Пише: Иван Милошевић
Прође мај, а нико да помене 80 година од страдања црногорских четника у Словенији! Нико да барем под разно зуцне нешто и о том српском стратишту одиграном баш у мају прије осам деценија и барем на дан открије тајне словеначких јама и објави списак убијених официра, војске, али и обичног народа за које комунисти нијесу имали милости. Затрпали су их у словеначке јаме, бетонирали за вијек вјекова и кључеве те тајне и злочина бацили негдје иза седам мора и гора. Ћути Црна Гора, ћуте потомци побијених четника, ћуте сви који би имали о томе нешто да кажу. Једино су се црква и митрополит црногорско-приморски усудили нешто о томе да кажу и позвали на помирење и сјећање на безгробну четничку војску!
И изазвали неокомунистички револуционарни бунт! Као да је 1946. година или нека од ратних осталих година, идеолошки потомци партизана живот и главу дају, али неће да чују за страдање своје браће. очева, дједова и осталих предака закопаних у Словенији. Када се помене Павле Ђуришић, падају у неки необјашњиви неокомунистички идеолошки транс и у кому здравог разума! Човјек у зрелим годинама схвати своје грешке из младости, покуша да из њих нешто схвати и пренесе млађима, али таква зрелост ни на крај памети не пада дјеци комунизма. Од свих ствари на овом свијету једино су сигурно у то да су њихова браћа и род најрођенији у четничким јединицима били кољачи, сарадници окупатора и ратни злочинци. Све некадашње вриједности комунистичке револуције данашњи неокомунисти су издали, од једнопартијског система, па до друштвене својине, тоталитаризма и култа вође, али једино што нијесу промијенили су слика о четницима. Када их виде и на сликама, газе по њима и пљују, а када чују неку четничку пјесму, пале телефоне и остале камере, снкмају и пријављују! И траже да се због тога иде у затвор, и то не само на дан-два, траже самицу за појединце који пјевају о младом краљевском мајору и одрезују затворску казну – од једне, двије, па до шест година!
Имамо историчаре, имамо медије, имамо установе, НВО, које за себе тврде да су српске, али ни ријеч да зуцну овога маја о 80 година од страдања црногорских четника. И они се плаше сопственог хлада и контају да им је сигурније да се не изјашњавају и да не бране што се треба бранити. У позицији ноја чекају да неко други потегне нека питања и да објелодани оно што се види свакога дана. Црна Гора је још увијек обавијена маглом комунизма, бољшевизма и умјесто да бистри маглу, само је додатно згушњава, тумара по њој и не опрашта четницима. Напротив и мртве их закива на стуб срама и траже од других да пљују на те стубове!
Када чујем неке људе, оне у кафанама, али и оне од науке, тако им говоре титуле, учини ми се да је вријеме стало и да се године уколико пролазе неким чудом враћају уназад. Слушам по милионити пут комунистичлке тираде о грађанскио рату, понекад погледам по милионити пут приказане филмове о Сутјесци и Неретви и прочитам да подгорички партизански хор наступа широм бивше Југе са репертоаром о заклетвама другу Титу, младим партизанкама, љубичицима бијелим …. Након тога као жедан воде дохватим календар и од њега тражим да ми каже да вријеме није стало и да иако изгледа да смо у 45. или 46. трошимо посљедње мајске дане 2025. године!
Како то да се нико не сјети, осим цркве, да каже нешто о злочинима комуниста у настављеном трајању, скоро 80-годишњем? Зар је тај злочинм тако мали и безначајан, па није вриједан помена?
Чекам, али залуд, да Црна Гора коначно крене напријед и преокрене вријеме на календару и врати се у садашњост! Предуго у овом брдима траје 45. и 46. и то у толикој мјери да то постаје непристојно и објашњавати! Магла комуниза умјесто да се разређује и нестаје, неким чудом у Црној Гори постаје све гушћа и гушћа и прекрива тамом наша сјећања, животе, радости и љепоте!
Коме је то у корист, не знам, али знам да има пуно оних који желе да растјерају ту маглу, али ћуте и вјежбају позицију ноја! До када ће то да раде ни сами не знају, а и ако знају – ћуте!
Не помаже ни Бог ни Свети Василије!
