Како пресећи ланац „проруских порука“, ослабити утицај Москве обликовањем про-ЕУ наратива, поготово на тлу Западног Балкана, по могућству отргнути Србију од припадности заједничком словенском наслеђу и православној традицији и заменити их осећајем европског идентитета. Све то је уцртано између корица приручника Института за безбедносне студије ЕУ под називом „Ослабљивање Русије: Како ЕУ може да се супротстави Кремљу и да га поткопа“.
Један од главних непријатеља на том путу изградње европског јединства су регионални медији попут наше медијске куће РТ Балкан, која им је од почетка „трн у оку“ откако су јој „сервирали“ топлу добродошлицу.
Европска унија мора да ослаби Русију наводи се, а у прилог томе,“треба да заузме одлучнији став против субверзивних тактика Кремља и злонамерних операција утицаја“. Као инструмент – „ЕУ би требало да појача свој одговор подржавањем (локалног) независног новинарства, које је, разуме се по „европским златним стандардима“, док се у сва друга извештавања која долазе из руских медија учитава – ознака „пропагандно“.
-Вршење утицаја у региону није само ствар политике – већ обликовања наратива. Руски медији неуморно су стварали наративе усмерене на утицај на локално становништво. Велики део ове пропаганде усредсређен је на скретање кривице за рат на западне земље, при чему је НАТО издвојен као главни антагониста, наводи се у приручнику.
У том маниру, да је „све што није европско“ непријатељско, а уз обиље бриге за стање демократије и људских права у региону коју нам утерују годинама уназад, наводи се да „регионални медији попут РТ Балкан служе појачавању руских порука широм региона“.
-Дезинформације које потичу из Кремља постају дубоко укорењене у информациони екосистем, допирући до огромне публике путем локалних медија који само одјекују и појачавају наративе обликоване из Москве, истиче се у студији.
Како се примећује, ЕУ је како би се супротставила томе, „увела санкције РТ-у и другим медијима које финансира руска држава“ због наводне, пропаганде и дезинформација, али се додаје да ни то није било довољно, већ да је упркос ограничењима ЕУ, РТ Балкан почео са радом онлајн у Србији у новембру 2022. године.
-Уз подршку Русије, њихова београдска редакција служи као стратешка одскочна даска за ширење кремаљских наратива широм региона. Кључни фактор специфичан за регион Западног Балкана је заједнички језички простор, који олакшава прекогранични утицај медија. То је очигледно и у Црној Гори, где, упркос забрани Спутњика и РТ-а, проруске поруке и даље индиректно допиру до грађана путем локалних медија и друштвених мрежа, наводи се у приручнику.
Сведочимо ли још једној пропасти европских санкција уведених Русији – у овом случају медијских? Изгледа. За бар један део публике из региона до које допире „руски наратив“ може се рећи да изгледа још није заборавила „независно“ извештавање западних медија из деведесетих година о крволочним Србима, масовним злочинима над Албанцима, опсади Сарајева, Рачку… Класике западне пропаганде који су били увод у бомбардовање (Српске, па Србије), отимање дела територије Србије, суђење политичком и војном врху Београда и Бањалуке. Много пре забринутих аутора европског приручника, српска медијска публика научила је да разликује извештавање од пропаганде – и то захваљујући западним медијима и њиховом „обликовању наратива“ у којем су Срби, под обавезно, били „бед гајз“, а ко год је ратовао против њих – „гуд гајз“.
Уз руске медије, као „кључни инструмент утицаја“, занимљиво, наводи се и Српска православна црква.
-Српска православна црква је још један кључни инструмент утицаја, који поседује значајну друштвено-политичку моћ у земљама са претежно православним становништвом, укључујући Србију, Црну Гору, Северну Македонију и Републику Српску и Босну и Херцеговину. Русија се ослања на заједничко словенско наслеђе и православне хришћанске традиције како би неговала осећај сродства, наратив који се често појачава кроз јавну дипломатију и државно подржане медије. Слоган ‘Срби и Руси су браћа заувек’ служи као снажан симбол ове везе. Током протекле деценије, Москва је стратешки настојала да подигне статус православља у региону, јачајући своје везе са локалним православним црквама. То је постигнуто углавном кроз финансијску подршку, финансирање рестаурације историјских верских објеката и изградњу нових, чиме је продубљено њено културно и политичко упориште, примећује се у приручнику.
Аутори су, изгледа, згранути што народ који осам векова има сопствену, српску и православну цркву, не сматра за брата заувек, европског бирократу који му нуди пројекте о родној равноправности и климатским променама. Логиком овог приручника, да није „руске пропаганде“ Срби би брзо заборавили да је Пећка патријаршија на Космету, а верници/вернице радо би постали грађани/грађанке.
Констатује се и очигледно: да многи „Срби Русију виде као чврстог савезника на глобалној сцени, која се противи независности тзв. Косова и која делује као заштитник Срба уопште“. Примећује се да Русија није сама и да се ЕУ, мора суочити са суровом стварношћу да друге силе, пре свега, Кина, а у последње време, и Трампова администрација, активно раде на оснаживању Русије.
-ЕУ треба да се фокусира на истраживање слабих карика у замршеној мрежи партнерстава
која Кремљ гради широм света, истиче се.
Ако је по Трампу, ЕУ треба да се фокусира да намакне оних пет одсто за НАТО, али ако више воле да се забављају са Русијом, нека их. У том смислу, у приручнику се упозорава да су се Москва и Пекинг много зближили…
-Кина и Русија пружају једна другој међусобну дипломатску подршку, често се усклађујући у свом понашању током гласања у Савету безбедности Уједињених нација и Генералној скупштини Уједињених нација, наводи се.
За заједницу која као кредо има усаглашавање заједничке спољне политике, макар то значило директно самоубиство појединачних држава чланица ЕУ, необично је да се ишчуђава што неко усклађује заједничке интересе.
У једном делу осврнули су се и на политичко деловање председника Републике Српске Милорада Додика, за кога тврде да је „понављајући пропаганду Кремља и усклађујући своју реторику са московском кампањом дезинформација“, заузврат добио подршку Русије за „своје акције које су део намерне стратегије поткопавања легитимитета Босне и Херцеговине, слабљења њених институција и удаљавања земље од ЕУ“.
Наравно, није поменута једна од најважнијих „институција“ БиХ – Кристијан Шмит, самоименовани високи представник који доноси законе и кроји капу свима, упркос томе што је очигледно и нелегално изабран. И томе да је у корену свих проблема БиХ.
Реагујући на стратегију из „европске кухиње“, главна уредница РТ-а и медијске куће „Русија севодња“ Маргарита Симоњан“, приметила је да „аутори текста брину због утицаја РТ-а у иностранству“. Наводе из приручника описала је као „невероватни опус“.
