Доцент др Јелена Газдић, руководилац студијског Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, каже за „Новости“ да ћирилица не сме бити писмо другог реда. На питање шта учинити да се Устав поштује јер он гарантује равноправност оба писма, она каже да у пракси има помака, али и неких проблематичних решења:
– На сајту Универзитета Црне Горе раније је била доступна само латиница и енглески језик, а последњих неколико година присутна је и ћирилица. И на сајту Скупштине Црне Горе ћирилица је доступно писмо, поред латинице. Можда је то добар модел који би требало да следе и остале државне институције и установе, поготово оне које се баве образовањем и културом. Насупрот томе, веома упитно решење дато је на сајту Владе Црне Горе (а у оквиру тога и свих министарстава), где имамо опције „ЦГ – црногорски“, „ЦГ – црногорски“ и наравно „ЕН – енглисх“. Намеће се закључак да и под ћириличним и под латиничним писмом Влада Црне Горе подразумева црногорски језик?! А шта је са осталим језицима Уставом дефинисаним као језицима у службеној употреби и шта је са српским језиком који је матерњи језик највећем проценту грађана Црне Горе, и то у континуитету, а да не говоримо о његовој историјској и свакој другој могућој утемељености? А како све то променити и применити – па системски, а зна се на који начин се ствари системски мењају.
Значај ћирилице семинимизира. Она има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.
– Сасвим логично би било да ћирилица као наше основно писмо буде и обавезујуће писмо у јавном животу, и да у јавној комуникацији и име српског језика постане јавно видљиво и доступно, а не скривено иза неких других имена или – прећутано.
Ред би био да буде уважена и воља већинског становништва, све и да оставимо по страни научну оправданост, која је неупитна. Пошто је српски језик доминантан, природно је очекивати и већу институционалну подршку писму које је нераскидиво везано за тај језик.
У Уставу Црне Горе постоје термини „службени језик“ и „језик у службеној употреби“, али се њихова значењска разлика тешко прецизно утврђује. За већину људи, то су синоними. Ипак, њихово прецизно тумачење захтева стручно мишљење – како правно, тако и лингвистичко – које треба затражити од судских језичких вештака, јер се управо они баве анализом језичких појмова у контексту њихове функције и стварне употребе. Важно је разумети да неки језик може бити проглашен службеним језиком, али да у пракси није у службеној употреби или је његова употреба веома сужена. У Црној Гори званично је „црногорски језик“ проглашен службеним, док су српски и други језици у службеној употреби. То је правно-лингвистички парадокс, јер се у стварности користи српски језик. Са лингвистичке тачке гледишта, то је један, српски језик, ма како га различито називали, каже саговорница „Новости“.
Колико је интересовање младих да уче на Одсеку на чијем сте челу?
– Нажалост, интересовање младих за филологију, а и уопште за хуманистику опада. Ово је време модерних технологија, време брзог начина живота, па условно речено и време материјалистичког погледа на свет. Ипак, без обзира на то, верујем да ће национална филологија опстати, јер је опстајала и у тежим временима. Наш студијски програм опстаје, пре свега, захваљујући посвећености студената, професора и сарадника. Значајну улогу у томе имају и родитељи, који су довољно освешћени и образовани да препознају у својој деци афинитете ка језику и књижевности, те их зналачки усмеравају ка србистици.
У Црној Гори се црногорски језик изучава на факултетим на Цетињу и у Никшићу, а финансирају се из буџета државе.
– То је реалност Црне Горе још од 2008. године. У оквиру својих надлежности и у границама научних и стручних могућности, чинимо све што је потребно како бисмо очували квалитет и континуитет нашег студијског програма. Финансирање и организација образовног система јесу питања која припадају државним институцијама. Уколико је при организовању и ревидирању образовног система потребно наше научно и стручно мишљење, увек смо спремни да се одазовемо и пружимо подршку.
Колико је српски пресудан да студенти касније лакше дођу до посла? Који језик држава фаворизује?
– Судећи по разговорима с нашим бившим студентима који су завршили студије српског језика и јужнословенских књижевности, стиче се утисак да је ситуација у погледу запошљавања нешто повољнија данас него што је била у периоду претходне власти. Међутим, потребно је и на том пољу много тога унапредити и успоставити јасне критеријуме при запошљавању. Одговор на питање који језик држава фаворизује садржан је у вашој констатацији да се „црногорски језик изучава на Факултету на Цетињу и у оквиру Филолошког факултета у Никшићу“. С друге стране, српски језик је институционално заступљен једино на Студијском програму за српски језик Филолошког факултета у Никшићу и у оквиру четвороименог назива предмета за матерњи језик у основним и средњим школама. А знамо у пракси како се тај предмет, нажалост, именује и како се његов пуни назив често скраћује само на прву одредницу, што само по себи говори о тенденциозном запостављању српског језика.
Велиша Кадић (новости)
