ДУХОВНОСТ И САДАШЊОСТ: Из буке у дубину!

Аутор: Тихомир Бурзановић

Постоји тишина која не настаје из страха, већ из јасноће. У њој се не повлаче кукавице, већ људи који су – парадоксално – најдубље схватили природу савременог друштва. Духовно пробуђени људи данас се не повлаче зато што су слаби, већ зато што више не желе да буду саучесници у колективној илузији.

Када видиш механизам, престанеш да учествујеш

Духовно буђење не значи бјекство у мистику, већ способност да се препозна образац: стална производња конфликта, лажна драма, вјештачки страх, идентитетске под‌јеле и бесконачно исцрпљивање пажње. Када човјек види како систем функционише – да јавни простор није мјесто истине већ манипулације – природна реакција није вика, него повлачење. Такви људи схватају да се већина друштвених расправа не води да би се нешто ријешило, већ да би се енергија потрошила. У том тренутку, ћутање постаје чин отпора.

Јавност као арена ега, не смисла

Савремени јавни живот награђује гласне, не мудре; агресивне, не промишљене. Друштвене мреже, медији и политика претворени су у ринг у којем побјеђује онај ко има јачи его, не дубљу мисао. Духовно пробуђен човјек брзо схвати да ту нема простора за суштински дијалог. Повлачење није пораз, већ одбијање да се лични мир и интегритет баце у блато јавне хистерије.

Слобода од потребе да се буде у праву

Један од кључних знакова духовног буђења јесте губитак потребе да се стално доказује сопствена истина. Пробудио се онај ко више не жели да “побиједи у расправи”, већ да живи у складу са собом. Јавна сцена, међутим, тражи сталну борбу, сврставање и етикетирање. Зато се ти људи повлаче – не зато што немају став, већ зато што њихов став више не тражи аплауз.

Друштво које кажњава свјесност

 Истина је једноставна, али непријатна: друштво не воли свјесне људе. Они кваре наратив, не уклапају се у масовне емоције и не реагују на командне сигнале страха и мржње. Систем их не може лако контролисати, па их маргинализује или игнорише. У таквом окружењу, повлачење постаје и облик самоодбране.

Повлачење није нестанак, већ трансформација

Важно је разумјети: духовно пробуђени људи не нестају. Они се селе из буке у дубину, из масе у смисао, из јавног спектакла у личну одговорност. Они граде мале кругове повјерења, раде тихо, стварају изнутра, а не за насловне стране. Њихово повлачење је припрема, а не капитулација.

 У времену када је бука постала валута, тишина постаје луксуз. А они који су се духовно пробудили знају: права промјена никада не почиње на трговима, већ у свијести појединца. Зато се повлаче – не да би побјегли од свијета, већ да га не би изгубили у себи.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

БОЖИЋ ЈЕ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

МОЈКОВАЧКА БИТКА И БОРБЕ ОКО БЕРАНА ЈАНУАРА 1916. ГОДИНЕ!

ОСВРТ: Вранешке кафане!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

milos_kovic_v35-990x556-1-750x421

МИЛОШ КОВИЋ: Ниско смо пали, најгоре поколење!

BARJAK1

ВАСОЈЕВИЋИ: Барјак и барјактар!

490857_srecan-bozic_ls

ЧЕСТИТКА ВРАНЕШАНА ЗА БОЖИЋ И ПРАВОСЛАВНУ НОВУ ГОДИНУ: Подари, Господе, младима снагу да остану на своме и да воле завичај!

berane-dan.jpg

КОМУНИСТИ ЦРНИ ВРАНИ: Од Берана до Иванграда!

radoslav-grujic

НЕПРАВЕДНО ЗАБОРАВЉЕН: Радослав Грујић, човјек који је спасавао мошти цара Душана, српску децу и српске светиње!