Књига „Не(о)правдано заборављени: Досије о генералу Мајстеру и његовим Србима избрисаним из историје“ аутора Предрага Савића, представља историјску студију о војној и политичкој улози генерала Рудолфа Мајстера у борби за северне границе Краљевине СХС. Посебан акценат ставља на заборављену улогу српских добровољаца који су под Мајстеровом командом ослободили Марибор и Штајерску 1918. године.
Кроз новооткривена архивска документа, сведочанства и анализу идеолошких механизама заборава, аутор разоткрива политичку и историографску неправду учињену генералу Мајстеру и његовим Србима током протеклих деценија. У овом разговору Предраг Савић, познати београдски адвакат и писац, открива неке мање познате детаље и разјашњава историјске енигме.
Које био генерал Рудолф Мајстер?
-Генерал Рудолф Мајстер (1874–1934) био је словеначки војни командант, песник и национални борац, који је 1918. године — након распада Аустро-Угарске — ослободио Марибор и северну Штајерску и тиме утврдио северне границе тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Био је почасни ађутант краља Петра И Карађорђевића, близак српској династији и југословенској идеји. Учествовао је у организацији словеначких и српских добровољачких јединица које су разоружале немачке трупе у Марибору..,..
Зашто је пуних 60 година генерал Мајстер био занемарен у словеначкој јавносити и историјографији?
-Због његових монархистичких уверења и лојалности династији Карађорђевић, Мајстер је био политички неподобан у комунистичкој Југославији. Његове везе са Србима и чињеница да су његови синови били повезани са четничким покретом додатно су допринеле његовој маргинализацији, о чему је врло опширно и аргументовано писао велики истраживач и историчар покојни генерал мајор у пензији Марјан Крањц. Словеначка историографија после 1945. године фаворизовала је партизански наратив, према којем је Мајстер, као и сви остали словеначки генерали из доба Краљевине, систематски потискиван у заборав.
А зашто су Срби заборавили своје сународнике – јунаке који су се борили под командом генерала Мајстера за северне границе Краљевине СХС? Како је њихова велика и незамењива улога у борби за северне границе Краљевине СХС избрисана из историјског памћења?
-Комунистички Брозов режим систематски је потискивао и минимизирао све у вези балканских и Великог рата, јер им се тај део славне српске историје није уклапао у њихов идеилошки наратив. Новија српска историографија фокусирала се на Солунски фронт и централну Србију. Хероји из Марибора и Дравске бановине остали су ван фокуса, а никада није било институционалне воље да се сачува сећање на те борце. Велики је проблем што су након распада Југославије, Срби често приказивани негативно, па су и историјски тренуци сарадње постали табу.
Колико су систематском забораву допринели и Мајстерови синови Хрвоје и Борут, припадници Југословенске војске у отаџбини?
-Значајно. Хрвоје Мајстер био је потпуковник ЈВуО, обавештајац у емиграцији. И Борут је такође, био краљевски официр. И један и други су због тога ухапшени 1944. године. Гестапо их је послао у логор. После рата Хрвоје је био истакнути представник политичке емиграције. Борут је био под присмотром УДБЕ. Цела породица Мајстер имала је досијее у тајним службама, што је довело до њихове потпуне политичке дискредитације и оправдања тишине о генералу Мајстеру током комунизма. Генрал мајор у пензији Марјан Ф. Крањц је у својим студијама све то подробно описао и дао недвосмислен закључак да су то били разлози за маргинализацију генерала Мајстера.
Како се данас у Словенији негује сећање на генерала Мајстера? Чини нам се да је дошло до великог заокрета?
-У новије време у Словенији је 23. новембар проглашен националним празником -Даном генерала Рудолфа Мајстера. Подигнуто је више споменика, отворен је меморијални музеј у његовој родној кући, а 2024. је проглашена Мајстеровом годином. Постоји интензивна државна и друштвена активност у обнови његовог лика као националног јунака, у чему врло значајну улогу игра Звеза (Савез)друштава генерала Маистера, који окупља удружења из 30-так градова..
Шта су показала Ваша истраживања ? Дошли сте до многих екслузивних и непознатих информација?
-Пронађена су документа која потврђују Мајстерову заклетву круни Карађорђевића, његову лојалност, као и детаљи из његове биографије и ратних дневника. Доказано је да није деловао самоиницијативно, већ институционално и у координацији са политичким структурама Краљевине СХС. Ту су досада непознати подаци о његовом пензионисању услед болести. Интересантно је, да су Аустријанци признали (потвдили) унапређење Руфолфа Мастера, који је био мајор у њиховој царској Војсци, у чин дивзијског генерала Војске Краљевине Срба Хрвата. Чак су том приликом доставили његов комплетан војни досије, који се чува у Војном архиву у Београду и који први пут представљамо јавности. Пронађени су аутобиографски записи генерала Мајстера, али и досада непознати извештаји о његовом држању током Великог рата. Ту су и бројни документи из досиеја Дравске дивизије, који бацују нове светло на догађаје у Словенији од 1918. до 1921. годнине! Ту су и докази о једној побуни словеначких војника у редовима Војске краљевине СХС, али покушајима да се успостави ред међу словеначким официрима, тј. спрече пијанства официра, присвајање новца из аустријских војних каса. Искорене злоупотребе службених возила за привате вожње са женама. Очито да многи Словенци нису одушевљени учешћем војном службом у редовима Војске СХС, и да су првенствено желели да се врате својим кућама. Није им се свидјала ни забрана употебе немачког и мадјарског језика у јединицама новоформиране Краљевине!
