Највећи светски инвеститори
У срцу ове приче су највећи светски инвеститори, гигантски фондови и инвестиционе фирме које управљају трилионима долара. Међу 30 највећих глобалних инвеститора доминирају амерички финансијски гиганти као што су BlackRock, Vanguard, State Street и Fidelity, чији комбиновани портфолији достижу десетине трилиона долара.
На пример, BlackRock управља рекордних 13,5 трилиона долара имовине (закључно са септембром 2025. године), док Vanguard Group следи са приближно 11 трилиона долара. Поређења ради, то су износи већи од годишњег БДП-а многих земаља. Ови инвестициони гиганти су инвестирали капитал својих клијената у хиљаде компанија широм света, што их чини кључним акционарима у скоро свим водећим корпорацијама.
У ствари, подаци показују да су BlackRock и/или Vanguard међу три највећа акционара сваке компаније у индексу S&P 500 (505 од 505 компанија). Још значајније, у око 84% ових компанија, једна од њих је највећи појединачни инвеститор. Ова концентрација капитала значи да шачица фондова има огроман утицај на корпоративну Америку, упркос томе што формално управљају новцем милиона малих инвеститора у Америци и широм света.
Повезана структура власништва Нетфликса и Ворнера
И Нетфликс и Ворнер Брос. Дискавери (матична компанија Ворнер Броса) котирају на берзи, тако да је јавно видљиво ко су им највећи акционари. Занимљиво је да оба гиганта имају практично исте главне инвеститоре. Највећи акционар Нетфликса је Вангард Група са око 8,6% удела, а следи је БлекРок Инк. са око 7,4%.
Скоро дуплирана слика је код Ворнер Брос. Дискаверија, где Вангард држи приближно 11,4%, а БлекРок приближно 7,5% simplywall.st. Трећи по величини је често Стејт Стрит или сличан институционални инвеститор, што значи да такозвани фондови „Велике тројке“ (Вангард, БлекРок и Стејт Стрит) контролишу значајне блокове акција у обе компаније.
Таква преклапања власништва објашњавају тврдњу да је „капитал једне и друге компаније повезан“ – исти инвестициони фондови финансирају обе. Другим речима, иако се Нетфликс и Ворнер такмиче по садржају и тржишту, њихови највећи власници колективно остварују профит без обзира на то ко осваја тржиште.
Доминација у технолошком и медијском сектору
Овај феномен није ограничен само на Netflix и Warner. Идентични водећи инвеститори појављују се у већини технолошких и медијских компанија. Код технолошких гиганта попут Apple-а, највећи акционари су Vanguard (око 7,7% удела) и BlackRock (~6,2%), уз присуство и других великих фондова. Сличан образац је видљив код Microsoft-а, Alphabet-а (Google-а) и других чланова технолошког врха – индексни фондови ових инвестиционих кућа редовно су међу 3 највећа власника.
У медијском и филмском сектору, концентрација капитала је посебно приметна. BlackRock и Vanguard заједно држе двоцифрене уделе у водећим медијским компанијама и студијима. На пример, они заједнички поседују око 18% Fox Corporation-а, 16% CBS-а, 13% Comcast-а (власника NBC-а) и 12% CNN-а.
Сада вам је јасно да је прича о CNN-у и FOX-у чиста бесмислица и манипулација. Све је игра.
Дакле, иза кулиса већине ТВ мрежа, филмских студија и издавача новина налазе се исти финансијски играчи. То значи да велика медијска конкуренција (нпр. између различитих ТВ мрежа или стриминг платформи) често има заједничке власнике иза кулиса. Таква структура изазива дебате о потенцијалном утицају на независност медија, али из перспективе инвеститора, она представља расподелу ризика – улагање у све главне играче осигурава профит без обзира на то која појединачна компанија предњачи.
