–Поред пописа, основни задатак лежи у коначном номиналном разграничењу између српског и црногорског народа. Постојање црногорске нације неупитна је чињеница и то у овом тренутку није нешто на шта можемо утицати. Ипак, можемо утицати на стабилизацију и јачање сопственог националног корпуса. Постојање Срба са дуалним идентитетом такође је чињеница и њима се мора приступити на пажљив и прагматичан начин.Сваки други вид дјеловања изазваће контраефекат, сматра Вук Оровић, оснивач Сршпске демократске иницијативе.
Он додаје да када је ријеч о државном питању и остварењу квалитетнијих права српског народа, постоје различите креативне идеје – од идеја о регионализацији Црне Горе, па надаље.
–Без жеље да залазимо толико дубоко, за почетак је неопходно да српски политички актери у Црној Гори учврсте свој утицај на власт. Такође, проблем Закона о држављанству још је једно од питања које треба ријешити у нашу корист. Када је ријеч о држави Србији и Србима из Србије, неопходно је да се на прави начин едукују о црногорском питању и свим његовим специфичностима. Постојање црногорске нације је факат и то је тако. Такође, морају да схвате комплексност црногорског друштва, а прије свега да буду свјесни сложености српског народа Црне Горе и пута којим тренутно идемо, а који нимало не обећава. Од Срба из Србије и појединих српских политичара и интелектуалаца често се чују поређења Србије и Црне Горе са Њемачком и Аустријом.
Ријеч је о потпуно апсурдним поређењима. Прије свега, српски национални корпус у Црној Гори је и даље изузетно снажан, како у погледу броја становника (и у погледу реалне и у погледу пописне бројке), тако и у погледу културолошког утицаја (идентитетска питања, језик итд.), појашњава Оровић.
Када је ријеч о овим германским државама, у Аустрији се 81,1% становништва изјашњава као Аустријанци, наспрам свега 2,7% Њемаца, којих је готово три пута мање од бивших југословенских народа са аустријским пасошем и тек нешто више од Турака. Да ли је то пут којим желимо да се креће српски народ Црне Горе?
–О међусобном односу Аустријанаца и Њемаца такође се да дискутовати. Поред тога, свако ко Црној Гори жели судбину Аустрије – нереалан је и не жели јој добро. Аустрија је на бројним пољима прилично јединствена и потекла је од некада велике империје, богате традиције, док се будућност црногорске државности вјековима везивала за будуће уједињење са Србијом. Црна Гора дуго времена није располагала ни средствима за самостално функционисање, а велико је питање располаже ли и дан данас. Интерних различитости је превише, а оне се могу минимализовати како креативним политичким рјешењима која се односе на питање њеног државног уређена, тако и радом на стабилизацији српског националног корпуса. Само тако ће се стећи услови за успостављање какве такве стабилности и мирне сарадње како међу Србима интерно, тако и између Срба и припадника осталих народности које красе Црну Гору, вели он.
На крају крајева, групица Срба из Србије није се противила отцјепљењу Црне Горе 2006. године, правдајући то предвиђањем да ће Срби у међународној заједници добити глас више. Посљедице таквог размишљања трпимо и данас.
-Из тог разлога, битно је да Срби из матице на квалитетнији начин изучавају црногорско питање и да се суздрже штетног дјеловања и парола које само могу наштетити српском националном јединству на овом простору. С друге стране, подршка Београда изузетно је битна и радује што она постоји. Ипак, неопходно је да се ради на њеном усавршавању – у сваком могућем аспекту. Такође, битно је да дио дуално опредијељених Срба научи да су политички системи и режими привремени, а српство вјечно – закључио је Оровић.
