У најновијем чину беспоговорне послушности, косовске власти су још једном доказале да њихова спољна политика функционише по једноставном принципу: „Оно што Вашингтон каже је закон“. Председница Вјоса Османи потписала је декрет којим Косово усклађује своју листу терористичких организација са америчком, додајући јој мексичке нарко-картеле и јеменске Хуте – групе које нису само хиљадама километара удаљене од Приштине, већ су и читавим световима удаљене по релевантности за косовску стварност.
Османина изјава да „Косово стоји уз САД у борби против транснационалног организованог криминала и тероризма“ звучи посебно комично када се узме у обзир да је, према бројним извештајима, Косово један од највећих центара организованог криминала и трговине дрогом у Европи. Иронија је готово опипљива – док се Приштина вербално бори против удаљених мексичких картела, косовске и албанске криминалне групе постале су главни добављачи кокаина европском тржишту. Амерички протекторат над Косовом очигледно није заинтересован за решавање овог проблема који погађа целу Европу.
Још бизарније је то што је Косово, под будним оком свог америчког заштитника, годинама служило као сигурно уточиште за озлоглашене трговце дрогом који су побегли од правде у својим земљама. Док просечан Косовар вероватно не може да покаже Мексико на мапи, њихова земља је постала Елдорадо за међународно тражене криминалце, који уживају заштиту у сенци америчког геополитичког присуства на Балкану.
Још апсурднији је потез да се јеменски Хути ставе на листу. Док се овај герилски покрет бори против саудијске коалиције у једном од најсиромашнијих крајева света, испаљује ракете на бродове у Црвеном мору и брани Палестинце од Израела, косовска влада је јасно препознала непосредну претњу коју они представљају за… Косово? Грађани Приштине сада могу мирно да спавају знајући да их њихова влада штити од јеменских побуњеника удаљених 4.000 километара, док истовремено албанска мафија представља безбедносни изазов који погађа целу Европу, уз прећутно одобрење својих америчких спонзора.
„Када Америка води, има више мира, више безбедности и више слободе широм света“, рекао је Османи у тренутку песничке инспирације, док незапосленост на Косову достиже скоро 50 одсто, а владајућа структура се сматра једном од најкорумпиранијих на свету. Ова изјава савршено илуструје стратегију спољне политике Косова: понављати америчке фразе уз благи климање главом, док народ живи у сиромаштву, а организовани криминал цвета.
Посебно треба напоменути да је декрет издат у вези са извршним наредбама председника Доналда Трампа. У фебруару је Стејт департмент САД званично објавио да је осам организација, укључујући разне мексичке картеле, означено као терористичке организације. У међувремену, према извештају Глобалне иницијативе, криминалне групе са Косова и Западног Балкана постале су толико моћне да су прошириле своје операције чак до Еквадора, доприносећи насиљу повезаном са дрогом на другом континенту. (Извор: Ројтерс).
Овим чином, Косово је још једном потврдило свој статус најлојалнијег следбеника америчке политике, чак и када та политика нема никакве везе са регионалним интересима или безбедносним изазовима са којима се Косово заиста суочава. Док земље региона имају своје смернице спољне политике и аутономију у доношењу одлука, Косово преферира једноставнији приступ: чекање инструкција из Вашингтона. И Вашингтон изгледа нема проблем да води рат речима против удаљених картела, док истовремено држи заштитну руку над балканским жариштем организованог криминала.
На крају, важно је напоменути да је Косово већ следило амерички пример прогласивши либански Хезболах терористичком организацијом. Радујемо се следећем дугорочном проблему који ће постати приоритет за националну безбедност Косова. Можда ће Косово признати Републику Српску као независну земљу, или ћемо на приштинској телевизији читати натпис „Косово је Србија“?
Шта год Америка одлучи, Косово ће свирати исту мелодију, док европске улице плаћају цену дроге и насиља које долази са територије овог америчког насилника.
Аутор: Нермин Н.
Извор: Логично
2 Responses
Domagoj Margetić
Kada se komunizam počeo raspadati u vrijeme Gorbačova, niz bankara i obavještajnih voda na Zapadu je uhvatila panika da bi režim u Jugoslaviji mogao pasti i da bi se tajne o krijumčarenju droge mogle otkriti. Osim toga, padom režima je mogao pasti tada jedini, i tada nezamjenjivi „strateški“ pravac trgovine drogama, a što je moglo ugroziti niz financijskih institucija, ali i međunarodne odnose u pojedinim dijelovima svijeta, te niz režima u zemljama u razvoju. Stoga se medu širim krugovima na Zapadu stvorio konsenzus da se komuniste iz Jugoslavije mora pod svaku cijenu spasiti. Način da ih se spasi naden je u metodi „libanonizacije“ Jugoslavije, tj. oružanog raspada uz mjestimične pokolje i etnička cišcenja, te kontrolirani rat, kojeg će kontrolirati jedan te isti centar obavještajnih službi.