Исти капитал у прехрамбеној индустрији и војном сектору
Капитал ових инвестиционих гиганата не познаје секторске границе. Чак и у индустријама као што су прехрамбена и одбрана (војска), видимо трагове истих инвеститора. Кроз велике индексне фондове, Vanguard, BlackRock и њихови ривали су постали међу највећим акционарима и у компанијама за храну и пиће и у онима које производе оружје. На пример, у прехрамбеном гиганту PepsiCo, највећи инвеститори су поново Vanguard (око 10% удела) и BlackRock (~8%), а сличну структуру власништва деле и друге глобалне прехрамбене корпорације (као што су Coca-Cola, Nestlé, Mondelez). Ово показује како исти инвестициони фондови профитирају од онога што конзумирамо глобално, било да је у питању медијски садржај или храна на полицама.
Још занимљивији пример је одбрамбена индустрија. Водећи амерички произвођачи оружја и војне опреме, попут Lockheed Martin-а, такође имају идентичне институционалне инвеститоре на врху листе власништва. Према доступним подацима, три највећа акционара Lockheed Martin-а су State Street (око 15% удела), Vanguard (~9,4%) и BlackRock (~7,5%).
Заједно, ова три фонда контролишу скоро трећину власништва произвођача авиона и ракетних система. Слична је ситуација и код других одбрамбених гиганта (нпр. Raytheon, Northrop Grumman), где индексни фондови држе значајне уделе. Дакле, исти круг капитала индиректно финансира и забавни садржај који гледамо и системе наоружања које користи војска, што илуструје домет и диверзификацију инвестиција највећих инвеститора.
Хијерархија капитала и трендови последњих година
Ова испреплетена инвестициона хијерархија резултат је дугорочног тренда раста глобалних инвестиционих фондова, посебно у последњих пет година. Од 2020. године, тржишта су снажно порасла, а инвестиције кроз пасивне фондове су процветале. Укупна имовина под управљањем водећих фондова достигла је рекордне нивое – BlackRock сада управља са око 13,5 билиона долара, а Vanguard преко 10 билиона долара.
Поређења ради, ове бројке су биле знатно ниже на почетку деценије (BlackRock је имао око 9,5 билиона долара у 2021. години). Успон индексних фондова довео је до тога да преко 11 билиона долара глобалног капитала сада пасивно прати берзанске индексе – у односу на око 2 билиона долара пре десет година. Стручњаци упозоравају да је ово увело у нову фазу „финансијске олигархије“, где неколико мега-менаџера држи велике уделе у номинално конкурентским компанијама унутар истих индустрија commonreader.wustl.edu.
За сада је јасно да се извор већине инвестиција у данашњем корпоративном свету може пратити до истог врха капиталне пирамиде, коју чине највећи светски инвестициони фондови и њихови клијенти. Они су невидљива нит која повезује наизглед неповезане пројекте и индустрије, осигуравајући да без обзира шта конзумирамо – било да је то филм, мобилни телефон, оброк или вести – део профита готово увек тече у исте центре финансијске моћи.
Америка је створила највећи финансијски картел у историји човечанства. Одржава га путем медија, брани га оружјем и храни га манипулативним образовањем људи чије дипломе нису ни за тоалет. Да би очувала овај систем, САД покушавају да освоје свет ресурса, како би могли да наставе да паразитирају. Ако то не успе, рат са Кином је неизбежан. Зато Трамп покушава да склопи мир са Русијом. Тајван није довољно велики да се сам одупре Кини, чак и ако га Јапан и Филипини бране.
Иако је ствар једноставна, само мали број људи то разуме. Већину окупирају усташе, четници, партизани, хришћанство, капитализам, комунизам, ислам, монахиње, ЛГБТ идеологија,…
Решење је једноставно. Нека се други кољу и чекајте исход. Никакви агресивни изливи нису искључени. Систем контролише све. Бучни су, свесно или несвесно, оружје система које ће бити употребљено против вас.
Морамо радити на аутономији и сарадњи. Уклонити подстрекаче из нас самих. Учити и анализирати нове технологије које ће бити средство контроле.
Аутор: Мислав П.
Прилагодили србском језику уредништво Борба за истину.
Извор: Логично
