Парастосу, који је служио парох бихаћки Славиша Милиновић, присуствовали су министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, државни секретар у Министратству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров, представници СУБНОР-а, Удружења „Гаравица 1941“, Борачке организације, Организације старјешина Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је данас да Срби памте своје жртве, а поштују и туђе, те да никада неће скрнавити спомен-обиљежја на стратиштима на подручју Српске, нити Федерације БиХ.

Егић, који је рекао је да ратној застави БиХ не приличи да буде на овако светом мјесту.

Он је навео да је у Другом свјетском рату на ширем подручју Бихаћа према одређеним подацима страдало 12.000, а да према подацима британских обавјештајних служби то је било скоро 15.000 углавном Срба, а мањим дијелом Јевреја.

На обиљежавању страдања у Гаравицама и данас отворене провокације из Федерације.

У Спомен-парку још увијек стоји ратна застава ФБиХ постављена крајем августа иако Комисија за очување националних споменика БиХ то није дозволила.

Данас српско стратиште у Гаравицама препуштено је пропадању и забораву, иако је под заштитом Комисије за заштиту националних споменика БиХ.

Усташе су почетком Другог свјетског рата извршиле масовни покољ српског цивилног становништва, у којем је убијено више од 12.000 људи, међу којима је био велики број дјеце и 148 бихаћких Јевреја.

На неколико масовних стратишта у околини Бихаћа у току 1941. године звјерски је убијено више од 15.000 Срба из шире околине.

Бихаћ је почетком Другог свјетског рата био сједиште новоосноване жупаније Независне Државе Хрватске под називом Крбава и Псат.

Новопостављени жупан Љубомир Кватерник је у јуну 1941. године забранио Србима и Јеврејима приступ Бихаћу и околини града, почели су прогони, затварања и убијања Срба и Јевреја.

Споменик је подигнут 1949. године, а тек 1981. године меморијални споменик, дјело архитекте Богдана Богдановића.

Комисија за очување националних споменика БиХ донијела је 2013. године одлуку да се Гаравице прогласе за национални споменик.

Сјећање на злочин НДХ над Србима у Гаравицама код Бихаћа се, као историјски догађај од републичког значаја, обиљежава у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске.

извор: ртрс