Пише: Иван Милошевић

Брате Павле, прошло је више од пола године од постављања твога споменика у Горњем Заостру. И таман толико од његовог нестанка, мистериозног преласка из села у село, из цркве у цркву… Онима који су те прогонили прије 80 година, прогоне те и данас, односно њихова дјеца нијесу мање бијесна на тебе него њихови очеви. Изгледа да су наслиједили од очева неку хистерију и страх када се помене твоје име. Као да има неко посебно значење, као да је шифра за неки други, тајанствени свијет, гдје људи не ходају, него ваљда пузе и гдје не једу, него само повраћају и траже нешто чега нема. Брате Павле чим се помене твоје име као да се пробуде неке скривене фантазије и као да нека непозната крвна зрнца прораде насљедницима комуниста када чују нешто о теби. Имају жељу да се свете самима себи зато што се твоје име још увијек чује у Црној Гори. Вољели би да и тако безгробан, без крста и опијела, нестанеш и из свијета мртвих и да твоје непостојање буде од неке нарочите категорије, можда онтолошке, ванземаљске и мистично непознате! Не желе о теби ни након 80 година да било шта чују, бјеже од тога као ђаво од крста и крсте се наопако и опако, све у намјери да те избришу из књига, пјесама и предања! 

Читам данас да су три малољетника комунистички судови ослободили кривице да су узнемиривали, вријеђали и одузимали телефоне новинарима који су дошли прије пола године у Горње Заостро да овјековјече појављивање твога споменика. Истина, очекивао сам да судије пресуде по комунистичкој правди и правици и да свакоме ко је тога дана био у ГЗ одрежу, ако не затворску, онда барем новчану казну. Како да без тога прође скуп посвећен твом споменику и сјећању на твоју борбу проитив комуниста, усташа, Њемаца, Италијана… Ипак, неким  чудом се то десило. Иако је окупљање у ГЗ било најављено у медијима попут неког скупа терориста и мрачних побуњеника, у судском смислу, све је прошло безазлено и без било чије кривице. Истина, брате Павле, твоја кривица је одавно доказана и утврђена иако нигдје није записана, али ваљда твоју кривицу и не траба доказивати, то је нешто што се подразумијева, то је као да у десет ујутру кажеш да је дан, а 10 увече да је ноћ. То нико нормалан не провјерава, па зашто би било ко (не)нормалан и провјеравао јеси ли ратни злочинац, кољач и таманитељ свега што није српско. То је јасно као дан, иако нигдје није утврђено и нико се данас не би могао заклети да те је видео да си радио што нијеси требало да радиш. Али, брате, такав имиџ те бије и нема ти друге, мораш да прихватиш кривицу иако ти нико није пресудио да си крив, то дође као нека комунистичка мантра, понавља се до бесвијести и све док се не прихвати као истина иако са истинпом везе нема! 

И када данас и комунистички судови кажу да није сигурно да је било напада на новинаре, а сви су већ прихватили да је напада било и то у таквом облику да се и козама јежи на глави, не знаш шта да мислиш и коме да вјерујеш. Тако је то када си ти у питању, све се зна и у исто вријеме не зна. Сви су сумњиви и имају неке скривене намјере, па и они који те не виде, кажу да су те видјели и да су осјетили твоје руке у својим рукама и да су те видјели негдје на некој ливади и шумарку у ГЗ и да си не осврћући замакао иза прве букве и нестао у шибљу и са собом понео своју и њихову кривицу! Оставио си те комунистичке синове напуштенима и тужнима и некако си их и мртав разоружао и избио све аргументе из главе и суочио их са њиховим митовима, празнинама и гудурама! 

Колимо сам прочитао твој споменик је прошао тестове Основног и Вишег суда и није их положио. Утврђено је да се твој споменик појавио, па нестао, а са њиме као да су нестале и новинарске магле о тајним нападима и одузимањима фото-апарата, магнетофона и телефона. И више се ништа не зна. Ко је ту кога напао, ко је кога видио и када, па и зашто и да ли је требало да буде скупа у ГЗ или није, све је постало некако релативно, непостојеће и неподношљиво! 

И када се све сабере као да је твога споменика било и није било, као да си се прије пола године појавио, а и нијеси! Као да је било скупа у ГЗ, а можда и није, као да су се јеле кољенице и пило пиво, а као и да свега тога није било и као да је све било само нека издајничка халуцинација без краја и почетка, али која и даље траје и стоји као укопана изнад Црне Горе и опомиње да може бити и онога што није било, а могло је бити! 

Брате Павле, потпуно си на нос обалио све ове данашње комунистичке синове и већ преко 200 дана не даш им да мирно дишу и спавају. И даље очекују да те негдје виде и још једном притјерају уза зид и коначно и за сва времена ти пресуде и утуву у главу да иако си био и постојао, то нијеси био ти, него неко други, а да је твоје име измишљено и скуцкано од неких непознатих слова и да не значи оно што је значило, него да није било од овога свијета и да се није рађало нити умирало! 

Суде судије и ослобађају! Као да се и кају што суде баш теби и твојим јатацима. Као да их стиже нека грижа савјести јер те и мртвог прогоне и не дају ти ни да мртав будеш. Не знам шта је у питању, брате, али мора да си крив, па писало то негдје или не писало. Како да нијеси крив када те оволико мрзе и мртвом ти суде, чак и ослобађају! Крив си брате, крив да не можеш бити кривљи. Али неким чудом, као да се твоја кривица окреће против оних који је траже и суде јој, па те ослобађају одговорности и твоје јатаке, па и оне маљољетне, препуштају њима самима и куме их Богом да те више не помињу и да те заувијек забораве. И тек тада ће сви бити задовољни, посебно ова дјеца са виртуелном петокраком у глави, јер ће схватити да таман толико колико те мртвог гоне, враћају те у живот и око тебе окупљају све оне који желе да те чују и виде твој споменик. И зато одбацују пријаве и јавне и тајне кривице. Шта ће им, када само теби иду у прилог и чувају те од заборава. 

Брате Павле, нестани и не враћај се. Биће свима боље, а теби је ионако свеједно!