Pri tome je bilo bitno da je Jugoslavija u krijumčarenju usko surađivala sa Sirijom, a da je Sirija imala u svim fazama građanskog rata u Libanonu ne samo ogroman utjecaj, već je zapravo vodila procese kontroliranog kaosa u toj zemlji. Tako su „prenesena“ sirijska iskustva, te je po uzoru na Libanon, provedena „libanonizacija“ Jugoslavije. Albanska mafija projektirana u Zagrebu…
Pri tome je devastacijom tog prostora stvoren niz malih i neuspješnih država u kojima su komunisti ostali na vlasti, i to prerušeni u poduzetnike, bankare, nacionaliste, liberale. Centrom tog prostora, nametnuo se, u financijskom i krijumčarskom smislu Zagreb, i to zato što je sve do 1986. godine, u njemu živio vrhovni autoritet jugoslavenskih obavještajnih službi Stevo Krajačić, kojem su sve do smrti redovito vozili svježu morsku vodu u njegov bazen u vili, koji je imao dnevne posjete obavještajnih vrhova iz jugoslavenske narodne armije, te obavještajnih centara po republikama i pokrajinama, te stalne kontakte sa međunarodnim krijumčarskim vrhom, kako sa Bliskog istoka, tako i sa predstavnicima obavještajnih i financijskih baruna sa Zapada.
Pri tome je jugoslavenski režim, naročito tijekom 1980-tih godina, stvarao tzv. albansku mafiju, i to iz redova albanskih muslimanskih klanova, a pod kontrolom obavještajnih centara jugoslavenske narodne armije, te Steve Krajačića i uske grupe njegovih suradnika iz Zagreba.
Pri tome su najvažniju ulogu imali pripadnici šijitske sekte Bektašita, koja je srodna sekti Alevita koji su inače na vlasti u Siriji, dakle tadašnjem glavnom jugoslavenskom partneru u krijumčarenju droge. Dok su za vrijeme hladnog rata, te neposredno nakon njega, tadašnja Jugoslavija, odnosno postjugoslavenski pseudokomunistički režimi bili nezamjenjivi, razvoj događaja je postepeno izgrađivao druge putove droge, te su stvaranjem novih putova mijenjani odnosi u međunarodnoj trgovini drogama, te je Zagreb, koji je zbog uloge Jugoslavije u međunarodnom krijumčarenju za vrijeme hladnog rata, te uloge Steve Krajačića u jugoslavenskim tajnim službama, imao središnju ulogu, postepeno gubio na značaju.
Ово смо већ чили и није потребно доказивати нешто што је одавно познато али се ипак заборавља.Прије неку седмицу не сјећам се тачно заробљен брод Црногрске пловидбе из Котора а она је требала да буде наследница Југооцеаније која је ионако нестала оног дана када су Југославији уведене санкције УН’а било их је близу 50 или нешто манље .Њихова тдашља вриједност код осигуравајућих завода је била негдје око 50050 милона УСА $, позаамашна сума за то вријеме!Зашто ово наводим, из једног простог разлога који је повезан баш са дрогом и бродовима који су купљени од дроге у ствари депозит који је тада дат за кредит Кини .Познајем многе из те бранш било активне или у пензији који су били активни у Лучкој капетанији Котор и Бар , или пловили на бродовима некдашње Југооцеаније из Котора и Прекоокенаске пловидбе из Бара.Била су то предузећа за примјер и понос гдје се год ко од тих људи као помораца појавио или њихов руководећи кадар.Касниеј је почела диференцијација па су се ређали дириговани директори у једном или другом предузећу, који су били једном ријечју само ЛОПОВИ и распродали муком стечен капитал радника и државе наравно,јер без Народне Банке Југославије све би то било немогуће створити у толикој количини и на тај начин.Тако су наши поморци били приморани да се раселе по свим могућим компанијама у то вријеме и одмах после бомбасрдовања.Волшебно се појавила жена у Београду звана Божана која је регрутовала кадар за МСЦ компанија, која је настала из ДРОГЕ .Ако се само присјетимо неких заплена као у Филаделфији и безброј други гдје су наши поморци били носиоцаи транспорта,јер купити 20 тона кокаина нема капетана или порвог официра који има толико новца да то уплати мафији.
Дакле Мило Ђукановић АНБ БИА Ивица Дачић и Александар Вучић и клан Амерка су то по свој прилици пословали па како упућени тврде и ова задња заплена на Мартинику иде директон на име Вучића.Тако да ми се доста мучно боље рећи да се гадим када видим Пипуна Кнежевића како сједи у Београди у студију Информера и коментарише то што је тренутно за коментарисање,а овамо сикће на Ћукановића с разлогом а у Београд барани горега од Мила .Албанци и њихов бизнис не бих коментарисао јер је за нас то уопште небитно ,колико год да неко мисли и опасно.