-Превише пута смо гледали како се преко леђа српског народа понавља историја, само са новим лицима и старим порукама. Ових дана у Црној Гори гледамо графите „УЧК“ по нашим зидовима, слушамо о хапшењима странаца, а истовремено ничу табле и натписи који искривљују истину о деведесетим и сију ново зло међу народом. У Мељинама, исписивали су ознаку „УЧК“ — симбол крвавих злочина над Србима. Такви натписи нису порука мира, него пријетња да се оно старо зло поново диже из пепела. А код Мориња, диже се нова плоча — гдје се на тлу Црне Горе пишу ријечи о „великосрпској агресији“, као да треба да се стидимо што смо бранили своје куће и огњишта. И све то док наш народ ћути и гледа како се историја прекраја пред нашим очима. Па питам јавно: Зар нам је мало било страдања кроз вијекове?, наводи се у саопштењу војводе Милете Павићевића.
Он додаје да од турских зулума, преко усташких ножева, до шиптарских метака — зар нијесмо довољно сахрањивали синове, браћу и очеве? Зар нам опет неко спрема да будемо криви што постојимо?
-Не смијемо дозволити да се то понови. Нећемо дозволити да се по Црној Гори шире симболи оних који су палили српске куће и убијали наш народ. Нећемо дозволити да се наш народ поново претвори у мету, док се други приказују као жртве. Ми, у Црној Гори, нијесмо дошљаци нити гости. Овдје су нам коријени, гробови и крсне славе. Зато кажем свима јасно и гласно: Не дирајте нам име српско, не дирајте нам светиње, не дирајте нам памћење! Не позивам на мржњу, али позивам на будност. Јер кад народ заспи, историја се пробуди – и угризе га из мрака. Зато нека знају сви: Ми смо народ који прашта, али не заборавља. Народ који ћути, али кад проговори – говори истину. И народ који је научио да брани своје, па макар и сам стајао насупрот свијета. Са вјером у Бога, за Краља и Отаџбину!, закључује Павићевић.