У Холандији је десет младих људи примило Свету тајну Крштења и Миропомазања и приступило Цркви Христовој, Српској и Светосавској. На крштењу су добили имена: Марија, Ксенија, Ирина, Стефан, Катарина, Гаврило, Агатон, Софија, Димитрије и Јован.Обред су служили протојереј Горан Ковачевић, јереј Небојша Мастиловић и јереј Крсто Станишић, на холандском и енглеском језику. Новокрштени су иза себе имали годину дана катихумената, редовне катихизе, разговоре са свештеницима и литургијски ритам који је, како кажу, вратио смисао у свакодневицу. У припреми су уз наведено свештенство, учествовали и протођакон Дејан Радошевић.
Поред поука, заједница је неговала праксу литургије на холандском језику, једном месечно и на српском сваке недеље и празником. Већ од октобра почиње нови циклус катихиза за Холанђане који желе да приступе православној вери пријављених је преко 15. У последњим годинама примећује се пораст интересовања за православље међу Холанђанима, нарочито у раним двадесетим, при чему највише прилазе Српској или Руској православној цркви.
Свештенство Епархије западноевропске уз благослов епископа париског и западноевропског Јустина, води мисију простом логиком отворених врата: прихватити раширених руку, пружити љубав и гостопримство, обезбедити катихизе, поуке и пастирско старање и тиме испунити заповести Христове.
У позадини ових тихих, али снажних догађаја стоји шири европски контекст. Континент који се удаљава од својих традиционалних и хришћанских вредности производи осећај дезоријентације, па многи трагају за ослонцем, за заједницом која не мења правила из седмице у седмицу. Православље са својим литургијским дахом и континуитетом предања, нуди управо то: мир, дисциплину и припадање.
Ово нису „бројеви“, већ имена и лица. У земљи ветрова и лала, српска православна заједница расте. Стрпљиво и доследно, човек по човек.
извор: српски угао
