Пуниша Рачић српски политичар из Црне Горе, као народни посланик у скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 20. јуна 1928. године, убио је групу хрватских народних посланика на челу са Стјепаном Радићем, оснивачем Хрватске сељачке странке. Злочин у Скупштини произвео је у земљи тешке политичке последице. Њиме се створила велика напетост у односима између Загреба и Београда. Иако је атентат у Скупштини био личан чин једног човека, што данас поуздано можемо да кажемо, политичари из Хрватске су га одмах оквалификовали као дело организоване завере.
Такозвана «диктатура» коју је мој деда увео као последицу политичке кризе, се не може посматрати као диктатура у модерном смислу, већ више као увођење ванредног стања. Осим тога ту је и питање – Који то диктатор враћа парламентаризам у земљу, што је Краљ Александар и урадио.
Цела држава била је у дубокој кризи. Незадовољство и напетост осећало се на сваком кораку, хрватска политичка криза прелила се на свакодневни живот. Догађаји су се после тога одвијали како су једино могли и морали. 4. јануара наредне године Краљ је примио у аудијенцију Влатка Мачека који му је изнео своје захтеве о потпуној ревизији Устава и формирању државног савеза, односно реалне уније, каква је постојала у Аустроугарској. По подне примио је Прибићевића који се углавном сложио са Мачековим захтевима, за које је сматрао да су „умерени“ и инсистирао да се споразум са Хрватима постигне по сваку цену.
После ових разговора Краљ Александар је дефинитивно преломио да укине Устав и уведе лични режим. Демократском прваку Воји Маринковићу је рекао: „Јесам се заклео на Устав, али сам се заклео да ћу чувати и интегритет државе, а он никад није био у већој опасности.“ А Николи Узуновићу:„Доведен сам у положај да бирам између Устава и државе… У тој дилеми, сам изабрао ово друго, као некада Линколн, када је био у сличној ситуацији, да бира Устав или државу.“
Краљ Александар у више наврата је после тог чина говорио да на крају није имао другог избора. „Дуго сам размишљао, дуго се уздржавао, пре него сам се одлучио“ – рекао је публицисти Анрију Барбију. „Борбе између партија постале су сувише грубе и није било другог средства да се спречи распад земље. Требала је радикална измена у методима управе. Зар сам могао посматрати братоубилачке борбе без интервенције… Да би ово оздрављење земље извршио, ја сам се изложио, не заклањајући се ни иза кога и не тражећи начина да умањим одговорност“.
извор: фејсбук престолонаследник Александар Карађорђевић