Посмртни остаци ових мученика, из околних јама, пренесени су након десет година. Међу убијенима је и дјед Милана Мартиновића.

– Одведен је у тим данима са још пет-шест људи. Оставио је четворо дјеце. Да буде још гора ствар, у данима прије тога, 1939. је умрла и баба, тако да је прабака одхранила њих четворо сирочади – прича Мартиновић који је члан Вијећа српске националне мањине из Глине.

Тринаестог маја 1941. године, убијена је и српска интелигенција из Глине и са Баније, њих више од четири стотине.

На спомен-костурници, обновљеној средствима Владе Републике Српске, служен је парастос, прислужене свијеће и положени вијенци.

– Двије хиљаде и нешто жртава звјерски убијених није мало уз све оно колико су у Другом свјетском рату и у свим ратовима у 20. вијеку Срби претрпјели. Ово јесте једна кап, од свих жртава али велико упозорење – наводи Милорад Арлов, предсједник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метотохији.

– Такво звјерство се десило у цркви само зато што је неко друге нације и националности. То је радио комшија комшији – прича Бранка Бакшић Митић, замјеница градоначелника Глине из српске националне мањине

Иван Јанковић, градоначелник Глине каже да је туробна прошлост која је иза нас оставила велики број жртава.

– С обзиром на ситуацију које је ово подручје након потреса, имамо велики задатак обновити куће, зграде, прије свега обновити живот – истиче Јанковић.

Од предратних више хиљада Срба, данас их у Глини живи око хиљаду и по.

извор: ртрс