Пише: Иван Милошевић

Бог се јави, брате Павле! На Саставцима у Подгорици пливало се данас за часни крст и часно се пјевала пјесма „Од Тополе, па до Равне Горе“. Понекима у Подгорици уши је поцијепао дио те пјесме гдје се помиње твоја извидница. Као да их је гром стрефио из ведрог неба, као да им се у сну јавио сам ђаво и његове слуге, као да им је у домове кроз прозор упала најезда скакаваца и осталих паразита! Гдје да се пјева о твојој извидници, твојим војницима и о теби, брате Павле! То је овима из „Вијести“ и „Побједе“ као највећи смртни гријех за који нема опроштења, тај гријех не може да се окаје и заборави, они га изнова и изнова извлаче на свјетлост дана и над њим се куну да мртви четници и мртве војводе неће проћи у Црној Гори, па да планета стане и да наглавачке сви одлетимо у свемир. И након те галактичке катастрофе и нестанка свијета и вијека, „Вијести“ и „Побједа“ би писали о твојој извидници, Горњем Заостру и твом споменику! 

Брате Павле, видио сам негдје на јутјубу монтажу како израњаш из таласа Мораче и придружујеш се пливачима за часни крст. Јесте монтажа, али за „Вијести“ и „Побједу“ то није монтажа, за њих си мртав живљи него да си жив, за њих на оном свијету само ти постојиш и повремено се јављаш у земаљском времену и узбуњујеш духове данашње комунистичке милиције у редакцијама двије дневне новине у Црној Гори. Када они пошаљу новинаре на неки задатак чији су актери Срби, репортеру се нареди да слуша, биљежи и снима само једно – Тебе и твоју извидницу, мртве војнике и јатаке! Не може ништа да им промакне што се тебе тиче, у оближњем грму виде твој споменик и твоје сјенке из свијета мртвих, а у сваком пјевачком слогану препознају твоју бесмртну пјесму о краљу и отаџбини! Када „Вијести“ и „Побједа“ зашиље перо и наоштре тастатуре, нема ти помоћи! И када те нема, они те измисле и када нијеси ту и оправдано одстутан, они те пронађу, скину и извуку са онога свијета и почну да са твојим ликом плаше младе и старе и да се не урекну пјевају комунистичке пјесме и остале револуционарне бајалице и ангажују КИЦ „Поп хор“ да растјерује четничке демоне по Црној Гори и враћају их у Аладинове и остале боце и замандаљују их пакленим катанцима и бравама са седам кључева! 

Брате Павле, ни за живота нијеси толико био присутан у колективном памћењу овога народа као данас. А за то су најзаслужнији новинари и уредници „Вијести“ и „Побједе“, одмах објаве када те неко помене, а шпијуна имају ко зна колики број. Прате свадбе и остала весеља и снимају и пријављују. Не дај Боже, да у Црној Гори постоји твој гроб, па да те неко посјети и запали свијећу. По томе како се понашају новинари и уредници „Вијести“ и „Побједе“ била би им то задња или предзадња! 

Не би ме чудило да „Вијести“ и „Побједа“ ових дана покрену иницијативу за ревитализацију тврђаве Грможур, да ставе прозоре на тамошње ћелије и скупе све поскоке са тог острова, како би дочекали неподобне јатаке и остале обожаваоце Павла Ђуришића и његових војника. Били би пресрећни да их имају окупљене на једном мјесту и да онда могу да их кажњавају и изгладњују до миле воље и док им не досади. О сваком затворенику, јатаку и обожаватељу лика и дјела Павла Ђуришића, писали би свакодневне фељтоне и организовални јавна окупљања за њихово јавно суђење и пресуђивање. Нема тог мајчиног и четничког сина, који би се спасио од идеолошке милиције и остале напасти из „Вијести“ и „Побједе“, морао би да ревидира милом или силом и да то јавно изјави преко њихових јутарњих страница и све то потврди у нејељном броју и културно-политичком додатку! 

И док комунистичка њихова милиција ради свој посао и снима гдје се о теби пјева, твојим јатацима и поштоваоцима не преостаје ништа друго него да о теби пјевају и да те славе на српским окупљањима, пливањима и разгибавањима. Па ко више издржи и покаже се виталнији за преживљавање. И све тако у круг, брате Павле, и сваки дан или барем сваки мјесец „Вијести“ и „Побједа“ се враћају на почетак и почињу 45-ту од јанура, па до децембра. И иако мјесеци пролазе, за њих године стоје, приковале се за петокраку и њене хриде и свака лађа која хрли у будућниост разбије се о њене подводне и надземне гребене!

Брате Павле, буди срећан што нијеси жив, јер ни приближно не би био толико омиљен, поштован и прогањан. И мртав као да си јачи од свих ових новинарских и осталих идеолошких милиционара. О њима више нико не пјева, али о теби и данас се пјева. На велику жалост „Вијести“ и „Побједе“!