ВАСКРШЊА ПОРУКА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ И МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ ЈОАНИКИЈА

О ВАСКРСУ 2025

СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЈЕРНОМ НАРОДУ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКОПРИМОРСКЕ

Велича душа моја

Васкрслог у трећи дан из гроба,

Христа Живодавца!

Христос Васкрсе нек се небеса веселе и земља нек се радује! Сви свјетови видљиви и невидљиви нека прослављају Васкрсење Христово, Празник над празницима и славље над свим другим прославама. Очистимо сва наша чула, нека се наше духовне очи просвијетле вјечном Божијом свјетлошћу да бисмо видјели славу Васкрсења Христовог и да чујемо анђелско радујте се. Из гроба нам засија сунце правде Христос и све озари божанским блистањем свога Васкрсења.  

Ридање Великога Петка претвори се у тријумф, славље и побједу. Гледали смо са болом у души страдања Христова. Трпјели с Њиме поругу и понижење, сараспињали се Његовом Распећу, доживјели Његову живоносну смрт и погребење, а сада се душе наше испунише преизобиљем утјехе и радости које добисмо Његовим тридневним Васкрсењем. Са Христом прођосмо кроз огањ и воду, са Њиме пређосмо из смрти у живот. Давни прелазак Јевреја под Мојсијевим вођством кроз воде Црвеног мора назван је Пасхом, али тај догађај, иако чудесан и спасоносан, само је слика и праобраз нашег хода са Христом од Његовог страдања, крста и смрти, до Његовог и нашег Васкрсења. Зато је овај Празник назван Новом Пасхом која превазилази стару, колико и сунце својом свјетлошћу надмашује свјетлост звијезда. У старој Пасхи Мојсије се показао као вјерни служитељ Божији и посредник привременог избављења вјерног народа од смрти, а у Новој Пасхи Син Божији Исус Христос лично предводи и свештенодејствује наше спасење, открива нам славу свога божанства Његовом побједом над смрћу. Спасење и избављење које нам је даровао није привремено као Мојсијево, него вјечно. У Њему је испуњење смисла старозавјетне Пасхе, а кроз Нову Пасху, даровао нам је себе као вјечни живот, радост и пуноћу смисла. Зато Црква Божија прославља Васкрсење Христово као Нову Пасху,  и саборно, једним устима и једним гласом пјева „Пасха свештена данас нам засија, Пасха нова и света, Пасха тајинствена, Пасха свечасна, Пасха Христос избавитељ, Пасха непорочна, Пасха велика, Пасха вјерних, Пасха која нам двери рајске отвори, Пасха-освећење свих вјерних“.

Јављајући се женама мироносицама које су заједно са Пресветом Богородицом испиле чашу жалости и горчине на Голготи, Васкрсли Спаситељ утјешио их је ријечима Радујте се! Не бојте се! Њихова срца, до тада прожета дубоком жалошћу, одједном су се испунила неисказаном и неодузимљивом радошћу. Ове благовијести, које је мироносицама саопштио Побједитељ смрти, нијесу упућене само њима, нити само апостолима, него и свакој вјерујућој души, цијелом свијету. Не само давним покољењима него и нама и будућим нараштајима. За све оне који се знаменују Крстом Христовим, нема више ниједне туге ни жалости, ни патње коју Господ Васкрситељ не може уклонити. Нема покајаног гријеха који неће опрати,нити душевне ране коју неће исцијелити. Његово безгранично човјекољубље,запечаћено Његовом крсном жртвом за спасење свијета, заблистало је Васкрсењем. Из Његовог отвореног гроба излило се као моћна ријека на цио свијет, на праведнике и на грешнике, на сву дјецу Божију.

​Видимо како је Господ послије свог Васкрсења сабрао своје ученике, иако су се на Велики Петак сви, осим светог Јована Богослова, разбјежали кад су видјели Његово страдање, а Петар га се по људској слабости и одрекао. Видимо безгранично снисхођење Његове љубави људским слабостима апостола и Петровом искреном покајању. Колико је год био дирљив Његов сусрет са апостолима, још више је славан и значајан, јер су  том приликом апостоли постали истински очевици и свједоци Његовог Васкрсења. Он их је, до тада подложне слабостима и кукавичлуку,учинио неустрашивим и непобједивим. Удостојивши их да буду свједоци Његовог Васкрсења, испунио је њихова срца Божијим миром и огњеним даровима Духа Светога, дајући им тако небеско пуномоћство да проповједају цијелом свијету Његову благу вијест и побједу над смрћу.

Ми православни хришћани, који се препознајемо по светој и чистој апостолској вјери, сабирамо се у ове свијетле пасхалне дане око Васкрслог Христа у Божијим храмовима, на светим богослужењима, да се сјединимо са Господом кроз свете тајне Његове и једни са другима у истој вјери, нади и љубави. Знајући да је безгранично снисхођење Спаситељевог милосрђа према нашим многобројним слабостима и манама, за које се искрено кајемо, оснажени духовном силом, превазилазимо наше међусобне неспоразуме и бесмислена непријатељства, одбацујемо мржњу, обнављамо наше заједништво и братску љубав.

У свјетлости празника Васкрсења Христовог сваког човјека вјерног и невјерног, људе других вјера, другачијих и супротних мишљења и увјерења,прихватамо као своје ближње, поштујући их као непоновљиве и слободне личности. Имајући у виду да сви људи добре воље по својој савјести траже добро, и труде се да га остваре, спремни смо да с њима заједно радимо на умножењу добра у нашим животима и у овом, од Бога нам повјереном свијету.