Ко су били Срби Мајстерови добровољци? Зашто већи број словеначких историчара не признаје термин српски добровољци?
-То су били тек ослободјени српски ратни заробљеници из аустроугарских логора, студенти и прекаљени војници и официри. Према историографски потврђеним изворима током Великог – Првог светског рата, у аустроугарске и немачке логоре било је одведено преко 155.000 српских ратних заробљеника (војника и официра). Од тога, преко 50.000 је умрло због глади, болести и злостављања (највише 1915–1916). У књизи објављујем факсимиле из Војног архива са комплетаним списком од 300 логора у којима су били заточени српски сужњи. Главни логори били су Маутхаусен, Болдогассзонy (Фрауенкирцхен), Арад, Незсидер, Нагyмегyер, Терезíн, Јосефов, Брно и Оломоуц. Браћа Ваухник и остали Мајстерови људи на грааничним прелазима попут Шентиља сачекивали су српске логораше, а Марибору су им шили шајкаче и српске униформе. Појава наоружаних и унуформсаних победничких српских јединица, била је од великог политичког, моралног и војног значаја.
Словеначки историчари избегавају термин ‘српски добровољци’ јер нарушава наратив о аутохтоној словеначкој борби. Срби су потиснути из колективне свести као ‘незгодна истина’, уз разноразна алиби појашњења. На срећу водећи словеначки војни историчари на челу са покојним Марјаном Ф. Крањцом истичу да је термин српских доброовљац оправдан и историјски тачан.
Каква је била улога Милоша и Владимира Ваухника у одбрани северних граница?
-Милош Ваухник био је официр и близак Мајстеров сарадник, аутор књиге „ПЕ-Фау ин XX. столетје“, у којој бележи кључне догађаје и Мајстерове ставове. Милоша цитирам на треидесетак места у мојој студији. Владимир Ваухник био је војни изасланик у Берлину, близак сарадник Иве Андрића, и један најистакнутијих обавештајаца у светкој историји. То је човек који открио многе Хитлерове тајне, па чак и датум бомбардовања Београду, који нажалост у Београду нису прими к знању на време, јер је генерал Симовић удавао ћерку. Браћа Ваухник имају битну улогу у очување сећања на генерала Мајстера.
Генерал Мајстер није био само врстан командант, већ и виспрен геополитичар. Шта је Мајстер тачно рекао о последицама одустајања од идеје о Великој Србији и шта је то донело Словенији и Хрватској ?
-Мајстер је изјавио: „Срећа је што су Срби одбацили идеју велике Србије и одлучили се за заједничку државу свих Јужних Словена. Тиме су показали политичку зрелост и разумевање историјског тренутка. Нама Словенцима то је била прилика за опстанак.“ Ову изјаву забележио је Милош Ваухник у својој књизи. А онда су је цитирали и други аутори.
–Генерал Мајстер био задужен и за Корушку? Шта је пресудно утицало на резултате Корушког плебисцита?
-Првествено воља светских моћника, који су Аустриајнцима омогућили да спроведу изборни инжињеринг. Не треба сметнути са ума ни слабу словеначку кампању, подељеност словеначке политике и изостанак војне подршке. Српске трупе су одлуком светских моћника повучене из Корушке, коју су поделили на две изборне зоне. Аустријска пропаганда је била јача уз огромну финасијску подршку немачког крупног капитала, који је управљао свим привредним ресусрсима у Корушкој. Словенци су изгубили већину територије због неорганизованости и непостојања подршке савезника. Након повлачења Мајстерових снага из Корушке 1919. године и демобилизације словеначке војске по наредби медјународних субјеката, уследио је плебисцит под надзором Међусавезничке комисије. Словеначка политичка сцена била је разједињена, а сарадња са Београдом неефикасна. Српске трупе су раније повучене (протеране), што је омогућило аустријској пропаганди да шири страх од ‘српске окупације’. У таквој атмосфери, становништво је већином гласало за останак у Аустрији. О свему томе пише у досад непознатом биографском запису генерал Мајстера, који је био похрањен у Војном архиву и чије факсимиле по први пут обелодањујем у књизи.
Да ли је Хитлер 1941. године протеривањем Словенаца из Штајерске осветнички деловао због успеха генерала Рудолфа Мајстера 1918. године?
-Постоји снажна веза између нацистичке наредбе из 1941. године за потеривање 260 хиљада Словенаца и успешне акције генерала Мајстера из 1918. године. Мајстеров војни и политички потез оставио је трајан гнев у редовима аустријских и немачких националиста, који су Словенију и Марибор сматрали вековним немачким земљама. Хитлер је решио да се освети за понижење које им је приредио генерал Мајстер. Приликом своје једине посете Марибору, 26. априла 1941. године, непосредно по окупацији Југославије, Хитлер је рекао: “Учините ми ову земљу поново немачком!” Седамдесет хиљада од нациста протераних Словенаца уточиште је пронашло у поробљеној Србији, где су их отворених срца дочекали српски домаћини.
Наловна фотографија: Предраг Савић поред споменика генералу Мајстеру у Птују
Извор: Тамо далеко
