Стријељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 њемачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.

Одмазду су Њемци отпочели већ у недјељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, према историјским изворима стријељано 416 мјештана. Ипак, 416 мјештана није било ни близу квоте коју су Њемци тада прописали: „100 за једног“. Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. октобра стријељају. Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама. Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се посљедица за своје породице, Њемци су се послужили триком да је све због замјене личних карата.

Ухапшене људе су затворили у касарну „Танаско Рајић“ и одатле их одвели на стријељање 21. октобра.

За три дана је стријељано око 3.000 људи, а међу њима и много дјеце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву.

Крагујевачка трагадија је, како историчари упозоравају, била позната у Другом свјетском рату одмах пошто се десила и готово одмах је постала симбол страдања дјеце и цивила у ондашњим Југославији и Србији у Другом светском рату.

Спомен парк „Крагујевачки октобар“, у оквиру ког је и музеј „21. октобар“, као и песма Десанке Максимовић „Крвава бајка“ чувају сјећање на стријељане грађане.

У Музеју „21. октобар“ су, између осталог, изложене личне ствари страдале дјеце – капе, ђачке књижице, ордени, документа, све оно што су имали код себе када су стријељани.

Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.

Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стријељану дјецу и грађане, да његује културу сјећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и умјетничке манифестације и активности.

Велики школски час крај споменика стријељаних ђака и професора одржава се од 1971. године.

извор: ртрс