Прослављамо у највећој радости, драга браћо и сестре, живоносно и преславно Васкрсење Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа.
Сва дјела Божија, почевши од стварања свијета и човјека и све што је Господ говорио, дјелао и чудотворио, врхуне у Васкрсењу Христовом. У њему добијају пуни и вјечни смисао. Васкрсење открива тајну Христове личности и Његовог безграничног човјекољубља. Све што је човјечије, све осим гријеха, овим спасоносним догађајем обесмрћено је и овјековјечено.
У овом Празнику над празницима, на светим богослужењима, на таласима Божијег милосрђа, славословимо Нашег Искупитеља и Спаситеља јер нас је Он учинио судионицима и сапричасницима његовог Васкрсења и његове вјечне славе.
Бог наш, Творац неба и земље, не имајући потребу да себе спасава, не будући подложан страдању, труљењу и смрти, због своје безграничне љубави према човјеку примио је људску природу и ушао у овај свијет, долину суза, да добровољно прими крсна страдања и смрт, ради нашег спасења. Смрт, у немогућности да држи Сведржитеља творевине бива Њиме побијеђена и Христово Васкрсење постаје побједа над смрћу за свакога од оних који се по својим силама и снагама уподобљавају Христу, иду Његовим благословеним стопама и творе вољу његову.
Свјетлост Васкрсења донијела је преокрет и спасоносни преврат у цијелој историји свијета и човјека. Она је засијала у једном историјском тренутку, и њена свјетлост се не умањује, него нас вјечно грије, и нас, као и наше претке који су били и остали вјерни Крсту и Васкрсењу Христовом. Васкрсли Богочовјек доноси нови смисао свему и открива нам да човјек није биће за смрт, као што неки философи говорише, већ биће за заједницу љубави и живот вјечни.
Охрабрени, укријепљени, искупљени и истински препорођени Христовим страдањем и Васкрсењем, добијамо нову перспективу живота. Не онакву какву нам нуде познати и моћни овога свијета, обећавајући више, боље, јаче, и веће, него перспективу вјечнога живота. Било какав људски прогрес који пред собом нема визију вјечног живота и вјечнога смисла постојања човјека и свијета, неминовно нас „заводи за Голеш планину“ и чини да развијамо лажно осјећање сопственог напретка и бољитка иако се суштински нијесмо промијенили на боље. Стога, у последњих неколико вјекова, у ери технолошког и сваког другог прогреса, видимо да унапређење људског живота није ишло у корак са тим достигнућима. Могло би се рећи да је технолошки прогрес омогућио да будемо много ефикаснији у повређивању једни других. Осиљени властодршци су усавршили контролу над потчињенима, над њиховим животима и савјестима. Неразумна производња оружја за масовно убијање довела је овај свијет у опасност од самоуништења. Све ово не значи да је људски труд на развоју науке и проницању у тајне материјалног свијета сам по себи нешто лоше и некорисно. Ово само показује да људска природа за своје исцјељење изискује нешто несразмјерно веће. Шта је то ваистину више, боље, јаче и вредније од свега пролазног, према чему свјесно или несвјесно тежимо, открива нам Васкрсење Христово које управо прослављамо.
Господ је својим животом и учењем открио да се до истинског добра долази не господарењем над другима, него служењем и жртвовањем за ближње. Који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. Јер Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот Свој у откуп за многе (Мт. 20, 26-28).
Господ је дошао у овај свијет „да живимо Њиме“ (1. Јн. 4,9). Живјети Христом значи живјети у радости Васкрсења. Ту Васкрсну радост потискује само гријех који стјешњава човјекову душу, сатјерује је у смрт и пакао. Не жалостимо својим гријесима Светога Духа којим смо запечаћени у светом Крштењу када смо дали завјет Богу да ћемо се храбро борити против зла и гријеха. У супротном гријех ће прерасти у погубне пороке и страсти, па и у болести зависности које се данас шире као епидемија. Све те демонске појаве упропашћују биће човјеково, разарају бракове, породице, кумства и пријатељства, трују цијело друштво.
Учимо се, драга браћо и сестре и дјецу своју научимо, да чинити добро и гајити идеал врлине није нешто застарјело и превазиђено. Вјерујући људи, који узрастају у врлинама, надахути Духом Светим, знају да свјетлост добра, истине, поштења, правде, чистоте и љубави никад не застаријева и не губи своју вриједност.
У ове свијетле празничне дане, гледајући на ратне страхоте и проливање људске крви, страдања невиних, посебно дјеце, жена и старих треба да умножимо своје молитве за мир у свијету. Забринути смо због тога што се све гласније истиче закон јачег, што се велича сила, а презире правда и истина. Ми правослвани хришћани радо се придружујемо разумним, за сада ријетким и тихим, позивима за обуставу ратова, за дијалог и могуће измирење међу сукобљеним народима. Узнесимо зато наше топле молитве Васкрслом Господу који прима сузе жалоснице од свих што су у невољи да подари мир зараћенима, утјеху свима који страдају и да обнови све живом надом (1 Пт. 1,3) Васкрсења.
Видимо да, нажалост, још увијек нема мира ни сигурности за наш многострадали Српски народ на вјековима распетом Косову и Метохији. Поред свих резолуција и споразума, поред присуства миротвораца који треба да обезбиједе сигурност за све, наставља се прогон наших сународника са њихових вјековних огњишта, догађају се свакодневна хапшења и застрашивања недужних. Трпећи свакодневне притиске и неправде, Срби јуначки опстају на Косову и Метохији, вјерни својој Цркви, немањићким светињама, огњиштима и гробовима својих предака. Дивећи се њиховој храбрости, радујемо се што и наш вјерни народ из Црне Горе све више посјећује своју страдалну браћу на светој српској земљи и што се сваке недјеље и празника заједно са њима Богу моли у славним српским задужбинама Пећкој Патријаршији, Високим Дечанима, Грачаници и осталим светињама.
Овај свијетли Празник улива у наша срца силу љубави Божије да превазилазимо наше слабости и да волимо једни друге. Славимо свечано и саборно, црквено и свенародно празник Васкрсења Христовог грлећи једни друге у заједници вјечне Божанске љубави. Радосно пјевамо: опраштамо свима и све Васкрсењем Христовим. Усхићена душа Цркве Божије свједочи да је Васкрсење дан који створи Господ и све позива да се радујемо и веселимо у њему (Пс 117, 24). Он има свјетлост првог библијског дана и славу будућег незалазног дана и Царства небеског у коме је и наша вјечна радост. Усрдно се клањамо Васкрсењу Господњем, јер Крстом његовим дође радост свему свијету. Зато са цијелом Светом, Саборном и Апостолском Црквом смјело исповиједамо и радосно пјевамо: данас је спасење свијету јер Васкрсе Христос као свемоћан (Васкршње јутрење).
Са овим празничним мислима и молитвеним жељама од свег срца честитамо свијетли празник Васкрсења Христовог цијелом богољубивом свештенству, преподобном монаштву и благовјерном народу Митрополије Црногорско-Приморске, и свим људима добре воље, уз најрадоснији поздрав:
Христос Васкрсе!
Ваистину Васкрсе!
