О његовом ратном путу и значају у одбрани српских положаја, на комеморацији су говорили начелник општине Билећа Миодраг Парежанин, члан Предсједништва Борачке организације Републике Српске Бранко Граховац, књижевник и пријатељ породице Мирослав Радовановић и новинар, књижевник и бивши политичар Аћим Вишњић.
Алексић је остао упамћен као храбар и частан борац на сарајевско-романијском ратишту. Био је један од обновитеља четничког покрета у Сарајеву 1990. године. Након убиства старог свата испред Старе цркве на Башчаршији 1. марта 1992. године, постаје командант Новосарајевског четничког одреда са сједиштем на Грбавици. За војводу га је именовао Војислав Шешељ 13. маја 1993. као и Момчило Ђујић 27. јануара 1999. године.
Истакао се у борбама за одбрану Грбавице и три пута је рањаван. Између осталог, са Новосарајевским четничким одредом је држао српске положаје на Јеврејском гробљу, гдје су се водиле најжешће борбе на линији разграничења Српско Сарајево – Сарајево, између Војске Републике Српске и тзв. АРБиХ.
Командовао је одредом руских добровољаца у Српском Сарајеву. Након НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. и потписивања Дејтонског споразума, у марту 1996. је предводио излазак српске војске и становништва из Грбавице и изношење крста на Враца и Миљевиће.
Војвода Славко Алексић сахрањен је данас на породичном гробљу у селу Богдашићи код Билеће.
извор: ртрс
