Као хришћани првих вјекова, који су неуморно учествовали у Светим литургијама надајући се да је дан у који улазе баш онај у којем ће доћи Христос, тако и Срби са Косова и Метохије неуморно истрајавају од празника до празника чекајући Христа Спаситеља да им утоли глад и жеђ за Правдом и Истином, и своју браћу да заједничаре са њима и да се загрле макар у данима празничних радости. У том свијетлу су и прослава Видовдана и Видовданске свечаности на Косову и Метохији ове године започете много раније од очекиваног. Почетак им се назирао у оним траговима дављења на врату српског матуранта из Косовске Митровице, јер ” и ноћ је свијетла као дан: мрак је као видјело”, а врхунио је 28. јуна на Газиместану, гдје је 4000 душа на парастосу косовским јунацима из срца изговарало ”Господе помилуј”.
-Ми смо прославу Видовдана и Видовданске свечаности почели 1. јуна у Светим архангелима код Призрена и то је био тренутак кад смо схватили да смо некако преживели, јер је три дана пре тога било дављење оног дечака од стране полиције у Косовској Митровици. Ми смо у том тренутку помислили да у Призрен неће доћи нико и да неће бити дјеце. То је смотра фолклора, писања, игре, цртања. Насупрот свим нашим очекивањима и свакој логици у Архангелима се појавило девет стотина и десеторо деце. У том тренутку ми смо започели обележавање Видовдана и читав месец дана смо имали свечаности. Имали смо и добре и лоше стране. Имали смо забрану употребе застава, па смо онда имали концерте, изложбе итд. Што се тиче ових последњих дана Видовданских свечаности, они једноставно личе на претходне, по својој тензији, по радости, по инцидентима и то је све негде укратко речено – једним кораком сте у светлу, другим сте у мраку, једним кораком сте у добру а у другом вас чека нека невоља, и то је отприлике тако јасно изражено на Косову и Метохији, каже Живојин Ракочевић у ”Теми јутра” Радија ”Светигора”, дјелећи своје утиске о прослави Видовдана на Косову и Метохији 2025.
Као и ранијих година, такозвана косовска полиција је окупљање Срба за Видовдан на Газиместану покушала да искористи за додатни притисак и застрашивање. Међу седамнаест Срба који су тога дана приведени, махом су се нашли они, који по мишљењу такозване косовске полиције, нису имали одговарајући дрес код за овакав догађај. Из масе је издвојена и дванаестогодишња дјевојчица, која је пуштена одмах након легитимисања њене мајке. Она се нашла на мети зато што је, како наводе медији, узвикивала ”Косово је срце Србије”. Приведена су и двојица чешких држављана, од којих један има 78 година. Што се њих тиче, дрес код им је био уредан, али су се фотографисали испред споменика Кнезу Лазару, што се изгледа на Косову не смије чинити, макар не за Видовдан.
”Знате како, када један систем изгуби свој смисао и када он добије те екстремне, тоталитарне црте, он онда насумице хапси и види у свему опасност. Тако се види опасност и у тим Чесима и у свима онима који долазе на Газиместан. Ту се догађа један чудан процес. Косовске власти нарочито око Газиместана настоје да то сведу на један поповски празник, како они то зову, где ће се окупити неколико свештеника и где неће бити никаквих националних или било којих других манифестација и да се то доведе до апсурда. Сцена на Газиместану ове године је била класично логорска. Дакле, пролази се кроз неколико редова гвоздених препрека где са стране стоје у два реда и полицајци и специјални полицајци, све се гледа, заврћу се мајице, улази се на Газиместан.”
Приближавајући слику простора на Газиместану, слушаоцима Радија ”Светигора”, Ракочевић је казао да је то ”простор окружен високом жицом, а на врху те високе жице је бодљикава жица и ту нема никакве шансе да ви било кога, било чим испровоцирате.”
-Ако певате песме, певате их за себе. Ако упућујете поруке, упућујете их себи, ту нема никакве суштинске провокације, али у основи власт жели да на сваки могући начин елиминише присуство другог и другачијег, а пошто су тензије у оквирима албанског друштва огромне, то се та хапшења, та симболика на Газиместану до те мере појачава, да она изгледа апсурдно, казао је Ракочевић.
Смисао оваквих притисака је да се обесхрабри долазак Срба из других крајева на Косово и Метохију. Онима који тамо живе, да се убије свака нада да ће једног дана живјети нормалним животом. Међутим, репресија обично изазива супротан ефекат. Косово и Метохија никад ближи, а нада временом све већа.
–Тај апсурд, наравно, се прелама преко леђа оних који овде живе и који су и кажњени и бивају кажњени и кажњавају се они који ту нису само за Видовдан, него ту живе читав свој живот. Што се тиче тих примера хапшења, па привели су девојчицу од 12 година. И онда је њен отац клекао испред полиције и рекао: пуцајте. Да, то је тај одговор оца, одговор косовског Србина који нема никакву дилему, јер он схвата да је његово дете одведено, да је ту читава његова породица. Наравно, све се то снима и све се то показује и све је то заправо један покушај да се утера страх на Газиместану, да се тај страх прошири и да људи не долазе. Што се тиче људи из Црне Горе, они су потпуно достојанствено приступили том свом привођењу, хапшењу, и тако су се и понашали у том притвору. Изашли су, ја сам срео неке од њих, бар четворицу и видео сам да ту нема никаквог страха, да су ти људи нормалан свет који је дошао на своје место, на своју земљу, који се сасвим природно понаша и нема никакву дилему да ће доћи и следеће године, и сва та репресија изазива заправо супротан ефекат. ”
Подизање тензија на Видовдан око Газиместана, покушаји су да се покаже сила и докаже да се та територија суверено контролише. То је и један од начина да се скрене пажња са главних порука које се шаљу тога дана.
-Да свако ко уђе на Газиместан мора бити контролисан, да вам се мора завирити испод кошуље, да се види да ли имате неку поруку. Прошле године је било одузетих мајица са ликом Његоша или неких писаца, сликара и слично. Док се провери ко је Његош, да му се утврди идентитет и да ли је он подобан да се покаже на Газиместану. Ранијих година је било рецимо масивног скидања мајица, па су се људи ове године другачије припремили. Не носе просто, важна је светиња, важан је парастос, важна је молитва, важно је да буду ту, на крају крајева. Ранијих година је било пуно полуголих људи на Газиместану и то је изгледало као нека врста плаже, потпуно апсурдно. Са друге стране што се тиче косовских власти има још нешто важно, а то је заправо манифестација њиховог страха и слабости. Јер, шта некоме значи на пустом пољу један споменик код ког долази рецимо 4 хиљаде људи, а окупило их се ове године око 4000. Да ви не примењујете никакву силу, ту апсулутно не би било никаквих проблема, нити би то било примећено, нити би нас двоје разговарали о свему томе, сем о оним важним стварима и оним порукама које су послали из Српске православне цркве и људи добре воље, писци, књижевници итд.”
(Митрополија Црногорско-приморска, 01.07.2025)
