Посвећено пријатељици из Енглеске
Ако те занима земља по имену Црна Гора, не тражи је на мапи света или Европе, јер ћеш је, веруј ми, тешко пронаћи. А ако је и нађеш, врх твоје оловке може целу да је прекрије!
Погледај: на мапи је она означена сивкасто-смеђом бојом – као да је неко просуо кафу; али то није кафа – то је тек дивља голет – „карст“. Ту су и мала поља, окружена голим планинама: разгалила би те, кад би само могла да их видиш.
Она нису већа од два-три метра квадратна, а кад би их видела, можда би се сетила древне бајке која каже да је овим крајевима некад корачао чудесни див, а да су поља трагови његових корака.
А ако негде видиш трактор већи од ових поља, нећеш да се изненадиш кад приметиш сељака како оре примитивном „Адамовом плугом“ или како копа тврду земљу мотиком. Кад се приближиш његовој кући, угледаћеш ниску сушницу с малим прозорима, на поду ћеш – када уђеш – видети огњиште.
Можда и не знаш шта је огњиште: то је, просто речено, ватра унесена у кућу и положена на под. Изнад пламена с таванице виси глинена посуда везана конопцем. У њој се кува добро осушена шунка, последња која им је остала, коју ће ипак понудити теби, јер си гошћа.
Изнеће ти и вина – ако си у делу Црне Горе где се узгаја винова лоза, као у Црмници – па ћеш да пијеш слатко црно вино и не знајући да га је исцедила овдашња сиротиња својим босим стопалима. Где год да кренеш, свако ће да те понуди својим властитим ниским троношцем да на њему седиш крај огњишта зацрњеног од дима.
И реч „црногорски“ за тебе више неће да означава само веселу шарену народну ношњу, него нешто мање шарено, али интензивније. Немој да се изненадиш ако ти се земља и људи учине грубим. У многим овдашњим кућама на зидовима још стоје сабље које би ти, кад би знале да причају, приказале сву грубост људи.
Испричале би ти причу о прадеди и деди тог сељака с поља који су водили тешке бојеве с Турцима и како је мала планинска Црна Гора столећима била поприште крвавих битака. Док су све суседне земље, практично цео Балкан, патиле под овим опасним завојевачем, Црна Гора је била земља слободе и нико није могао да је потпуно покори.
Ова дуготрајна борба створила је великог уметника речи који је уобличио вечан споменик црногорском патосу и храбрости. Име му је Петар Петровић Његош, а био је православни владика Црне Горе и највећи песник целог јужног дела Југославије са својом лирско-епском поемом Горски вијенац.
Овде морам да поменем како је твој филозоф и песник Милтон имао велики утицај на њега и његове филозофско-теолошке ставове које је објаснио у свом спеву Луча микрокозма, баш као што је Милтон објаснио своје у Изгубљеном рају. Немам намеру да ти још много причам о историји. Само пажљиво прочитај Горски вијенац – преведен је на енглески још давно – и знаћеш све о црногорском менталитету.
Током Другог светског рата, Црна Гора је – као и увек – била једна од првих република које су подигле устанак против талијанских фашиста који су хтели да окупирају ову сиромашну земљу са нешто мало обале и неосвојивим планинама. Има много гробова расутих дуж целе земље са именима многих народних хероја сведока ове херојске борбе.
Након овог рата Црна Гора је стекла независност и једнака права. Сада је део федерације као Народна република са властитим Централним комитетом која улаже много труда у обнову с циљем да докине вечну пасивност. А ако прође неколико година пре твоје друге посете Црној Гори, моћи ћеш да видиш њен успон много боље него данас.
Ова земља има све услове да буде активан део Југославије и да унутар ње доживи процват. Да само на трен видиш Титоград, њен главни град, обновљен из рушевина, имала би прилику да сведочиш њеном брзом развоју. Не, Црна Гора није пољопривредна земља. Њене вредности су боксит, нафта, железна руда и друга природна богатства која досад нису експлоатисана те ће она бити срећнија и лепша земља него икад пре.
Ево врло кратко и неких чињеница: Титоград је сада већ обновљен, изграђена је пруга Никшић – Титоград, као и велика железара у Никшићу. Осим овога, почела је и изградња велике пруге од Београда до Бара на нашој обали.
Изглед наше земље као и њених људи се променио и мења се из дана у дан. А тебе, странкињу и гошћу, кад опет дођеш у нашу земљу, дочекаћемо са шунком и вином, али ћемо такође и да уживамо у обиљу свега што волимо.
