”Гле дивнога сада видјенија
Сунце правде и земљу огрија
Син достојни Оца превјечнога
Обука се у человјечество”
Луча Микрокозма – П. П. Његош
Прослављајући празник Христовог Рођења дивимо се Божијој љубави према роду људском. Нема те људске ријечи, ни мудрости ни вјештине која до краја може открити тајну Божије љубави. Зато славимо и величамо онога који је Неизрецив, Безграничног који је примио наша ограничења и својим рођењем отворио нам бескрајне видике свога Царства. Његов долазак у овај свијет описали су свети апостоли Матеј и Лука истичући само најважнија свједочанства о том јединсвеном догађају од којег почиње нова ера људске историје. Свети Јован Богослов сажима сва свједочанства у једно и најважније: Логос постаде тијело (Јн. 1,14). Логос је Син Божији Јединородни, Свјетлост од Свјетлости, Бог истинити од Бога истинитог кроз кога је све постало. Он је свјетлост истинита која просвећује свакога човјека који долази на свијет (Јн. 1,9). Јавио се као Бог у људском тијелу, у исцијељеној и цјеловитој људској природи, унизио себе и поистовјетио се са нама остајући Бог, савршен и свемоћан. Када Јован свједочи Логос постаде тијело, он говори да смо добили пуноћу Божанског живота у тијелу, пуноћу његове истине, љубави и правде. Бог је примио људску природу да би нам својом безграничном љубављу даровао сва своја безгранична савршенства.
Гледајући новорођеног Исуса у наручју Пресвете Богородице, својим духовним очима видимо љубав Божију, видимо како је Отац наш Небески ријешио да спаси цио свијет и све људе. Зато су се у сусрет Спаситељу покренули небо и земља, сва творевина учествује у слави његовог доласка. С неба се заорила анђелска пјесма Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. Источне мудраце, сљедбенике библијског Валаама, доводи звијезда до Витлејема, до колијевке Новорођенога да му се поклоне као Спаситељу свијета. Прости људи чистога срца, пастири из околине витлејемске, примивши позив од анђела, дођоше Богомладенцу и у њему препознаше Пастира душа људских. Свети Јосиф Обручник, гледајући Сина Божијег који се роди као човјек, невидљиво прима од Бога награду за чување части и дјевства Пресвете Богородице. Црквени пјесник кличе да сва товревина приноси благодарност Богодјетету: анђели пјесмом, небо звијездом, мудраци даровима, пастири дивљењем, земља витлејемском пећином, пустиња јаслама, а Пресвету Богородицу прославља као најузвишенији принос Богу од стране цијелог човјечанства.
Улазећи у овај свијет као нејако дијете рођено од Пресвете Дјеве Господ Исус Христос ушао је у крајњу биједу људску. Рођен у мрачној пећини, у пелене повијен и у јасле сточне положен, снисходио је људима, отуђеним од Бога који пребивају у тами гријеха, у области и сјени смрти (Мт. 4,16). Овим снисхођењем није обеснажио свемоћ свога Божанства него је показао каква је његова љубав. Она добровољно прима свако понижење и иде на крст да се жртвује за спасење свијета. Његово рођење, у знаку снисхођења људској немоћи, указује на његову крсну смрт кроз коју ће се и прославити и својом побједом над смрћу све вјерне учинити учесницима своје вјечне славе. Зато у његовој дјечјој немоћи, очима вјере видимо Божију свемоћ, а кроз његову беспомоћност докле у јаслама лежи, гледамо нашег Избавитеља и Спаситеља душа људских.
Док је цијела творевина славила рођење Спаситеља, тадашњи властодржац Ирод ковао је планове да га убије. Због тога се света породица склони са малим Исусом у Египат, бјежећи од злобе Иродове, а он поби у Витлејему и његовој околини четрнаест хиљада дјеце, до двије године узраста, како би био сигуран да је међу њима убио и Богомладенца. Иако је давно прошло Иродово вријеме, остало је до дана данашњега насљеђе његове злобе која изазива проливање невине крви у зараћеним државама и народима. Гледајући на данашње погубне ратне призоре ми хришћани треба да се усрдно Богу молимо да ниспошље своје милосрђе на овај свијет и да прекрати мржњу и крвопролиће. Дужни смо и пред Богом и пред људима да подигнемо свој глас за измирење сукобљених народа, са надом да ће Бог просвијетлити умове владара завађених држава, те да кроз искрени дијалог успоставе трајни мир и владавину правде и права за добро њихових народа и свега свијета
Овај Божић, драга браћо и сестре, ми у Црној Гори дочекујемо у сјенци ужасне трагедије која се догодила на Цетињу прије неколико дана. Састрадавајући свим бићем у болу са ожалошћеним породицама, молимо се за покој душа невино пострадалих, међу којима су и двоје дјеце, и за живот и оздрављење рањених. Призивамо у помоћ светог Петра Цетињског миротворца да врати мир и спокојство овом граду и да заштити од сваког зла породице које у њему живе. Због зла које је прорадило кроз несрећног убицу морамо се сви дубоко забринути. За све нас остаје безброј отворених питања шта ћемо предузети да се убудуће овакве несреће никада више не догоде. Увјерени смо да све установе у нашој држави, укључујући цркве и вјерске заједнице, могу дати свој допринос општој безбједности, солидарности и унапређењу квалитета живота. Са вјером у Божију помоћ, а уз посвећеност проблемима и истрајан рад на рјешавању истих, можемо учинити много. Није мало ако дјеци и омладини помогнемо да нађу нешто вредније од улице. Ако нађу себе у науци, умјетности, спорту или било ком поштеном и часном раду, можемо бити сигурни да ће тако најбоље помоћи себи, својим родитељима, својој вјери и отаџбини.
Христово рођење открива божански смисао сваког рођења. Љепота хришћанског брака узводи родитеље, мужа и жену, до тајне духовног очинства и материнства. Они ће заслужити пуно достојанство благословених родитеља ако своју дјецу науче православној вјери и хришћанским врлинама, ако их учине синовима и кћерима Оца нашег небескога и Мајке Цркве. Осим родитеља, у подвигу доброг одгајања, васпитања и образовања дјеце и омладине, узвишену улогу имају и наставници у свим васпитно – образовним установама од вртића до универзитета. Наставник, било кога ранга, не учествује само у преношењу корисног знања, него, уколико је добар примјер за углед, благотворно утиче и на формирање личности својих ученика. Ако хоћемо да се школство у Црној Гори свестрано унаприједи треба на првом мјесту испоштовати достојанство наставника и пооштрити критеријуме за избор и додјелу тог узвишеног звања.
Иако смо оптерећени међусобним подјелама, честим несрећама и жалостима, сваковрсним патњама, једном ријечју – горким насљеђем Адамовог гријеха, никада нијесмо без наде и утјехе. Горе имајмо срца! Међу нама је Спаситељ који просвјетљује таму овог свијета и свима отвара врата раја. Богомладенац Христос донесе нам опроштај грехова, разрјешење наших мука, душевни мир и сва неизрецива блага свог вјечног божанског живота. Дочекајмо га у радости, у међусобном миру, слози и братској љубави. Мирбожајмо се, загрлимо и цјеливајмо једни друге у Име Његово. То су дарови од чистог срца којим ћемо највише обрадовати Богомладенца и достојно прославити његово рођење.
Са овим мислима и молитвама, драга браћо и сестре, најсрдачније вам честитамо свијетли празник Рођења Христовог и предстојећу Нову годину.
Мир Божији.
Христос се роди.
Ваистину се роди.
