Шеф југословенске династије почиње да препушта истакнутију улогу свом сину и наследнику, у јеку политичке кризе у Србији и све гласнијих „јавних“ позива на обнову Монархије.
Док Европска унија наставља напоре да Србију – заједно са осталим земљама Западног Балкана – приближи чланству, у земљи која је некада била центар Југославије не јењава дубока политичка и институционална криза. Већ више од годину дана Србију потресају масовни протести, пре свега младих студената, усмерени против корупције и ауторитарног заокрета председника Александра Вучића. У том контексту, у Београду се све чешће говори о Монархији, а краљевска породица све више добија на значају – како кроз учестала јавна појављивања, тако и кроз појачану пажњу домаћих и међународних медија.
Србија се налази у стању политичке узаврелости, са све више гласова који захтевају дубоку промену система. У атмосфери неизвесности, одређену наду препознају и они који заговарају обнову Монархије, осам деценија након што је Југославија пала под тоталитарну власт комунистичког режима Јосипа Броза Тита. Парадоксално, савремена Србија је 2006. године усвојила заставу веома сличну оној некадашњег Краљевства, са грбом на којем доминирају двоглави орао и краљевска круна. Уз то, подршка утицајних великодостојника Српске православне цркве идеји Монархије је континуирана.
Да ли је реч о неостваривој носталгији или о историјској прилици коју монархисти не смеју да пропусте – чињеница је да краљевска породица повлачи конкретне потезе. Актуелни шеф династије, принц Александар Карађорђевић, који је недавно напунио 80 година, учинио је корак који се тумачи као припрема за пренос одговорности, уступајући све већу јавну улогу свом наследнику, принцу Филипу (43).
Поводом скупштине Удружења Краљевине Србије – организације која под покровитељством породице Карађорђевић заговара обнову уставне парламентарне монархије – принц Александар одржао је говор јасне обновитељске поруке:
„Дубоко сам уверен да будућност припада младима и да ће идеја обнове Монархије бити ближа новим генерацијама, јер оне не носе терет предрасуда које су оптерећивале претходне. (…) Мој син, престолонаследник Филип, када за то дође време, преузеће бригу о будућности наше Куће и наставити мој рад. Моја жеља је да му, колико год могу, помогнем да се припреми за овај важан задатак.“
Како истичу упућени, принц Александар се до сада никада није изражавао на овакав начин. Подсећа се и да је он један од блиских рођака краљице Софије, мајке шпанског краља Фелипа ВИ. Истовремено, тек пре две године је зацељена дубока пукотина унутар српске краљевске породице, настала након што се Александров прворођени син, принц Петар, одрекао својих династичких права – одлуке која је изазвала озбиљно незадовољство његовог оца. После дугог периода прекида односа, Александар је прихватио да његов наследник постане други син, Филип, јер је унутрашња криза у династији озбиљно претила да поништи деценијски напор Карађорђевића да се Круна у јавности представи као фактор институционалне стабилности након повратка у Србију деведесетих година.
Александрове речи, међутим, не могу се посматрати изоловано од вести да су и он и његова супруга, принцеза Катарина, прошле године оболели од рака. Током 2025. године већи део времена провели су у Сједињеним Америчким Државама, где су се лечили. Иако последња јавна појављивања указују на повољан ток опоравка, све укупно – у комбинацији са нестабилном политичком ситуацијом у земљи – намеће потребу за јасном стратегијом наследства, каква се сада назире.
Посланици Покрета за обнову Краљевине Србије затражили су смену председника Александра Вучића и јавно се заложили за обнову Монархије. У саопштењу су навели да само повратак Круне може обезбедити национално јединство и зауставити дубоке поделе и поларизацију у друштву, предлажући повратак Карађорђевића на српски престо.
Принцу Филипу, кумчету краљице Софије, покојног краља Константина и Ане Орлеанске, као и других истакнутих чланова европских краљевских породица, не недостаје амбиције да искористи своју историјску прилику. Последњих месеци интензивирао је активности у корист Круне и стекао извесну популарност међу различитим друштвеним и политичким круговима у Србији, укључујући и Покрет за обнову Краљевине Србије (ПОКС) – савез конзервативних странака основан 2017. године, који данас има осам посланика у Народној скупштини.
ПОКС са једнаком жестином захтева оставку председника Вучића и залаже се за обнову Монархије, при чему отворено фаворизује принца Филипа као будућег носиоца Круне, док принца Александра све чешће сматра политички „потрошеним“, показујући јасну наклоност млађој генерацији.
Ипак, управо ту лежи и један од највећих изазова за монархистичке амбиције. Принцу Филипу није лако да прихвати потпуно аполитичну и неутралну улогу, која се традиционално везује за парламентарну монархију. Напротив, он је данас једна од најгласнијих јавних личности у одбрани српског суверенитета над Косовом. Више пута је одбацио француско-немачки план за нормализацију односа са том територијом, који подржава већина држава ЕУ, оцењујући га као „увредљив и неприхватљив“ за Србију. Након друге победе Доналда Трампа на изборима у новембру 2024. године, искористио је и контакте своје породице са утицајним круговима у Републиканској странци, позивајући нову америчку администрацију да повуче признање Косова као државе.
Принц Филип се 2017. године оженио Даницом Маринковић. Имају двоје деце – принца Стефана и принцезу Марију.