Са прославом овог Празника започећемо у Митрополији црногорско-приморској обиљежавање великих и значајних јубилеја, на првом мјесту 1700 годишњицу Првог васељенског сабора, да се са љубављу сјетимо врлина и заслуга његових 318 светих отаца и да се њиховим богонадахнутим учењем духовно обогатимо. Прославићемо такође и Његошеве јубилеје -180 година „Луче микрокозма“ и његове гробне цркве – Ловћенске Капеле, уз свечано обиљежавање стогодишњице од њене обнове 1925 године. Подсјећамо и опомињемо цијело Његошево духовно потомство, у Црној Гори и свуда у свијету,да смо дужни испунити Његошеву последњу вољу и аманет који нам је оставио! Знамо како су се комунистичке власти огријешиле о Његоша када су срушиле његову цркву, рушећи тако и његов аманет и скрнавећи његов гроб, па због тога позивамо садашње власти у Црној Гори да исправе грешке својих претходника и донесу одлуку о обнови Капеле на Ловћену и испуњењу Његошевог завјештања, да његове свете мошти почивају у тој цркви коју је подигао и посветио Светом Петру Цетињском. Подсјећамо све и на предсмртни вапај Црној Гори блаженопочившег Митрополита Амфилохија да се обнови Капела на Ловћену по њеном првобитном изгледу из 1845 године, да се у њој положе свете мошти Његошеве, с тим да се садашњи маузолеј сачува као споменик. Надамо се да ће савремена Црна Гора испунити ову вапајну молбу нашег великогпретходника и Његошев аманет у потпуности извршити, а тако и његов благослов призвати на себе и на све који у њој живе.

Гледајући свакодневно ужасавајуће и апокалиптичне ратне призоре на подручју Украјине и Палестине, умножимо и сјединимо наше молитве за успостављање мира међу сукобљеним земљама. Започети дијалог најутицајнијих земаља о престанку ратних дејстава и враћању мира међу завађеним народима доживљавамо као милост Божију која нам улива наду о коначном повратку мира. Помолимо се усрдно, драга браћо и сестре, Васкрслом Господу да благослови оне који су поменути дијалог започели, нека их уразуми својом мудрошћу, да успоставе праведни и трајни мир у Украјини и Палестини. Да би се такав мир постигао,треба одмах да престане насиље над свештенством, отимање храмова, скрнављење светиња и угрожавање вјерских права и слобода које садашња власт у Украјини врши над канонском Украјинском Православном Црквом. Нажалост по истом обрасцу припрема се државни терор над Естонском Православном Црквом гдје тамошње власти спремају закон о забрани те Цркве која има многовјековну историју свог јеванђељског дјеловања у тој земљи. Гоњење Цркве у поменутим земљама са циљем насилне измјене вјерског идентитета православних народа преставља срамоту за цио просвећени свијет посебно за Европу као колијевку цивилизавије и правног поретка.

Кад говоримо о гажењу вјерских и других људских права дужни смо обратити пажњу на дугогодишњу угроженост српског народа на Косову и Метохији од стране приштинских власти. На тој завјетној земљи, Српској Палестини како је Његош назва, православни Срби и данас трпе насиља и отимања имовине, безразложна хапшења и свакодневна застрашивања. Поред свих, на папиру важећих резолуција и споразума, на самом дјелу остали су без икакве правне сигурности. О томе свједоче многа нерасвијетљена убиства, прогони, пребијања, пљачке и остала насиља која су на Косову и Метохији некажњено починили албански терористи над Србима за последњих 26 година. Међутим, и поред свих неправди које свакодневно трпе,остали су вјерни својим светињама и огњиштима својих отаца, подносећи неправде и страдања Христа ради. Велика нам је утјеха што је вјерни народ из Црне Горе увијек спреман да помогне и на сваки начин подржи нашу браћу и сестре на распетом Косову и што је свим срцем одан великим светињама на тој светој српској земљи. Тако чинећи слиједимо наше највеће учитеље Светог Петра Цетињског, Његоша, Краља Николу и блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

Ових дана у јавности Црне Горе развила се полемика о враћању вјеронауке у основне и средње школе, чему се противе вајни заступници људских права и тобожњи браниоци грађанске и секуларне Црне Горе. У вези овог важног питања подсјећамо све учеснике у овој полемици да је Црна Гора најбрже напредовала у сваком погледу и достигла највећи међународни углед док је имала вјеронауку у својим школама. Осим тога, право на образовање спада у основна људска права и оно се не може испоштовати уколико не укључује и право на вјерско образовање. Ако Црна Гора није спремна да испоштује легитимна права свих, па и оних својих грађана који желе да њихова дјеца имају вјеронауку у државним школама, као што је то случај у већини земаља Европске Уније,она тиме подрива своју секуларност и показује да у том погледу није у стању да се одрекне мрачних тековина тоталитарног комунистичког система.

Прослављајући Празник Васкрсења, Празник Христове побједе над смрћу, ђаволом и над сваким злом, Празник свјетлости и славе Божије, Празник праштања, мира и братске љубави,отворимо своје душе и срца за све људе, ближње и даљње, нарочито за дјецу, сирочад и сиромашне, за болеснике и ожалошћене, за све оне који пате и трпе неправду у овом свијету. Загрлимо једни друге, подијелимо са свима и добро и зло,да би, сјединивши се са свима у љубави,још присније се сјединили са Христом–Извором вјечног живота и љубави, вјечне свјетлости и радости, коме приличи свака слава, част и поклоњење, заједно са Беспочетним Оцем Његовим и са Пресветим и Благим и животворним ДухомЊеговим.

Честитајући најсрдачније Празник Васкрсења Христовог нашој духовној дјеци и свим људима добре воље призивамо очински и архипастирски благослов на цијело свештенство, преподобно монаштво и сав благочестиви вјерни народ Митрополије црногорско-приморске са празничним поздравом

   Христос Васкрсе!

Ваистину Васкрсе!