Тог дана најтеже губитке претрпео је 53. гранични батаљон. Изгубљено је много младих живота, због чега се у војним записима и сећањима преживелих овај дан назива „Крвави Васкрс“.

Да би се зауставио силовит продор непријатеља, у борбу су уведени делови елитних јединица Војске Југославије — 72. специјалне и 63. падобранске бригаде. Њихов задатак био је да стабилизују линију фронта, која је била пред пуцањем.

Симболика „дванаест апостола“

У јавности се често помиње симболика „дванаест апостола са Кошара“ — дванаест војника који су погинули на сам Васкрс или у непосредним борбама око тог празника, бранећи положаје на врховима Раса Кошарес и Маја Глава.

Један од њих био је водник Иван Васојевић – Јагуар. Са својим саборцима, на Велики петак одбио је први удар непријатеља, а погинуо је управо на Васкрс, 11. априла 1999. године. Тог дана, када су терористи, преобучени у униформе Војске Југославије, убили Ивана, Предрага Богослављевића, Миленка Божића, Дарка Бјелобрка и вучјака — мајора Листера.

Потпуковник у пензији Драгутин Димчевски, тадашњи заменик команданта 53. граничног батаљона, никада није имао дилему да ли да се придружи својим борцима у рововима.

„Никада, док сам жив, нећу заборавити тај крвави Васкрс, када су на превару убијени моји војници и саборци, јер је група терориста ОВК на Опљазу, код Мусине куће, била обучена у наше униформе и успела да приђе довољно близу нашим положајима“, присећа се Димчевски.

Када је приметио да нешто није у реду, повикао је из свег гласа да упозори војнике у рововима:

„Викао сам: ‘Лези! Лези!’ када је отворена ватра. Видео сам Васојевића како покошен хицима пада. Био је изузетан момак и херој, а убијен је на кукавички начин.“

Један од сабораца описује понашање водника Васојевића тог Великог петка:

„Оставши без муниције, ставио је аутоматску пушку на леђа и пиштољем нам обезбеђивао одступницу. Јагуар је био први у нападу испред своје војске, али и последњи када се повлачила.“

Нажалост, два дана након првог напада, водник Иван Васојевић погинуо је у рејону Маја Глава. У тим борбама погинули су и Миленко Божић, Дарко Бјелобрк и браћа Богослављевићи. Један од нападача довикнуо је Николи Мачку: „Предај се, Србине“, али се он заклонио иза дебеле букве и пребацио до мајора Димчевског.

Укупно је у бици на Кошарама животе дало 108 српских војника, просечне старости 25 година. Њихова жртва остала је симбол отпора и одбране отаџбине.

извор: видовдан