Пише: Иван Милошевић

“Вијести” су јуче објавили текст о књизи групе аутора о комунистичким злочинима. Таман сам се понадао да је коначно Црној Гори свануло и да ће почети отворено да се прича о звјерствима комуниста током и након Другог свјетског рата, када оно ћорак. Текст је тако написан да је нејасно зашто су комунисти чинили злочине, а посебно је нејасно ко су биле њихове жртве! Ни слово о томе да су злочини над неистомишљеницима, у нашем случају, над четницима, природна особина комунизма и да је тој идеологији у срцу насиље и то у различитим облицима, а ни слова о томе ко су људи чије су кости пронађене у једној од никшићких јама! Када сам прочитао ко су аутори поменуте књиге, припадници садашње и прошле монтенегринске опозиције, један од рецензената је Миодраг Живковић, бивши посланик Лиобералног савеза, схватио сам да ова књига не жели да открива комунистичке злочине, него је њена намјера да их скрива, али тако што ће говорити о њима на принципу сеоских свађа и братственичких омраза! Умјесто онтолошког карактера комуннстичких злочинима они добијају епитет случајних догађаја и скретања са правога пута!

Књига је, како пише у “Вијестима”, плод вишегодишњег истраживања чланова Савјета за контролу полиције и Удружење правника. Када се зна каква нам је полиција, односно УДБА у новом руху и ко су нам вајни правници, већином Титови пионири, јасно је у ком правцу иде поменута књига и шта је њен смисао. Не да омогући, него да спријечи откривање комунистичких злочина, ко их је наредио и извршио! Углавном, ништа се не мијења, а као да је све промијењено, односно комунисти и даље остају поштеђени од казни за оно што су урадили. Нема чак ни идеолошке ревизије, односно јасног става да је злочин иманентан комунјстичком покрету, како у рату, тако и у миру! Аутори чак и то отворено кажу, односно тврде да је њихово дјело написано и објављено због актуелне ревизије прошлости и да је њена сврха да ту ревизију спријече! 

Аутори као да су се охрабрили да ову књигу објаве након става актуелног предсједника Црне Горе да је неприхватљива ревизија Другог свјетског рата! И за ауторе је то неприхватљиво и чак тврде да у Црној Гори не постоје ни услови да крене каква-таква ревизија Другог свјетског рата и тврде да за то још јувијек није вријеме. Невјероватно! Тридесет и четири године након пада комунизма у Црној Гори не постоје услови да се из другачијег угла посматра домаћа комунистичка прошлост! Изгледа да нам треба још најмање толико, па да се створе услови да о комунистичким злочинима причамо отворено и наведемо тачно ко је за њих крив. А и са овом књигом или без ње, свима је јасан одговор – крив је Броз, комунистичка идеологија, и епигони комунизма од 41- до 45. године у Црној Гори, а међу првима Милован Ђилас! 

Јуче сам шетао подгоричким књижарама и причитао брдо наслова Ђиласових дјела. Очигледно да је од Ђиласа створен култ идеолошког дисидента и домађег слободара, бунтовника са разлогом и личности снажног карактера и борца за слободу и права обесправљених! У свијетлу тих наслова, дошао сам до закључка да Монтенегрини поменутом књигом о комунистичким злочинима заправо бране Ђиласа и спашавају га од одговорности за сва звјерства која је наредио или је учествовао у њима током Другог свјетског рата! Замагљују праву причу о тим злочинима и за то користе методу тобожњег истраживања о тим злочинима. А докле допире њихово истраживања, јасно је из одговора надлежних да нијесу могли јаму Котор у околини Никшића да испитају дубље од 35 метара! Изгледа да немају уже дуже од 35 метара, а баш испод те дубине крију се прави одговори шта су и зашто наређивали Ђилас и дружина! 

Текст у “Вијестима” очигледно да је написан како би наивне завео за Голеш планину и створио утисак да грађанисти преобучени у Монтенегрине нијесу по природи комунисти, иако су дјеца комунизма! Као такви по природи скривају све оно што није ваљало током  њихове полувјековне владавине или то претварају у мање инциденте и изузетке од правила. А истина је заправо супротна – насиље и злочин је у природи и карактеру освједоченог комунисте и његове идеологије! 

Наравно, у тексту се само у једној треченици помињу злочини комуниста у Словенији и масакр браће у словеначким шумама и то само због тога што су били четници и заклети краљу и отаџбини. И то је довољан доказ да се тврди да Монтенегрини декламујући тобож о комунистичким злочиниома заправо крију њихове узроке, наредбодавце и извршитеље! 

Монтенегринима је јасно да је било злочина комуниста, али по њима они нијесу толико битни и о томе не треба отворено причати, јер не постоје услови за то. Другим ријечима они се надају да су на власти у Црној Гори и даље дјеца комунизма и да је суштинска ревизија Другог свјетског рата неприхватљива! (То и није далеко од истине, али такву ситуацију треба мијењати и што прије приступити радикалној ревизији) Они желе да и даље његују револуционарне тековине комнуизма, Броза и Ђиласа, али са том разликом што схватају да је било и Јосипових и Милованових грешака. Али, оне су људске и прихватљиве, јер се односе на четнике, односно издајнике и слуге окупатора. На тај начин све је на броју! Комунисти су и даље на власти, а четници су и даље у јамама. Вук (комунист) сит, а и све овце ( четници) на броју!