Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера Црне Горе-ПИР

Као предсједник Партије пензионера Црне Горе, имам  обавезу да кажем истину коју многи знају, али мало ко смије јавно да је  изговори. Црна Гора није у кризи због народа, већ због  кадрова  које власт бира, због одговорности, односно неодговорности политике. Ова држава свјесно одбацује своје најискусније људе, а онда се чуди што институције не раде, што привреда  стагнира и што се млади масовно селе.  То није случајност. То је последица политике у којој је подобност важнја од знања, а партијска књижица вредније од биографије.

Данашња генерција пензионера у Црној Гори је  најобразованија, наискуснија и најодговорнија генерација коју је  ова држава икада имала.  То су људи који су водили системе, управљали привредом, градили инфраструктуру и  држали државу функционалном у много тежим условима него што су данас.  И шта је њихова „кривица“. То што не пристају да ћуте и климају главом.

Умјесто да буду ослонац државе, пензионери су проглашени теретом. Умјесто да буду савјетници и  коректив власти, гурнути су на маргину.  А на њихова мјеста доведени су људи без искуства, без резултата и без одговорности. Зато нам се држава  води методом покушаја и грешака—само што грешке плаћају грађани.

Ово није само генерацијско питање. Ово је питање опстанка државе. Ниједна озбиљна  земља не гради   будућност  тако што брише сопствено незнање. Само несигурне власти се плаше струке. Само слабе политике  бјеже од  људи који знају више од њих.

Партија пензиоенра Црне Горе не тражи власт ради власти. Ми тражимо промјену начина управљања државом. Тражимо да знање поново постане  мјерило  вриједности. Тражимо да се  искуство врати  у институције. Тражимо да се држава престане водити као партијска прћија.

Пензионери немају лични интерес.  Они више не граде каријере, не дугују ништа партијским центрима моћи и не  зависе од фотеља.  Управо зато су најопаснији за лош систем—јер могу да кажу истину и да је бране аргументима.

Црна Гора данас не пати само од недостатка стратегија, већ од  недостатка људи који знају да их спроведу.  Не патимо од недостатка закона , већ од недостатка оних који разумију како  систем функционише.  И све док се одлуке  буду доносиле у уским партијским кругивима, а не на основу знања и искуства, криза ће се само продубљивати.Ово је последњи тренутак да се  направи заокрет.  Или ћемо вратити  струку и искуство у државу , или наставити да тонемо у  импровизацију и хаос.  Трећег пута нема.

Црна Гора има људе који могу да је извуку из кризе.  Ако их будемо игнорисали, онда  проблем није  у кадровима-већ у политичкој вољи.

А за такву политику, Партија пензинера Црне Горе-ПИР ће се  борити—јасно, гасно и без  повлачења.

Ово више није питање мишљења, већ питање одговорности. Свака власт која свјесно игнорише знање и искуство, свјесно ради против државе. Сваки дан без струке у институцијама је нови дуг који остављамо будућим генерацијама. Свака одлука донесена без знања је корак ближе суноврату.

Црна Гора нема луксуз да више учи  на сопственим грешкама. Превише је грешака већ плаћено.  Или ће политика  коначно склонити сујету и пустити струка да ради свој посао, или  ће морати да преузме пуну одговорнст за слом система који сама  производи.

Ово није пријетња, ово је упозорење.

Јер држава која одбацује своје најискусније људе, одриче се сопствене будућности. А власт која се плаши знања, већ је  изгубила  легитимитет да води државу.Партија пензионера Црне Горе неће ћутати. Нећемо тражити дозволу да говоримо истину. И  нећемо се склонити   пред онима који су државу свели на  партијски експеримент.

Или ће се знање вратити у институције—или  ће институције изгубити право да говоре у име грађана.

То је избор. Вријеме је да се направи.

Свака држава која слови за демократску и напредну, пензионери су право богаство. Они су савјет друштва и државе. Они су најцењенији слој друштва.