У организацији Савеза српских удружења Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине, коју сачињавају Уружење ратних добровољаца до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца Беране, Удружења Српских књижевника у отаџбинии расејању Андријевица и Српско историјско културно друштво “Никола Васојевић“ Беране,одржана је прослава 220 година од Првог српског устанка и 90 година од оснивања Удружења ратних добровољаца среза Беранског. У програму су учествовали: пјесници Давид Лалић, Вулко Шћекић и Радоје Мишковић, гуслар Милун Томовић, предсједник Уружење ратних добровољаца до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца Беране Миличко Трифуновић, предсједник Удружења Српских књижевника у отаџбинии расејању Андријевица Бранислав Оташевић, који је одржао бесједу о значају добровољаштва код Срба и Горан Киковић, историчар и почасни предсједник Уружења ратних добровољаца до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца Беране, који је одржао пригодно слово о историјату Удружења.

У Беранама је 18. фебруара 1934-те одржана Оснивачка скупштина Ратних добровољаца Среза Беранског. Сједници је присуствовало 150 добровољаца. На Скупштини је изабрана следећа управа: Милан М. Вуковић, окружни начелник, предсједник Удружења; Никола Трифуновић, капетан, потпредсједник, који је од 1938. до 1941. године био предсједник Удружења; Панто Малишић, учитељ, секретар Удружења чије име носи славна Беранска гимназија; Вукић Вујошевић, трговац, благајник Удружења; и чланови: Зарија Јоксимовић, учитељ, предсједник Беранске општине; Симо Поповић, капетан у пензији са Полице; Милутин Голубовић, сељак са Буча; Богдан Обрадовић, учитељ из Лубница; Стојан Малевић, рез. потпоручник из Будимље; Милутин Бојовић, сељак из Загорја и Лаза Димић, резервни официр у пензији из Берана.

-У тадашњем Беранском срезу било је 1 200 добровољаца. Удружење у протеклих 28 година од када смо обновили рад и у поменутом периоду постигли велике резултате на поштовању и његовању традиција добровољачког покрета који је на простору Васојевића зачет од постанка овог најбројнијег српског племена које је изњедрило јунаке попут Вука Брајотића, Миљана Вукова Вешовића, ђенерала Радомира Вешовића, Александра Саичића, Мила Саичића, Мила Кењића и других српских јунака и витезова који “живе докле сунце грије“. Треба ли подсјећати да су Васојевићи у балканским ратовима и у Првом свјетском рату имали дванаест батаљона војске, односно двије бригаде. Зато је и наша обавеза да се сјећамо наших предака, зарад нас самих – њихових потомака. Ово Удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја 1389-те до 1918-те. Зато смо у протеклом периоду афирмисали заборављене догађаје, битке и јунаке Беранског краја и простора области Васојевићâ и тиме отргли од заборава нашу славну прошлост зарад будућности наших потомака. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност. Наша организација је настала далеке 1934. године и функционисала до другог свјетског рата 1941-ве, послије рата није обнављан њен рад и тек је 15. новембра 1996-те група поштовалаца и потомака ових славних јунака са Мојковца, Гласинца и других битака и бојева, на челу са публицистом и хроничарем Васојевићâ Радомиром Губеринићем, обновила рад. казао је историчар Горан Киковић, почасни предсједник Удружења.

Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама постоји од 15. новембра 1996. године и ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје органе: Скупштину, предсједника, четири потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа. Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја и то: 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором – Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре. Прошле 2022. године тачније 18.септембра подигнут је споменик погинулим јунацима Горњих села у вријеме Првог српског устанка када је овај крај био попаљен и становништво поубијано од арнаутских хорди из сјеверне Албаније.У протеклих 28 година од обнове рада Удружења њиме су руководили: Радомир П.Губеринић од 1996-2001., Горан Киковић од 2001.до 2014.године и Миличко Трифуновић од 2014. до данас.