и њене пропаганде. Умјесто да осудите повампирење те идеологије у Црној Гори, што би било у складу са свропским демократским стандардима, ви величате Броза и његов идеолошки и остали пут. Као да не знате или нећета да знате да је Броз и комунизам одговоран и за сурово савезничко бомбардовање града на чијем сте ви данас челу у градском парламенту. Пошто сте успјешно затворили састанак СУБНОРОВАЦА, претпостављам да сте као домаћин сносили све трошкове, тражим од вас да што прије организујете под истим условима и скуп представника Равногорских покрета из Црне Горе, Српске и Србије. Надам се да вам је познато да у Подгорици данас живе потомци војника Југословенске војске у отаџбини под командом мајора Ђорђија Лашића и пуковника Павла Ђуришића, па кад већ могу комунисти да се госте и састанче под вашом кровом и о вашем трошку, могу и потомци четника из Црне Горе, Србије и Српске. 

Била би то потврда да своје грађане третирате равноправно и да не примјењујете идеолошку дискриминацију. Радо бисмо вас чули на том скупу и радо ћемо саслушати шта имате да кажете. Радо ћемо се и одазвати вашем позиву да о том скупу разговарамо, а позвали бисмо вас и да 15. јуна ове године будете у Камничкој Бистрици, како би над тамошњом јамом у коју су комунисти затрпали на хиљаде четника и то без суда и на правди Бога, запалили свијећу и помолили се за спас невиних жртава комунизма. 

Надам се да ћете имати размумијевање за наш предлог и у у то име вас поздравља:

Иван Милошевић, професор философије и новинар, директан потомак жртве комунистичког злочина у Словенији.

Одговор Јелене Боровинић-Бојовић:

Поштовани,

Овим путем Вас обавјештавамо да је предсједница Скупштине Главног града била позвана на поменути догађај као гост, те да није била домаћин истог. Наиме, ријеч је о Осмој конференцији борачких организација 1941.-1945. главних градова република некадашње Југославије која се сваке године одржава у другом граду, а ове године конференција је организована у Главном граду. Предсједница се кратко обратила домаћину и осталим гостима, а затварању конференције није присуствовала, јер је због раније преузетих обавеза морала раније напустити догађај.

Имнајући у виду да се се ближи вријеме колективних одмора предсједница већ има преузете бројне обавезе током овог мјесеца и нажалост није у могућности да присуствује Вашем догађају.

У сваком случају стојимо Вам на располагању за све предлоге, сугестије и захтјеве и будите слободни да се обратите.