Пише: Тихомир Бурзановић

Европа са цијеном на риви

Црна Гора већ годинама служи као експеримент Европске уније – мали, послушни кандидат који треба да покаже како се напредује кад се не постављају питања. Преговарачка поглавља се отварају, затварају, поново отварају, а суштина остаје иста: европски пут је дозвољен само док не дира интересе јачих. У тој шеми појавио се брод Јадран – не као правно питање, већ као уцјењивачки алат.

Јадран: од школског брода до ратног плијена

Школски брод „Јадран“, имовина Црне Горе по свим релевантним правним основама, данас се третира као да је ратни плијен који треба испоручити побједнику. Хрватска влада не тражи арбитражу, не нуди судски поступак, не позива се на међународно право. Она тражи – и условљава.

Порука је огољена: нема наше подршке у ЕУ ако не дате брод.То више није дипломатија. То је политички рекет, упакован у европски целофан.

 Европска унија као саучесник

 Најопасније у цијелој причи није хрватски захтјев, већ ћутање Брисела. Европска унија, која се куне у владавину права, дозвољава да једна чланица претвори билатерални спор у механизам блокаде. Тиме ЕУ не д‌јелује као заједница вриједности, већ као картел у којем јачи намећу цијену слабијима.

Ако се уцјена толерише – она постаје правило.

 Подгорица: држава без кичме

 Ништа мање поразна није ни улога црногорске власти. Умјесто јасног става и институционалне борбе, свједочимо сервилности, ћутању и покушајима да се јавност припреми на „компромис“. У преводу: на предају. Држава која преговара о сопственој имовини под притиском није држава, већ управни одбор без легитимитета.

Опасан преседан

 Ако данас предате брод да бисте добили политички климоглав, сјутра ћете предавати историју, идентитет, територију или право на другачије мишљење. Преседан са „Јадраном“ поручује да Црна Гора нема црвене линије – а држава без црвених линија нема ни будућност.

Европа без илузија

 Црна Гора треба да иде ка Европској унији, али не пузећи и не носећи дарове јачима. Европски пут који почиње уцјеном завршава се трајним понижењем.Ако је цијена европске подршке брод „Јадран“, онда проблем није у Црној Гори.

 Проблем је у Европи која пристаје да личи на аукцију – и у властима које пристају да буду роба.