На територији Горњег Полимља налази се бројно историјско наслеђе о којем се води мало или се не води нимало рачуна… Одговорност за то се простом логиком може, прије свега, потражити управо на адреси Министарства културе које се током тродеценијске владавине ДПС-а маћехински односило према историји и наслеђу Црне Горе.
Мој осврт на стање споменика културе у Горњем Полимљу требало би да послужи и као мотив и опомена свима нама да нешто хитно предузмемо, како бисмо спријечили њихово очигледно пропадање.
Долина Лима је одувијек имала велелепна здања, угледне личности, учествовала је у свим битнијим историјским догађајима, стари су нам оставили велико културно-историјско богатство на шта су Васојевићи и те како поносни. За десетине културно-историјских споменика, тродеценијска владавина ДПС-а никада није показала довољно пажње и бриге, а захваљујући тој немарности неки од тих културно-историјских споменика су запуштени, па чак и порушени. Жалосно звучи да је око 70 одсто културно-историјских споменика у Горњем Полимљу у лошем стању и без трајне и одговарајуће намјене, а 30 одсто је готово у рушевинама. Примјер такве немарности је и школа у Крушеву, општина Андријевица, која је као једна од најстаријих државних школа у Црној Гори основана још 1882. године и која је скоро један вијек представљала културно-образовни центар читавог краја. Све то нам говори да би овај објекат требало да буде под посебном пажњом Министарства просвјете и Министарства културе. Има још неописиво много школских објеката на руралном подручју који су претворени у рушевине и о којима више нико не води бригу… Неки од занемарених објеката имају историјску вриједност попут родне куће Михаила Лалића.
Парадоксално изгледа податак да су старе власти на челу са ДПС-ом изгубиле кључ од родне куће Михаила Лалића, првог добитника Његошеве награде 1963. године за роман „Лелејска гора“, лауреата НИН-ове награде за 1973. годину за роман „Ратна срећа”.
Напуштени објекат једне од најстаријих световних школа у Горњем Полимљу, оне у мјесту Крушево, надомак Мурине, пропада, иако су мјештани села Улотине, у више наврата од Владе Црне Горе тражили да изнађе могућност за санацију и очување.
Њена 140 година дуга историјска вриједност као да више никога не интересује, а са зидина отпадају лагано цигле, камен и црепови, и сваке године је у све горем стању.
Мјештани подсјећају да тај руинирани и напуштени објекат, смјештен поред регионалног пута Андријевица – Плав већ деценијама одаје једну ружну слику, иако су у њему својевремено наставу похађале бројне генерације ученика. Расположиви подаци указују да је школа у Крушеву, као једна од најстаријих државних школа у Црној Гори, основана још 1882. године и да је скоро читаво једно столеће представљала културно образовн центар читавог краја.
Прије нешто више од тридесет година, реконструкцијом пута Андријевица – Мурино – Плав, шлола из Крушева је измјештена у новосаграђени објекат у Улотини, чиме је практично озваничен крај њене просвјетитељске мисије.
Од тада школска зграда у Крушеву је остављена на милост и немилост зубу времена, уз тек по неки уздах оних из старијих старијих генерација који су у њој стицали прва знања.
-У више наврата смо указивали надлежним институцијама да школа на Крушеву због свог просвјетитељског значаја представља својеврстан културно-историјски споменик. Истицали смо да је та зграда дуги низ година препуштена константном пропадању и да би овај објекат требало да се сврста под посебну пажњу државних институција, како би се извршила њена детаљна санација, причају мјештани овог краја.
Они истичу да су у више наврата предочавали да би то морало да се уради по угледу на све развијене земље које посебан значај придају узвишеним образовним и културним вриједностима, старим објектима од историјског значаја.
–Ни послије политичких промјена, када смо очекивали веће окретање Владе сјеверу, надлежне институције до данашњих дана нису одговориле на наш захтјев. Зато од неке будуће Владе тражимо да наш предлог коначно озбиљно узму у разматрање, како би се ова зграда сачувала. Не можемо ми очекивати да јој се врати стари сјај, али да се сачува од потпуног пропадања, овај објекат то заслужује. Мјесто му не може бити боље, одмах поред магистралног пута, наглашавају мјештани.
У Мурини и Улотини присјећају се са сјетом да је ова школа некада радила у двије смјене и да су наставу изводила четири учитеља.
-Са жаљењем се присјећамо времена кад је школа на Крушеву, као прави светионик знања, била пуна ђака. Било је тада лијепо слушати како дјечија граја испуњава цијели овај простор на обалама Лима. Данас та зграда изгледа крајње запуштено, што је, крајње непримјерно, тим прије кад се зна да су у њој прва слова научили врсни интелектуалци, пјесници, умјетници и велики број оних, из Горњег Полимља, који су заузимали значајна мјеста у друштву, истичу мјештани.
Они сматрају да би било најприхватљивије да се зграда бивше школе на Крушеву поправи и претвори у неку врсту музеја.
-Предлажемо да се изврши санација постојеће зграде на начин што би се претворила у неку врсту етно музеја у којем би се, између осталог, одржавали културно програми. Искрено надамо да ће славни историјат школе на Крушеву заинтригирати и ширу друштвену заједницу и да ће се изнаћи могућност за поправку оронулог објекта, јер је оставио неизбрисиви просвјетитељски траг, поручили су мјештани.
Школа поред пута од Андријевице према Плаву, ближе Мурини, у мјесту Крушеву, већ је оронула толико да евентуална средства за њену санацију можда и нису тако мала. Да потпуно пропадне, било би штета.
Мјештани Горњег Полимља више, како кажу, не знају ни коме припада овај објекат.
По томе како изгледа, најприје би се могло рећи – никоме.
извор: фејсбук Удружење Васојевића, Приморја и Боке
