Аутор: Тихомир Бурзановић

Европски пројектовани утицај, балканска реалност

 Брисел је већ двије деценије присутан на Балкану кроз обећања о интеграцијама, реформама и демократизацији. Међутим, иза званичних наратива крије се сложен систем утицаја који се у јавности назива бриселска хоботница — мрежа политичких, економских и безбједносних механизама којима се државе региона обликују према интересима водећих чланица ЕУ, а не према интересима сопствених грађана.

 Србија, Црна Гора, Република Српска и Косово и Метохија данас су четири различите тачке истог притиска. Четири експериментална полигона. Четири примјера како Брисел користи своју „меку“ моћ, која понекад постаје сасвим тврда.

Пипци у Србији: Признајте Косово и улазите, али никада не улазите

Бриселски притисак према Србији постао је константа њене савремене политике.

 Лажна перспектива чланства

 Србија је годинама на „европском путу“, али без реалних шанси да постане чланица. Брисел држи Београд у ходнику, јер му таква Србија — трајно зависна, несигурна и притиснута — највише одговара.

 Преговори о Косову као полуга уцјене

 Брисел се поставља као неутрални посредник, али д‌јелује као адвокат Приштине.Обавезе Србије се прецизно контролишу, док се обавезе Приштине — посебно формирање ЗСО — гурају под тепих.

Енергетски притисак

 ЕУ жели прекомпозицију енергетског тржишта Србије кроз:смањење зависности од руског гасапреусмјеравање енергетских инвестиција на компаније из ЕУ, блокаду руског капитала и технологије

 Све под плаштом „безбједности“, а заправо у интересу Њемачке и других енергетских гиганата.

 Медијско-политичка инфраструктура Брисела

 Финансиране невладине организације, „аналитички центри“, одређени медији и дипломатске мреже обликују наратив о Србији као „проблематичној држави“. То служи као оправдање за константно туторство.

Црна Гора: Бриселски лабораторијски експеримент

Ако је Србија притиснута, Црна Гора је — програмирана.

Креирање политичких елита

Брисел је у Црној Гори директно учествовао у конструисању неколико генерација политичких елита које функционишу као продужена рука ЕУ интереса.Критеријум није способност — већ послушност.

 Амбасаде као сједишта моћи

 Америчка, њемачка, британска и француска амбасада у Подгорици често су имале већи утицај на унутрашњу политику Црне Горе него сами грађани. Брисел надгледа, али амбасаде командују.

 Правосуђе као инструмент контроле

 Кроз „реформе“, ЕУ је успјела да направи систем у којем: кадрови блиски одређеним амбасадама улазе у правосуђе, тужилаштво постаје политички инструмент, европске препоруке имају јачу снагу од Устава

 Црна Гора тако постаје примјер земље која губи суверенитет и прије уласка у ЕУ.

Идентитетска инжењерија

 Брисел се отворено мијеша у:питање статуса СПЦ, идентитетску политику, културне пројекте, образовање.  Све то са циљем стабилизовања „европског идентитета“, што у пракси значи брисање традиционалних оријентација.

Република Српска: Бриселско кажњавање непослушних

У РС Брисел не користи дипломатију — користи казне.

 ОХР као извршна рука ЕУ и НАТО

 ОХР је постао политички инструмент за дисциплиновање РС. Иако се представља као „неутралан“, већ годинама ради у интересу унитаристичких пројеката у БиХ.

  Санкције као механичко средство притиска

 ЕУ без икаквог правног основа уводи санкције политичким представницима из РС. То није дипломатија, већ политичко кажњавање.

 Економска блокада

 Фискални и развојни пројекти који долазе преко ЕУ намјерно се успоравају у РС. Инфраструктура касни — али притисци не касне никада.

 Наративна демонизација

 Медијски простор ЕУ систематски гради слику о РС као „реметилачком фактору“, чиме оправдава све будуће интервенције, чак и оне које су у супротности са Дејтоном.

Косово и Метохија: Најјаснији пројекат бриселске хоботнице

За Брисел, Косово није дипломатија, него пројекат који мора успјети. EULEX – мисија која је од безбједности направила политику.  Умјесто да штити Србе, EULEX је често:легитимисао једностране потезе Приштине, игнорисао насиље над Србима, балансирао у корист косовских институција

 Манипулација преговорима

Све што припада Србима постаје „тема преговора“.Све што припада Косову — „готова ствар“. Пристанци Београда – обавезе Приштине. Србија мора све. Приштина не мора ништа.

 Признање Косова као ултиматум

 Брисел жели признање Косова не због Косова, већ због:НАТО интереса, стратешког потискивања Русије, стабилизовања европских граница по властитом моделу

Како хоботница функционише? Механизми и пипци

Бриселска хоботница д‌јелује кроз пет главних пипака:Дипломатски притисак – стални позиви, захтјеви и условљавања.Економске уцјене – фондови у замјену за политичку послушност.Медијско-пропагандне мреже – обликовање јавног мњења.НВО сектор – производња „аналитичара“ и „стручњака“.Контрола политичких елита – селекција подобних политичара.

Резултат је регион који изгледа демократски, али функционише као протекторат.

 Европа да — туторство не

Бриселска хоботница показала је да ЕУ на Балкану не тражи партнере, већ поданике.Ипак, Балкан није простор без историје, без идентитета и без кичме.

Европа може бити пут — али не може бити господар.

 Ко то не разумије, гријеши више него што мисли: народи овог региона научили су да преживе и веће империје.