Француска, некада бастион социјалних права и синдикалне борбе, данас је сведок сопствене демонтаже. Наиме посланици Народне скупштине усвојили су одлуку којом се ограничава трајање боловања на максимално месец дана за прву лекарску процену, односно два месеца за продужење.

У земљи која је свету подарила Декларацију о правима човека и грађанина, радник од 2026. године више неће имати право ни да буде болестан дуже од 30 дана, осим ако лекар изричито не напише да је то оправдано и „појединачно образложи ситуацију пацијента“.

Све то, наравно, у име буџета.

Министарка здравља Стефани Рист без задршке признаје: „Боловања нас коштају 11 милијарди евра годишње, а расту по 6% сваке године.“ Због тога каже, чешћи прегледи код лекара би „могли допринети бољој нези пацијената“. Звучи логично само на папиру. У праксито значи да неко ко болује од теже болести мора да води трку са временом и папирологијом – и то у земљи где су здравствене установе у већини региона преоптерећене и лекари недоступни.

Шокантно је да се болесни људи терају да се стално „доказују“, као да глуме болест. Чак су и поједини посланици левице упозорили да ће у „медицински празним зонама“ људи морати да се враћају на посао, јер неће успети да добију нови термин за преглед.

Уклања се и планирано смањење права пацијената са хроничним обољењима – чиме је покушано да се додатно ограниче надокнаде за људе који пате од депресије или болова у кичми. За сада, повучено. Али ко гарантује да се то сутра опет неће наћи на столу?

Кад држава почне да гаси права под изговором штедње, први на удару су болесни, сиромашни и они који немају гласа. Ово што се дешава у Француској је упозорење и за целу Европску Унију, права се не чувају декларацијама већ конкретним мерама.

извор: српски угао